Природа и животиње Балкана: Фауна Србије богатија за још једну нову врсту - пијавицу Dina serbica

Колико год мислили да је познајемо, природа нас увек изнова изненади.

Од тог правила није изузета ни Србија, у овом случају крајњи југозапад земље, где је прошле године, сплетом срећних околности, откривена нова врста пијавице - Dina serbica.

Ова мајушна животиња, која се за разлику од њених познатијих рођака не храни крвљу, пронађена је у шумском извору на Каменој Гори - планинској површи недалеко од Пријепоља, код границе са Црном Гором.

„Чињеница да је фауна Србије добила још једну ендемичну врсту, представља значајан корак у проучавању њеног биодиверзитета који је импозантан, али слабо откривен", говори за ББЦ на српском Владимир Пешић, професор Природно-математичког факултета, Универзитета у Црној Гори и проналазач ове мајушне животиње.

Потврда да се ради о новој врсти стигла је након урађене молекуларне ДНК анализе у иностранству и даље научне обраде.

Еурека

Dina serbica је откривена јула 2021. године током једног од многобројних теренских истраживања на које се отиснуо биолог Владимир Пешић.

Друштво му је правио његов једанаестогодишњи син Лука, па су тако заједно, лутајући по шумама и брежуљцима Камене Горе, наишли на извор где живи, испоставиће се, нова врста пијавице.

„На Балкану је огроман број малих крашких извора, а познато је из еволуције да су управо овакви, изоловани акватични системи јако добри за специјацију - настанак нових врста", објашњава професор Пешић.

Балканско полуострво је, истиче, такође дуго било склониште за многе организме током последњег леденог доба које се завршило пре десетак хиљада година.

Јединке које су отац и син прикупили током рада на терену послате су на даља истраживања у Канаду како би се утврдило о каквој се врсти ради.

Узорци су тамо подвргнути молекуларној ДНК анализи под називом баркодинг која се последњих година интензивно користи у научне сврхе.

„Као у продавници, свака врста има властити баркод - генетички отисак, који представља један део митохондијалне ДНК", објашњава Пешић.

Добијени баркодови се потом уносе у референтну библиотеку која омогућава даље упоређивање баркодова различитих врста.

„Када пронађемо да се баркод неке врсте разликује у довољној мери од других познатих баркодова, онда почнемо да сумњамо да је у питању нека нова врста."

И управо је на овај начин утврђено да се нова врста пијавице за 11 одсто разликује од њене најближе рођаке под именом - Dina minuoculata, коју је биолог такође пронашао 2007. године у кањону реке Таре, у Црној Гори.

Према научном консензусу, каже Пешић, довољна је и разлика од два одсто између две најсличније врсте.

„После тога смо установили да постоје разлике и у морфологији и анатомији и резултат тога је откриће нове врсте - Dina serbica."

Не пије крв и у старости не види

Dina serbica припада роду који је напустио старе дијететске навике предака - испијање крви кичмењака, али се попео на врх ланца исхране, као главни предатор.

То се, каже Пешић, догађа у малим екосистемима, попут извора, јер тамо нема других већих предатора, првенствено рибе.

Такође, може да нарасте до око 50 милиметара што је сврстава међу најдуже врсте европских пијавица.

Занимљиво је и то, додаје биолог, да овај чланковити црв, као млада јединка може да има и до девет очију.

Старећи, пијавица постаје већа, губи их и напослетку остаје без вида.

„Тренутно ова ендемична врста живи само на Каменој Гори (предео изузетних одлика), али ће вероватно нека будућа истраживања на подручју Србије и дела Босне и Херцеговине показати да можда живи на неколико локалитета", истиче професор.

Ендемити су биљне или животињске врсте распрострањене на одређеној географској области или мањој територији.

За сада је непознато колика је популација Dinе serbicе и у каквом је стању јер да би се то утврдило потребан је нови одлазак на терен што изискује доста времена, као и финансијских средстава, наводи Пешић.

Поред тога што ју је пронашао, професор је кумовао и називу ове пијавице.

Име је, каже, додељено географски, односно према земљи у којој је пронађена - Србији.

„Научници имају потпуну слободу да именују врсте, па тако може бити у част неког знаменитог колеге, али и познате личности", истиче Пешић, који је током двадесетогодишње каријере открио више од 400 нових врста широм света.

Биолог је и сам у пар наврата новооткривене врсте назвао по познатим личностима.

Ендемични пуж из подземних крашких предела Црне Горе откривен прошле године добио је име по најбољем тенисеру света Новаку Ђоковићу - Travunijana djokovici, док је водени мољац откривен у водама Порторика 2014. године назван по америчкој певачици и глумици Џенифер Лопез - Litarachna lopezae.

Лечење и улепшавање пијавицама

Пијавице се још од давнина користе у лечењу људи, а према појединим изворима први су је у те сврхе употребљавали стари Египћани пре око 2.500 година.

Род пијавица коме припада Dina Serbica не користи се у медицинске сврхе.

За потребе лечења људи употребљавају се пијавице из рода Hirudo, које такође живе на овим просторима.

„Србију насељава Hirudo verbana или мађарска пијавица, док је Hirudo medicinalis (медицинска пијавица) много ређа, а обе врсте се користе у хирудотерапији", објашњава Пешић.

Лечење пијавицама, односно третман у којем се оне користе назива се хирудотерапија.

Ова стара метода још увек проналази место у модерној медицини и практикује се широм Европе и света.

Данас се пијавице често користе у пластичној и реконструктивној хирургији јер помажу код зарастања приликом пресађивања коже, као и за побољшање циркулације.

Такође, природни антикоагулант који луче уклања крвне угрушке (тромб) и поново омогућава правилан проток крви ка упаљеним деловима тела.

У појединим земљама, наводи професор, пијавице се чак могу купити и у апотеци, а поред здравствених, користе се и у естетске сврхе.

Обично се гаје на посебним фармама, а после употребе у третману, уништавају се.

„Као неко ко се бави очувањем живог свега нисам присталица тога да се уништавају многе популације на такав начин, без детаљних мера и мониторинга, али се апсолутно може наћи компромис у коришћењу пијавице као ресурса", истиче Пешић.

Каква је будућност чека?

Иако делује да су пијавице безбрижне и сигурне у њиховом дому у планинском извору, професор каже да је станиште Dinе serbicе угрожено - првенствено због људског, а онда и природног фактора.

Што се човековог утицаја тиче, Пешића брине каптирање - „увођење извора у бетон и цеви" - што директно угрожава живи свет у тој води.

„Ми на Балкану имамо ту ружну особину због чега је огроман број извора у потпуности уништен, а све због жеље неког заслужног појединца да остави неки траг у тој заједници."

Каже да велики број извора сваке године пресушује и под утицајем климатских промена, услед чега поједине ендемичне врсте такође заувек нестају.

„Јавност не схвата шта значи када изгубите једну врсту, то је огромна штета за екосистем, а и за човека у индиректном смислу јер никада нећете открити које бенефите је људска популација могла да има од тога", објашњава Пешић.

Наглашава да ће, према научним проценама, до 2050. године нестати од 30 до 50 одсто врста које данас настањују планету Земљу.

Од рода пијавица којем припада Dina serbica човек, за сада, нема директне користи, али је њен значај у томе што је показатељ „здравља екосистема".

„Увек ћете их наћи у изворима који су у добром стању, тако да представљају добре индикаторе што нам помаже када радимо процену утицаја антопогених фактора на екосистеме и на њихово здравље", закључује Пешић.

Можда ће вас занимати и видео о животу мрког медведа са Таре

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеруи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]