Балкан и медији: Дуго путовање од првих радио таласа до дигиталних формата

Два решеткаста стуба висине 50 метара, повезана жицом, поносно стоје на пропланку планине Волујице, на црногорској обали Јадранског мора.

Тог 3. августа 1904. више хиљада људи окупило се на брду надомак Бара да прослави почетак рада прве радио-телеграфске станице не само у Црној Гори, већ на Балкану.

Телеграфски саобраћај успостављен је са италијанском станицом Сан Каталдо код Барија, а телеграми су се размењивали од осам јутру до девет сати увече.

Исте године, први радио-апарат, без звучника и са слушалицама, стигао је у Бар, писао је тада Глас Црногорца.

„То је било велико цивилизацијско достигнуће, јер је омогућило Црној Гори да се повеже са читавим светом.

„Било је то веома значајно у том тренутку за једну малу државу, јер је овиме омогућено да се чује да постоји", објашњава Рајко Церовић, пензионисани новинар из Црне Горе за ББЦ на српском.

Човек коме се приписују заслуге да се радио таласи уопште емитују са црногорске обале јесте Италијан Гуљелмо Маркони који је са тадашњом владом Црне Горе потписао уговор о инсталирању станице на брду Волујица.

Три месеца по потписивању уговора, станица је отворена, а свечаном пријему присуствовао је и Маркони.

Све до 1943. Маркони је сматран за изумитеља радија јер је његов изум радио таласима повезао две обале Атлантског океана, за шта је 1909. добио Нобелову награду.

Био је оснивач прве компаније која се бавила комерцијалном употребом радио преноса.

Великих прихода од ове прве станице није било, те је он понудио Црној Гори да је откупи, што се и десило 1908. године.

Уз краће прекиде, прва радио-станица на Балкану радила је све до почетка Првог светског рата, када су аустријске снаге ушле у барску луку и порушиле лучку капетанију, а топовима срушиле стубове на Волујици.

Тиме је, како каже, Церовић спречен даљи развој и могућност да се све то претвори у станицу која би заправо емитовала програм.

Медијска магија која окупља комшилук

Појави радија претходио је читав низ малих револуционарних техничких открића, што је допринело брзој експанзији радијског програма, објашњава Наташа Ракетић, докторанткиња на Факултету за медије и комуникацију у Београду.

„Био је то први електронски медији који је најбрже доспео до бројне публике, мада историјски подаци показују да је у почетку било мало радио пријемника, те се више породица из комшилука окупљало око једног апарата како би слушали програм", прича Ракетић за ББЦ на српском.

Две деценије пошто је отворена радио-телеграфска станица код Бара, Радио Београд, прва радио станица у Југославији и девета у Европи, почео је емитовање програма.

Из радио-телеграфске станице у београдском насељу Раковица, 1. октобра 1924. године Радио Београд се огласио први пут.

Сваког уторка, четвртка и суботе, објављиване су сервисне информације, вести, рекламе и преношени концерти.

„Све се емитовало уживо из студија, глумци су говорили текст, оркестар је свирао - права медијска магија", прича Ракетић.

Реченицом „Хало, хало, овде Радио Загреб. Поздрављамо своје прве слушаоце и молимо да нам одмах телефоном јавите како нас чујете", коју је у микрофон изговорила Божена Беговић, почео је да ради Радио Загреб.

Тридесетих година прошлог века, радио добија потпуно другачију улогу.

Политичари су у радију препознали моћно оружје како би придобили подршку народа, што је посебно дошло до изражаја, како каже Ракетић, током Другог светског рата.

Тако ће Адолф Хитлер, немачки нацистички вођа, путем радио таласа објавити рат Пољској.

На сличан начин објављен је и завршетак Другог светског рата.

„Пажња, говори Москва, Немачка је капитулирала", изговорио је 8. маја 1945. Јуриј Левитан, водитељ Радио Москве.

Медијски камелеон

Призор породице окупљене око радио-пријемника била је на почецима овог медија уобичајена ствар.

Био је то најбржи и најјефтинији начин да се људи информишу, али и забаве.

Број радио станица у Америци растао је вртоглавом брзином - од само пет 1920. године, две деценије касније било их је 765.

До 1934. године, око 60 одсто америчких домаћинстава имало је радио пријемнике.

Радио се брзо „одомаћио" и у Југославији.

Захваљујући Радио Београду, љубитељи фудбала у Југославији били су у прилици да слушају директан пренос дербија Београдског спорт клуба и Југославије 1929.

Атмосферу са терена преносили су новинари из студија Радио Београда, па су и они који су закаснили да купе улазнице, могли да прате утакмицу и слушају славље са трибина када један од тимова да гол.

Радио спикери су били „очи и уши" хиљадама људи који би поред пријемника слушали преносе разних спортских утакмица и догађаја.

Само у првој деценији постојања, Радио Београд је реализовао 145 спортских преноса.

Колико је радио био важан, показује и једна од антологијских сцена из популарне југословенске филмске комедије „Тесна кожа", када главни јунак грозничаво ослушкује радио-преносе утакмица тадашње Прве фудбалске лиге Југославије, надајући се главном добитку у игри Спортска прогноза.

Многи југословенски спортски коментатори утркивали су се ко ће оригиналније и поетскије да пренесе дешавања на терену.

Један од таквих био је загребачки радио спикер Иво Томић.

„Питају ме загребачки дечки, хоће ли нам се вратит' Просинечки", „Далмацијо јеси л' чула - Жељо води један-нула!", „Лопту има Зајец зеко, Динамово мед и млијеко", биле су неке од његових легендарних доскочица током преноса утакмица.

Навијачи Партизана посебно памте Јордана Ивановића и његов пренос фудбалског меча шкотског Селтика и београдског клуба 1989. године, који је завршен повољно по црно-беле.

Завршни коментар Ивановића био је: „Партизан лављег срца", што се и данас често цитира у спортским извештајима.

После Другог светског рата, породице почињу да се окупљају око другог медија - телевизије, а било је оних који су предвиђали крај радију.

Иако су видео формати постајали све популарнији, радио се прилагодио новонасталој ситуацији и прешао на производњу музичког садржаја, кратких вести и сервисних информација, задржавајући место на медијској сцени, каже Ракетић.

„Управа та његова прилагодљивост и флексибилност доприносе да он и данас одолева свим надолазећим променама.

„Друго, радио не захтева да останете код куће како бисте пратили програм, можете да га слушате у колима или док радите, спремате кућу", додаје.

ББЦ радио: Од лондонског студија до слушалаца широм света

Пре једног века, шест водећих компаније бежичне телефоније основало је Британску радиодифузну компанију, претечу Британског јавног сервиса - ББЦ.

Међу оснивачима ББЦ-ја била је и Компанија за бежични телеграф и сигнале Гуљелма Марконија који је допринео да се први радио таласи чују и у Црној Гори.

Из Марконијевог лондонског студија 18. новембра 1922. емитована је прва емисија ББЦ радија.

Речима „Овде 2ЛО" почео је медијски живот станице која ћe постати неизоставни део не само британске културе, него ће се њене емисије слушати и ван граница Уједињеног краљевства.

И чувени писац Џорџ Орвел био је ангажован на радију ББЦ.

Његови новински коментари недељних дешавања од пре 75 година, на пример, баве се догађајима око Ел Аламејна у Африци, једној од пресудних за даљи ток Другог светског рата.

„Битка за Египат прерасла је у велику победу за Уједињене нације. Силе осовине још нису уништене, али су у великој опасности…", гласио је Орвелов коментар.

За неке је Орвел у то време био посвећени пропагандиста.

„Он је знао да рат мора да се добије и да ће добра пропаганда бити саставни део тога.

„Кад се касније разочарао, што му се очигледно десило, било је то зато што се плашио да пропаганда није довољно ефикасна", рекао је Орвелов биограф Д.Џ. Тејлор за ББЦ.

„Он није имао проблема са концептом пропаганде за ствар која је морално исправна док год не лажете. Али има ироније у томе да је био пропагандиста за режим у рату са другим режимом - и у томе свакако видимо корене његовог романа 1984", додаје Тејлор.

Између два светска рата, ББЦ оснива низ сервиса на разним језицима како би се приближио слушаоцима широм света.

Југословенски сервис ББЦ-ја почео је да ради 1939. године из здања Буш Хаус у Лондону, а петнаестоминутне вести емитоване су три пута дневно.

Члан редакције био је и југословенски писац Борислав Пекић.

Ова зграда била је више деценија седиште светских сервиса ББЦ-ја.

По завршетку Другог светског рата, југословенски сервис наставио је рад, а за многе становнике некадашње Социјалистичке Федеративне Републике Југославије био је „прозор у свет".

Распадом Југославије почетком деведесетих година 20. века, сервис се поделио на српски и хрватски.

Редакција ББЦ-ја је током 1990-их година у Србији константно била на мети режима Слободана Милошевића, некадашњег председника Србије и СР Југославије.

Представници тадашње власти су ББЦ називали антисрпском пропагандном машином.

Хрватски сервис прекинуо је рад 2005, шест година пре српског.

У марту 2018. поново је покренут ББЦ на српском, овог пута као сајт.

Радио-станице на удару власти

Осамдесетих година прошлог века, на државним радио станицама у Србији су се могле чути различите информативне, културне, музичке и научне емисије, прича Веран Матић, оснивач радија Б92, једне од првих независних радио станица у Србији.

„Тих година појављује се Студио Б, који одступа од оваквог формата и као прва информативно-забавна градска станица осваја Београђане, али и постаје симбол и жеља многих да направе нешто слично.

„У Загребу сличну улогу игра Омладински радио 101, а у Љубљани Радио Штудент", додаје.

Радијска сцена Србије 15. маја 1989. добила је новог члана - радио Б92.

Почео је рад уз привремену дозволу, а опстао је 26 година.

„Радио Б92 никада нисмо дефинисали као класичан радио већ као 'радио покрет', чији је главни програмски документ био је Универзална декларација о људским правима, дакле, радио у функцији остваривања грађанских права и слобода", прича Матић за ББЦ на српском.

Социјалистичка Југославија распала се у грађанском рату у Босни и Херцеговини и Хрватској, а Савезна Република Југославија, коју су чиниле Србија и Црна Гора, нашла се под међународним санкцијама.

Станица је тих година често била на удару тадашњег режима Слободана Милошевића и било је разних покушаја да се утишају њени сигнали.

„Када је Радио Б92 ометан, грађани су на најразличитије начине, специјалним антенама или неким 'магијама', настојали да чују вести.

„Тешко је побројати све препреке са којима смо се борили, али издвојићу четири забране, од чега су нам два пута све одузели. Брзо смо се враћали, јер смо унапред правили стратегије за све могуће случајеве забрана", присећа се Матић.

Време деведесетдвојке је време, како каже, јасне линије између етичког и неетичког, професионалног и непрофесионалног, моралног и неморалног новинарства.

Погледајте видео: Душан Машић - човек који је обожавао радио

Са препрекама се борила и редакција Радија Индекс који су основали Универзитет у Београду и Универзитет уметности током студентских демонстрација 1992.

После шест година емитовања програма у Студију 15 Радио Београда завладала је тишина - Радио Индекс је угашен.

Мук је завладао и у појединим локалним радијским редакцијама.

То није спречило екипу новинара да под истим именом али на другој локацији у лето 1999. покрене „нови" Радио Индекс.

И као што је некада радио приближавао атмосферу са најважнијих спортских и музичких дешавања, тако је и овај радио 5. октобра 2000. био је један од ретких независних медија који је публици директно преносио дешавања са улица Бегограда.

Тог дана, организоване су највеће демонстрације у новијој историји Србије.

Десетине хиљада људи на улицама Београда, пристиглих из свих крајева Србије, тражили су да Слободан Милошевић оде са власти.

Интернет - нови изазов за медијског ветерана

Када је преживео изазов телевизије, радио није добио време за предах - долазеће време интернета поставило је нове изазове.

„Радио је искористио потенцијале интернета да се још више приближи слушаоцима.

„Данас готово свака радио-станица има веб сајт, профиле на друштвеним мрежама, ту се најављују емисије, музички садржај, објављују се фотографије, а у неким радијским студијима су и укључене камере, те поред звука, публика има прилике и да гледа радијски програм", објашњава Ракетић.

И улога радио водитеља се променила.

„Он у овој дигиталној ери мора да буде вешт, па поред вођења емисије, паралелно мора да прати коментаре публике на друштвеним мрежама, одговара им и води рачуна о вестима", појашњава саговорница ББЦ-ја.

Светлана Ђоловић, дугогодишња водитељка Радија Студио Б, никада није посумњала да ће појавом интернета - радио нестати.

„Пренос радио-сигнала је олакшан, док у самој производњи садржаја нема неке суштинске разлике", објашњава Ђоловић која је и једна од оснивачица Радио Апарата, интернет радио-станице из Београда.

Интернет радио-станице могуће је слушати само преко ове светске мреже, јер оне садржаје не емитују на традиционалним радио-таласима.

„Ми се трудимо да добар део емисија које се емитују на нашем интернет радију реализујемо на самом радију и да програм иде уживо, мада имамо и један мањи део који се посебно снима", појашњава.

Оно што издваја као ману оваквог начина емитовања радио програма јесте што су неопходни додатни уређаји, те је слушање ограничено док је традиционално слушање радија на ФМ мрежи и даље бесплатно јер је потребан само транзистор или мобилни уређај.

Веран Матић, пак, сматра да је дигитализација повећала медијску понуду и тако потиснула радио на маргину.

Иако слушаност медија у последњих пет година расте, са њим и број станица, публику, како каже, чине „они који су одрасли и формирали се уз помоћ радија и њихови наследници који су стекли ту навику".

„Тешко ћете међу публиком пронаћи некога ко нема ту врсту претприче која их везује за радио као медиј", додаје он.

Подкаст - нови ривал за пажњу слушалаца

Ера широке доступности интернета радију је донела новог такмаца.

Подкаст је емисија доступна у дигиталном формату за преузимање преко интернета, у којој се, углавном на неформалан начин, разговара о најразличитијим темама: од спорта до предузетништва и политике.

Daily Source Code први је снимљен и објављен подкаст 2004. године.

У Србији у овом тренутку има око 350 регистрованих подкаста, кажу у удружењу Подкаст које окупља ауторе ове форме.

„Слобода у стварању садржаја, али и слобода у слушању.

„У питању су уско специјализовани садржаји које не можете наћи ни у ком другом медију, зато им се људи све више окрећу", објашњавају у овом удружењу.

Управо то је подкасту привукло Јелену Смиљанић, 33-годишњакињу уз Чачка.

„Не постоји временски оквир трајања, а интересантне теме не морају да се сажму у свега неколико минута, већ има места за све појединости и детаље.

„Захваљујући подкастима, имала сам прилике да слушам људе који се ређе чују кроз остале медије, а које је апсолутно вредно чути", каже слушатељка.

Из Удружења Подскаст сматрају да ова форма неће „угушити" радио, већ напротив да може да подстакне руководства радио-станица да врате сличне програме.

Где је радио данас?

Иако се повећава број радио станица, Светлана Ђоловић сматра да се велики радијски системи у Србији нису прилагодили новом времену.

„Често се мисли да је радио мали и небитан, некако скрајнут, али он ипак обрће велики новац и, без обзира на све, врло је атрактиван, посебно за оглашиваче", каже Ђоловић.

Током протекле две деценије одрасла је, како каже Веран Матић, цела генерација која радио не доживљава као примарни медиј у свакодневној понуди.

„Мана данашњих радио станица је што су готово све постале униформисане унутар програмских ниша које у први план истичу забаву, због чега је информативни карактер радија отишао у други план.

„Део своје уређивачке 'невиности', радио је изгубио увођењем музичких плејлиста које су пре почетка овог века постале стандард, а којим су власници станица смањили трошкове, губећи посебност и имиџ који их је до тада красио", истиче Матић.

Зато је данас, како каже, ситуација на радијској сцени лошија него у другој половини 1990-их.

Наташа Ракетић је оптимистичнија.

„Оно што радио има, а нема ниједан други медији, јесте да без обзира на ниво технолошке опремљености и дистрибуцију програма, слушалац у сваком тренутку водитеља доживљава као личног пријатеља који се само њему обраћа, ту у његовој дневној соби.

„Радио је живљи него икада", каже она са осмехом.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]