Двоструки интервју петком: Финалисти црногорских избора Мило Ђукановић и Јаков Милатовић за ББЦ на српском

Финале председничке трке у Црној Гори судар је две политичке генерације.

Мило Ђукановић има 61 годину и већи део живота провео је на различитим позицијама у врху црногорске власти, предводећи Демократску партију социјалиста (ДПС), странку која га је и сад кандидовала за трећи председнички мандат.

Економиста из Никшића четири пута био је премијер Црне Горе, а за председника је биран 1998. док је Црна Гора била чланица југословенске федерације, као и 2018. године, када је убедљиво победио у првом кругу избора.

Јаков Милатовић у прву председничку трку улази у 36. години живота, са годину и по дана министарског стажа у ресору економије и још мање политичког искуства - странка Европа сад, која га је кандидовала, основана је 2022. године.

Милатовић није био први кандидат кога је ова организација предложила на овим изборима: Милојко Спајић званично је био промовисан у кандидата, али га је потврде коштало пребивалиште у Србији, што га законски онемогућава у кандидовању у Црној Гори.

У првом кругу избора, Ђукановић је освојио 35,4 одсто, а Милатовић 28,9 одсто гласова, што им је гарантовало окршај у другом кругу.

Милатовићу су у међувремену подршку дала наредна два кандидата - Андрија Мандић из Демократског фронта (19,3 одсто) и Алекса Бечић из Демократа (11,1 одсто).

У завршним предизборним данима, Ђукановић и Милатовић говоре за ББЦ на српском.

Мило Ђукановић: „Кандидовао сам се да не пропустимо шансу коју смо створили"

Пре пет година, његова победа била је толико убедљива: освојио је више гласова од свих осталих кандидата заједно, славио у првом кругу председничких избора и тријумфално се вратио у политику после две године привремене „пензије".

Са чак трећином гласова мање, Мило Ђукановић је и на председничким изборима 2023. дошао до водеће позиције у првом кругу гласања, мада му противкандидат „дише за вратом" и, из његовог табора често поручују, ближе је коначном тријумфу.

„То ме не оптерећује и овако ми није теже јер ја увек, уз оно што радим, покушавам да искористим предности које ми стварају противници.

„А они живе у уверењу да су већ победили, иако су у озбиљном заостатку, па ми и тако отварају више простора за остваривање планова и финални тријумф", каже Ђукановић у разговору за ББЦ на српском.

Не брине Ђукановића ни разлика у броју гласова које је он освојио - приписује је и чињеници да је сада за ривале имао лидере опозиционих странака, док Младена Бојанића, највећег противника из 2018. године, описује као „не претерано репрезентативног".

„Део бирачког тела у свим општинама је, вођен порукама свих учесника, схватио да се ови избори решавају у другом кругу - тако су многи не традиционални апстиненти пропустили први круг.

„Познајући црногорско бирачко тело, сигуран сам да ће велики део људи искористити право гласа у другом кругу."

Други круг поново је, на неки начин, и референдум о 32 године од доласка на власт Мила Ђукановића, што кандидат Демократске партије социјалиста (ДПС) сматра промашеном темом.

„Уместо да се пред бирачима представљамо визијама будућности Црне Горе, то се претворило у рат против једног човека, партије или коалиције коју сам предводио, а ја не желим да прихватим такав разговор јер сам одговоран према људима који очекују визије будућности.

„Ја се све време представљам врло конзистентном визијом која се корак по корак реализује и сада смо негде код последњег корака - чланства у Европској унији."

И управо су сусрети Ђукановића и Јакова Милатовића обележени речју Европа.

Оног првог, 2004. године када је гимназијалац Милатовић био део успешне екипе у квизу „Здраво Европо", па заслужио пријем тадашњег премијера Ђукановића, актуелни црногорски председник се не сећа.

И Милатовићев покрет Европа сад у имену има европску одредницу, што је тема која је обележила и деценије власти Мила Ђукановића.

Данас каже да нема страха да је изгубио монопол над европском идејом.

„Од раних 1990-их и чувања мира и мултиетничког склада, заштите земље од НАТО бомбардовања, обнове независности, уласка земље у НАТО, до отварања свих преговарачких поглавља са ЕУ - то је мој си-ви за ове изборе.

„Си-ви противкандидата је да је део изразито клеронационалистичке парламентарне већине која држи власт последње две и по године, да је био део владе која је не само зауставила Црну Гору на путу ка Европи него се због ње отворила и прича у Европи да ли треба прекинути преговоре са Црном Гором."

Устврдиће Ђукановић да између два изборна круга ниједном није поменуо питање Српске православне цркве (СПЦ), иако је уређење односа верских заједница и држава било једно од кључних која су му обележила мандат на истеку.

„Не жалим што сам учествовао у отварању питања односа цркве и државе, мада нисам сагласан да сам га ја отворио, па чак ни да га је отворила влада коју је водио ДПС - то питање је отворено од стране оних који су желели да политизују цркву, да се помогну црквом у освајању власти.

„Ко год да је инспирисао, погодио је потребу да се то питање уреди и не мислим да је то питање које је решено - демократско и грађанско друштво наставиће да се бави уређењем односа цркве и државе", наводи Ђукановић.

Доношење Закона о слободи вероисповести 2019. године био је окидач за протесте присталица СПЦ на улицама и путевима широм Црне Горе.

Након пораза странке Мила Ђукановића на парламентарним изборима у августу 2020. године, нове власти промениле су Закон, а са СПЦ потписале Темељни уговор којим су регулисани односи државе и ове верске заједнице.

Сусретао се Ђукановић још у првој години мандата и са грађанским протестима у којима се захтевало ослобађање корупцијом и криминалом „заробљене државе".

„Црна Гора може до чланства ЕУ у наредном мандату председника, уз одређене предуслове, а први је да Европа настави да се посвећеније бави политиком проширења, што изгледа реално после руске агресије на Украјину.

„Друга претпоставка је да се владе у региону врате европском путу."

У овој изборној кампањи, европски пут за Ђукановића обележен је још једном цифром.

Просечна плата од 1.500 евра налази се, како тврди актуелни председник, у чланству у Европској унији.

„Кроз реформе је овде до 2020. уложено више милијарди евра страног капитала, а то ствара услове за одржив раст - што је реално, насупрот неодрживе илузије раста плата из кредита.

„Ако идемо ка Европској унији, онда идемо и ка европском животном стандарду, а то значи и ка просечној плати у ЕУ", тврди Ђукановић, уз опаску да се на тај начин није укључио у трку обећањима.

Покрет Европа сад обећао је пред локалне изборе у јесен 2022. године просечну плату у Црној Гори од 1.000 евра.

Најдуговечнијег станара репрезентативне подгоричке виле Горица, коју користе председници, премијери и председници Скупштине Црне Горе, мотивација за политичку борбу не напушта.

Иако у октобру прошле године у разговору за ББЦ на српском није одбацио могућност одласка у политичку пензију, говорећи тада о логичном умору после три деценије бављења политиком, готово у последњи час одлучио је да се пријави за још једну председничку трку,

Сада каже да мотивацију црпи из чињенице „да изгледну шансу коју смо створили - не пропустимо".

„Ми треба да будемо део европског система вредности, европског културног круга, и успешно смо ишли тим путем, а Црна Гора је истицана као пример мирне и успешне транзиције.

„Онда се све заљуљало, пре свега захваљујући сукобу Истока и Запада који увек има печат на Балкану: оживели су национализми, старе идеје и дилеме", наводи Ђукановић.

Јаков Милатовић: „Да је Ђукановић то искрено хтео, Црна Гора би већ била чланица ЕУ"

Када је Мило Ђукановић дошао на власт у Црној Гори, Јаков Милатовић имао је нешто више од четири године.

Више од три деценије касније, без дилеме одговара на питање да ли се осећа као човек који би могао да прекине једну од дуговечнијих политичких каријера у Европи.

„Осећам се као фаворит због бројки које стоје иза мене у првом кругу, мојих гласова, као и кандидата који су ме подржали.

„Али карактер ми не дозвољава да се опустим, па сам одмах склопио политичко савезништво са онима који су ме подржали, додатно обишао Црну Гору да пошаљем поруку будућности и не препуштам ствари случају."

Сигуран је Милатовић да су председнички избори више од бирања новог шефа државе - описује их као „референдум за напред или назад", „избор између политике прошлости и политике будућности".

„Ставља се тачка на диктаторски режим у Црној Гори током чије три деценије власти су убијани новинари, а једна група или народ увек је снажно била дискриминисана - најпре Бошњаци, па суверенисти, затим Албанци и на крају Срби."

ББЦ: „Али је тај режим добијао и добре оцене из Европе, није га оцењиван као диктаторски, а Црна Гора је отворила сва поглавља у преговорима са ЕУ?"

Милатовић: „То вам ништа не значи. За разлику од суседних земаља, Црна Гора је у процес евроинтеграција ушла без великих спољнополитичких или унутрашњих проблема, имала много лакши почетак.

„Много је важније зашто ми та поглавља нисмо затворили - то нисмо урадили јер смо највише каскали у владавини права и борби против корупције, а интеграције су нам скоро заустављене од 2015. године."

Ипак, и он тврди да је чланство Црне Горе у Европској унији могуће до краја мандата за који се бори.

„Апсолутно може - али не са Милом Ђукановићем на челу, већ на челу са Јаковом Милатовићем.

„Ово до сада је све било про форме - да је Ђукановић то искрено хтео, ми бисмо већ били чланица ЕУ."

Дуго ће Милатовић објашњавати сопствени став о иницијативи регионалне сарадње Отворени Балкан, служећи се управо примером Европске уније која је настала из регионалне сарадње.

На опаску да је за његове политичке противнике то пројекат који фаворизује Србију, а Црну Гору доводи у подређен положај, Милатовић посеже за практичним објашњењима.

„Какав црни српски свет, о томе причају људи попут Ђукановића који су још у деведесетим годинама 20. века.

„Мене само занима да воз којим моји родитељи обилазе родбину у Београду не стоји пола сата у Бијелом Пољу, па пола сата у Пријепољу - ако то може да реши, апсолутно сам за Отворени Балкан."

За разлику од Ђукановића, Милатовић ће се детаљно сетити њиховог првог сусрета 2004. године, после успешног учешћа његове средње школе у квизу Здраво Европо и пријема у кабинету тадашњег премијера Црне Горе и снажног заговорника независности која ће уследити две године касније.

Док ће са осмехом рећи да Ђукановић није могао ни да сања да ће га један тадашњи средњошколац послати у политичку пензију, Милатовић каже да је он одувек размишљао о будућности земље.

„Веровао сам да ће Црна Гора брже спровести реформе, постати демократско друштво, али то се није десило".

ББЦ: „Јесте размишљали о томе да ли ће Црна Гора бити независна?"

Милатовић: „У том тренутку, нисам о томе претерано размишљао, али 2006. године јесам гласао за независну Црну Гору на референдуму - сматрао сам да мањи систем може брже да напредује, али сам погрешио у процени колико мали систем може да буде приватизован."

Његов улазак у политички систем догађа се тек 2020. године, када је на позив тадашњег премијера Здравка Кривокапића постао министар економије у експертској влади која је наследила последњи кабинет ДПС-а.

„Правда, коју су грађани очекивали, тек је почела да долази од 30. августа 2020. године, а делови правосуђа и полиције одговарају пред законом за оно што су радили, а и оно што нису чинили."

„Воља сада постоји, знања има више него раније и сада нам само фали процес доношења одлука у који су сви укључени и који ће доћи кроз парламентарне изборе и избор нове владе - 30. август је ослободио људе, диктаторски систем је напукао, а кад једном напукне, процес је незаустављив", закључује Милатовић.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]