Закон о извршењу и обезбеђењу: Да ли стиже неопходна заштита дужницима

Слободанка Ћурчић из Новог Сада без дома је остала 2017. године, након што су се на вратима породичног стана појавили полиција и извршитељ.

Ћурчићи су се само са по једном кесом са основним стварима иселили.

„Иако је ситуација била тешка, ми нисмо бежали од обавезе да дугове вратимо", каже 62-годишња Слободанка за ББЦ на српском.

Имање и кућа вредели су много више од висине дуга.

„На удару нису они који највише дугују, него они који дугове не могу да плате", каже за ББЦ на српском Јован Ристић, дипломирани правник из Удружења за заштиту потрошача Ефектива.

Влада Србије је усвојила нови Закон о извршењу и обезбеђењу који би требало да пружи заштиту дужницима, међутим стручњаци кажу да је и ново решење - мањкаво.

Ко су извршитељи и која су њихова овлашћења

Јавни извршитељ је дипломирани правник који услуге врши на законит, независан и ефикасан начин.

Он спроводи судске одлуке и намирује потраживања настала пружањем комуналих услуга.

Јавни извршитељи у Србији пословање објављају у предузетничкој форми.

У Србији је регистровано 217 јавних извршитеља, а са радом су почели 2011. године.

Борба Ћурчића и даље траје

Ћурчићи су кућу са великим плацем, и још неколико објеката, као и бројно покућство изгубили 2017. године.

Слободанка се присећа када су се око њихове куће паркирале три патроле полиције, заједно са извршитељем и када је њеном супругу, њој и деци наређено да напусте дом.

„Из куће су нас терали као да смо криминалци", каже Слободанка Ћурчић.

Она наводи да је вредност имовине била седам пута виша од износа дуга.

„Наш дуг је у тренутку продаје био око 12 милиона динара, а кућа чија је вредност била процењена на 93 милиона динара на јавној лицитацији продата је за 37.4 милиона", каже Слободанка.

Они су се жалили, а на крају је утврђено да је извршитељ незаконито спровео извршење.

„Установљено је да је било неправилности и он је након тога разрешен са функције извршитеља", каже Слободанка.

Она додаје да је други извршитељ преузео њихов случај, али да им разлика у новцу још увек није враћена.

Комора јавних извршитеља је против извршитеља који је водио случај Ћурчића спровела дисциплински поступак, на крају којег је он био разрешен дужности.

Он није члан Коморе од децембра 2018. године, кажу за ББЦ на српском из Коморе извршитеља.

„Нажалост, у овој професији, као и у свакој другој дешавају се пропусти, који се и санкционишу", каже Магдалена Новаковић, генерални секретар Коморе извршитеља.

Из овог, али и из још много разлога, у ЗИО су донете бројне новине како би се злоупотреба овлашћења смањила, а рад извршитеља постао видљивији.

„Најугроженији дужници ће бити заштићени", најављено је из Министарства правде.

Шта доносе измене Закона о извршењу и обезбеђењу

*Извор Министарство правде

Шта недостаје у изменама Закона

У писаном одговору Комитета правника за људска права, ЈУКОМ, за ББЦ на српском објашњавају које су измене неповољне по дужнике.

Закон предвиђа новчане казне за све оне који ометају спровођење извршења.

Имајућу у виду акције грађана и одређених организација које су уз грађане, Наталија Шолић из ЈУКОМ-а каже да је оваква новина „разумљива, али да с друге стране представља застрашивање".

Измену Забране распологања имовином која почиње од тренутка доношења решења о извршењу Шолић назива „посебно проблематичном".

„То значи да су без правног дејства сва располагања имовином дужника настала након дана доношења решења о извршењу, иако дужник не може да зна да је такво решење донето док га не прими", објашњава Шолић.

Она сматра да је ово лоше решење, јер је подложно злоупотребама и да може доста штете да направи не само дужнику већ и трећем савесном лицу на које је пренео имовину.

Поред бројних измена, оно што није претрпело промену, а било је предмет коментара, јесте одредба о процени имовине приликом продаје.

„Дужник нема могућност да тражи вештачење у смислу процене вредности некретнине, већ процену врше проценитељи, на захтев извршитеља", каже Шолић.

Овим Законом предвиђено је да сви стари предмети које је суд спроводио, бити дати у рад јавним извршитељима.

У вези с овим, из ЈУКОМ-a се питају шта ће бити са каматама на главна дуговања, односно са укупним трошковима на крају поступака који су годинама безуспешно стајали пред судовима без решења.

Имајући у виду све коментаре који су стизали на нацрт Закона, питање је да ли ће намера Министарства правде успети да спречи злоупотребе у пракси и заштити дужнике.

Кров над главом: Наша борба се сели код повереника

Једна од нових одредби закона каже ће сви они који буду ометали извршење бити новчано кажњени.

Колектив који се противи избацивању људи на улицу и који окупља појединце и организације у протест Кров над главом, наставиће да ради као и до сада, те их казне неће омети на путу да спрече исељења.

„Борбу селимо у општине, банке, односно код повереника", каже Немања Пантовић из организације Кров над главом за ББЦ на српском.

Пантовић каже да су измене овог закона покушај „криминализације солидарности".

„То лупање по џепу, демотивисаће људе да бране најугроженије", додаје он.

Организација „Кров над главом" је до сада одбранила више од 150 домова.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]