Убиство адвоката Огњановића у таласу ликвидација у Србији
Аутор фотографије, DIMITAR DILKOFF/AFP
- Аутор, Стефан Веселиновић
- Функција, ББЦ новинар
Убиство адвоката Драгослава Огњановића још једно је у низу оружаних ликвидација у Београду које је поново отворило питање позиције адвокатуре у Србији, али и проблем јавне безбедности.
Адвокатске коморе Србије и Београда су због убиства Огњановића ступиле у седмодневни протест обуставом рада, како би „исказале јединство професије" - док од тужилаштва и полиције траже да ангажују све капацитете у сврху расветљавања убиства.
Обустава рада биће потврђена и протестом заказаним за уторак испред Вишег суда у Београду.
Из адвокатских комора упозоравају да је у последњих десет година забележено више од 50 напада на адвокате и да је већина случајева нерешенa.
У последње три године, убијено их је троје.
„Убиство адвоката не може бити дозвољено, а када неко то учини мора бити пронађен и кажњен", каже за ББЦ председник Адвокатске коморе Београда Југослав Тинтор.
Тинтор каже да је из тог разлога тражен хитан пријем у МУП-у и у Министарству правде, са идејом да се формира посебан истражни тим за овај и све претходне случајеве напада на адвокате.
„Ако се не реагује на ову ситуацију можемо очекивати да ће неко у наредном периоду помислити да може да убије судију вишег суда, или заменика тужиоца", каже Тинтор.
Док је у суботу увече са сином ходао ка згради на Новом Београду у којој станује, на адвоката Драгослава Огњановића испаљено је више хитаца. Од последица повреда Огњановић је преминуо, а његов син је рањен и није у животној опасности.
Упркос брзо спроведеној полицијској акцији потраге „Вихор", до сада нема званичних резултата истраге.
Министарство унутрашњих послова и Републичко јавно тужилаштво се поводом овог случаја до сада нису оглашавали.
Апел полицији, апел и криминалцима
Огњановић је деветнаеста жртва пуцњаве са одликама мафијашких ликвидација од почетка године у Србији, према бази података Мреже за истраживање криминала и корупције (КРИК).
Познати београдски адвокат је током каријере био један од бранилаца Слободана Милошевића пред Хашким трибуналом, био је и у правном тиму Луке Бојовића и чланова његове породице, а заступао је и Ђорђа Прелевића, једног од оптужених у случају убиства Бриса Татона.
Пре адвокатуре, Огњановић је деведесетих радио у београдској полицији као инспектор на расветљавању убистава.
Министарство правде осудило је убиство Огњановића и у саопштењу „апеловало на државне органе да предузму све неопходне мере да се открију починиоци".
Београдска адвокатица Зора Добричанин изненадила је јавност када је са места убиства апеловала „на криминалне кругове да престану са убиствима".
Она је истакла да је „много убистава, с обзиром колико смо земља" као и да их највише изводе криминални кланови.
Према КРИК-овој Црној књизи" - бази података о убиставима са карактеристикама мафијашких у Србији и Црној Гори је од 2012. године почињено више од 80 ликвидација, од чега је решено свега 6 одсто.
„Та статистика нам говори да је безбедност у држави угрожена", каже за ББЦ новинарка КРИК-а Бојана Јовановић.
У последњих неколико месеци становници главног града Србије били су сведоци десетине мафијашких ликвидација у пуцњавама или екпслозијама аутомобила. Неретко у сред дана, на прометним раскрсницама и улицама.
Убиство адвоката је нешто што није уобичајено, до сада су на овај начин убијани чланови криминалних група, каже Јовановић.
Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић је пре две године на конференцији за штампу објавио „рат мафији" - после убиства Александра Станковића, званог Сале Мутави, осуђиваног нарко-дилера и члана навијачке групе Партизана „Јањичари".
Убиство Александра Станковића
- Алексaндар Станковић - Сале Мутави био је један од чланова навијачке групе Партизана „Јањичари", осуђиван као вођа организоване групе која је продавала дрогу.
- Шира јавност је за Станковића први пут чула у априлу 2016. године када је пребијен члан обезбеђења директора фудбалског клуба Партизан Милоша Вазуре - тај инцидент у коме су учествовала још двојица чланова навијачке групе забележила је сигурносна камера.
- Станковић је убијен у октобру 2016. године испред Централног затвора у Београду, пуцњем из аутомобила који се кретао поред његовог. Са њим у колима био је затворски чувар који је радио као његово обезбеђење.
- У тренутку убиства Станковић је требало да буде у затвору због издржавања казне од пет година и десет месеци чије извршење је суд одложио 12 пута, између осталог због здравствених проблема.
- Његово убиство истражује Тужилаштво за организовани криминал.
- Неколико дана после ликвидације у јавности су се појавила фотографије на којима је на трибини у друштву Ненада Вучковића Вучка, активног припадника Жандармерије.
- Министар Стефановић је после убиства Станковића изјавио да је то дело „најозбиљније криминалне групе на Балкану", као и да мисли да долазе из неке од бивших југословенских република.
(Извор: КРИК)
Од тада, КРИК броји 25 убистава која се доводе у везу са обрачуном криминалних група, од којих ниједно није решено, а у већини случајева нема осумњичених.
Резултати најављеног обрачуна са организованим криминалом су слаби, каже за ББЦ истраживач Београдског центра за безбедносну и спољну политику (БЦБП) Саша Ђорђевић.
„МУП је тек недавно објавио да су за неке од тих случајева поднете кривичне пријаве, али до данас ниједно од убистава повезаних са организованим криминалом и почињених у том периоду није доспело пред суд", каже Ђорђевић.
Аутор фотографије, FONET
Ко води „рат", а ко истраге
Прве информације о току истраге јавности у Србији саопштио је председник републике Александар Вучић.
„Имамо више трагова него у случају убиства кума господина Бојовића. Не могу да кажем да је убиство решено, али имамо некаквих трагова", рекао је Вучић новинарима дан после убиства Огњановића.
Тада је навео и да је безбедносна ситуација добра, али да „га брине рат кланова око тржишта наркотика".
То постаје нешто са чим држава мора на много бруталнији начин да се обрачуна, сматра Вучић..
Рат породица Бојовић и Шарановић
- Рат између породица Бојовић и Шарановић почео је у октобру 2009. године када је убијен Бранислав Шарановић, власник коцкарнице „Славија„.
- Шарановић се наводно као породични пријатељ укључио у потрагу за сином Данила Радоњића, који је последњи пут виђен са сарадником Луке Бојовића.
- Према непотврђеним информацијам, његов брат Слободан Шарановић се заклиње да ће га осветити.
- 2015. године убијен је Лукин рођени брат Никола Бојовић.
- Наредних година низала су се убиства на улицама Београда чије су жртве биле блиске једном или другом клану, међу којима и адвокат браће Шарановић Владимир Зрелац.
- У марту 2017. године у Будви испред куће убијен је Слободан Шарановић - а за нападачима се и даље трага.
- У мају 2018. године у самоуслужној ауто-перионици у Вишњичкој улици у Београду убијен је Драгослав Милорадовић Гале, блиски сарадник Луке Бојовића.
(Извор: Блиц, Н1, КРИК)
Србија и Црна Гора у последњих неколико година постали су поприште жестоких криминалних обрачуна.
Подаци КРИК-а показују да је у 2017. години било шест ликвидација више него годину дана раније.
„Бројеви убиства од почетка године, или само од прошлог месеца, указују на то да је већ неко време на делу рат кланова који оставља жртве", каже Бојана Јовановић.
Рат породица Бојовић и Шарановић, крвави обрачуни которских нарко-кланова „Шкаљараца" и „Кавача", као и сукоби различитих навијачких група сматрају се главним разлозима црне статистике.
Рат „Шкаљарског" и „Кавачког" клана
- Оружани рат два црногорска клана, због крађе више од 200 килограма кокаина, води се већ четврту годину на улицама Котора, Београда и Новог Сада.
- Потичу из истог града - Котора са нешто више од 5,000 становника, а имена су добили по насељима у којима су настали.
- Рат је, наводно, почео 2014. године када су Шкаљарци" украли товар кокаина вредан двадесетак милиона евра отели из скровишта „Кавчана" у стану у Валенсији.
- Сукоб се преноси на улице Србије и Црне Горе, где су извршенe десетина убистава пуцњавом или експлозивним направама.
- У јануару 2018. године у београдском насељу Врачар убијен је Даворин Балтић, који се доводи у везу са кавачким кланом.
- Крајем прошлог месеца на Аутокоманди у Београду у експлозији аутомобила убијен је Синиша Милић, а случај се доводи у везу са обрачуном црногорских кланова.
(Извор: Емисија Досије/На месту злочина; КРИК; Н1)
Аутор фотографије, AFP
Подаци које, са друге стране, на конференцијама за штампу повремено представља министар унутрашњих послова Небојша Стефановић, осликавају другачију безбедносну ситуацију у земљи.
Коментаришући убиства раније ове године, Стефановић је рекао да је „Београд апсолутно безбедан град".
„Претходна година је завршена са најнижом стопом убиства у последњих 20 година, а и стопа расветљавања убистава се повећава", изјавио је министар Стефановић у марту.
Неколико сати пре убиства Огњановића, на конференцији за медије МУП-а, Стефановић је саопштио да у последњих 30 дана „није извршено ниједно убиство као последица криминалних обрачуна".
Саша Ђорђевић из БЦБП-а сматра да је проблем што јавност о тим проблемима не чује глас професионалаца - полиције или тужилаштва - већ од политичара.
„Други проблем је што, ако је статистика заиста тачна, видимо да постоји проблем у решавању озбиљнијих кривичних дела, с обзиром на број нерасветљених убистава од 2016. године", каже он.
Председник Адвокатске коморе Србије Виктор Гостиљац рекао је на конференцији за штампу да му није познато да је Огњановићу прећено, и најавио награду за информације које би могле помоћи истрази.
Из адвокатских комора и удружења најављују истрајност у праћењу развоја истраге.
„Наша је функција да подигнемо то питање на највиши ниво, а у оваквим случајевима је први период од десетак дана врло важан и када је у питању полицијски рад и прикупљање доказа", каже Југослав Тинтор.
