ЛГБТ заједница: Однос полиције негативан и понижавајући

У првих десет месеци 2017. године, забележено је 27 случајева напада на припаднике ЛГБТ популације, а више од половине нападнутих однос полиције описује као „негативан и понижавајући", објављено је у истраживању портала „Да се зна".

„Можемо да кажемо да су подаци заправо и гори од овога што нам статистике показују, јер жртве често не знају своја права", каже Милош Ковачевић, аутор истраживања.

Организација „Да се зна" бележи случајеве насиља и дискриминације над припадницима ЛГБТ популације на порталу где жртве могу да попуне упитнике и пријаве случајеве насиља.

„И Кенеди је убијен па се још не зна ко је крив"

Када је у априлу прошле године у Београду нападнута четрдесетосмогодишња транс жена, таксисти су одбили да је превезу у болницу, иако је претрпела тешке телесне повреде.

Ово је једини пример екстремног насиља у протеклих годину дана и један од примера негативног односа са полицијом представљен у истраживању "Подаци, а не звона и прапорци - дискриминаторни инциденти и злочини мотивисани хомофобијом и трансфобијом".

Након што су је таксисти оставили крваву на улици, жртва је позвала полицију, али безуспешно - дежурна служба полиције јој је проследила број телефона дежурне службе на општини на којој се налазила.

Спасао ју је случајни пролазник.

Када је транс жена након напада сама отишла у полицијску станицу да случај пријави, на питање када ће починиоци бити откривени, добила је следећи одговор:

„Сада су празници и за време њих нећемо радити на пријави. И Кенедији је убијен па се не зна још ко је крив".

Љубазност и права

Половина испитаних у истраживању је однос полиције оценила као негативан, 11 одсто као понижавајући, 11 одсто као увредљив и 11 одсто као подржавајући. Седамнаест одсто није имало став.

„Чак и у ових 11 одсто случајева, где је рад полиције оцењен као „подржавајући", касније се у разговору са испитаницима испостави да баш и није тако", каже Ковачевић.

Објашњава да је поред упитника који су учесници у истраживању попуњавали, са жртвама насиља разговарао кад год је то било могуће.

У паклу сексуалног злостављања

Национални СОС телефон звони у празно

Наводи пример геј мушкарца из Пожаревца коме је изостанак хомофобије у полицијској станици био довољан да рад полиције оцени позитивним, иако се касније испоставило да није тако.

„То што је полицијски службеник био љубазан и није био хомофобичан, њему је било довољно да рад оцени као подржавајући. Међутим, у даљем разговору сазнам да му полицијски службеник није понудио копију службене белешке која му је потребна да би се случај даље процесуирао", каже.

Жртве не знају своја права

Један од проблема је тај што велики број припадника ЛГБТ популације не зна своја права и како да их оствари, сматра Ковачевић.

Истраживање је показало да се припадници ЛГБТ популације са дискриминацијом сусрећу и у здравственим центрима, најчешће када су у питању добровољна давања крви.

Ковачевић каже да је, поред непознавања сопствених права, проблем и поверење према институцијама.

„Немам утисак да се ситуација поправља. Жртве не верују институцијама, што је потпуно разумљиво", каже.

Од инцидената 2017. године, више од половине је пријављено полицији, 29 одсто није пријављено, а за један случај се не зна.

„Не знам да је и један од ових случајева, а многе пратим, дошао до суда или тужилаштва", каже Ковачевић.