Скопље: Млади који се боре против најгорег смога у Европи

Град је толико загађен да се људи са респираторним болестима селе на више тачке како би побегли од загађења, док млади сањају о одласку из земље. Али једна проста телефонска апликација изродила је покрет који се активно бори против смога.

„Одувек смо знали да имамо проблем са загађењем зато што смо могли да га видимо", каже Коста Барсов, који живи у Скопљу, у Северној Македонији. „Зими је смрад несносан - ако отворим прозор спаваће собе док учим, осећам се као да се гушим. Ако прошетам пса, морам да променим одећу кад се вратим јер се у њу увуче мирис."

Сваког зимског дана, 16-годишњи Барсов отвара апликацију ЕрКер (AirCare) на свом телефону и проверава ниво загађења око себе. „Постоје два сензора близу моје куће и зими је увек веома загађено", каже ми Барсов.

Ако види зелени круг, ваздух око њега је прихватљиво чист. Ако је круг жут, има мало загађења, али оно не крши прописе ЕУ. Ако је црвен или тамнији, загађење је премашило све границе и опасно је по здравље.

Апликација је постала основна алатка за Барсова и многе друге у граду, да би сазнали одакле долази загађење и колико је тачно високо. Као резултат тога, она је донела већу свест о градском ваздуху и бригу за њега.

„Многи људи користе ову апликацију, мој ујак има астму и увек је проверава", каже Барсов, који је члан локалног огранка Петком за будућност, глобалног покрета младих за иницијативу поводом климатских промена. „Постоји много већа свест у последњих неколико година и осећам да градимо покрет."

Скопље се редовно налази у врху најзагађенијих градова у Европи, понекад чак и у свету. Нивои ПМ10 - сићушне честице загађивача величине 10 микрометара које су штетне по здравље људи - 2010. године су у граду премашивали ограничења ЕУ читава 202 дана.

Иако Северна Македонија није део ЕУ, налази се у преговорима о придруживању и мора још много тога да уради да би постигла стандарде ЕУ за квалитет ваздуха.

У овом тренутку, Светска здравствена организација проценила је да би око 4.000 прераних смрти годишње у Северној Македонији могло да потиче од загађености ваздуха, а економска цена коју плаћа Скопље процењује се на између 570 и 1.470 милиона евра.

Град ужива у благородном пролећу кад стижем у посету, а опет могу да намиришем јаку мешавину издувних гасова и дима од ложења огрева сваки пут кад изађем из стана, док ми је грло редовно надражено.

Барсов каже да загађење утиче на његов квалитет живота у толикој мери да је то један од разлога зашто он и његови пријатељи планирају да оду у иностранство на студије.

„Заиста ме одвраћа од живота овде", објашњава он. „Три месеца сваке године не смете да изађете напоље или чак отворите прозор. Чиста депресија."

Они можда неће бити једини који ће напустити Северну Македонију да би побегли од загађења - Светска банка је 2017. године проценила да чак једна трећина дипломаца из земље живи у иностранству.

Неколико фактора утиче на настанак смога, али сви имају једну заједничку црту: сиромаштво.

Просечна месечна зарада у земљи је 430 евра и многи људи могу да приуште само да греју домове ложећи дрво, пелете биомасе или понекад чак и пластику.

Стари аутомобили не испуњавају стандарде ЕУ о емисији гасова, увозе се и продају јефтино, а јавни превоз је ограничен. Електране и индустрија такође играју улогу.

Сав тај мутни ваздух заточен је над градом због високих планина свуда унаоколо; зими инверзија температуре прави „печат" од топлог ваздуха изнад долине задржавајући хладан ваздух изнутра. Сав смог и издувни гасови који се производе такође остају ту.

Али, за најзагађенији град у Европи, било је релативно мало свести о томе колико је лош квалитет ваздуха пре него што се појавила апликација ЕрКер.

Направио ју је 2015. године мање-више случајно Горјан Јовановски, тада 22-годишњи студент инжењерства.

„Покушавао сам да подучим самог себе како да правим апликације за Андроид", каже он, додавши да се у то време није посебно интересовао за проблеме животне средине. Претраживао је владину страницу да би добио неку идеју кад је налетео на цифре о загађености, који се сакупљају из државних мерних станица.

„Знао сам да има загађења, али нисам знао колико је лоше", присећа се он.

„Гледао сам податке и помислио, ове бројке су превисоке… да нису погрешне? Је ли је могуће да су сензори покварени? Нисам знао ништа о загађењу тако да сам морао све да проучим."

Јовановски је направио и објавио апликацију, али није био спреман за то колико је она брзо стекла популарност.

„Заправо је изазвала техничке проблеме зато што није била оптимизована за толико корисника", каже он. „Људи су делили скриншотове нивоа загађења на друштвеним мрежама. Неки су почели да користе црвени круг преко профилске слике у знак протеста."

Наравно, неки људи су били и подозриви. „Било је много гласина да сам из неке од политичких странака и да радим то да бих ширио незадовољство", каже он. „Онда су људи полако почињали да схватају: 'Чекај, па ово је истина'."

Једна од група насталих после објављивања апликације је и Иницијатива 02, која се залаже за широк дијапазон еколошких питања.

„Горјан је дао људима оно што им је било потребно да разумеју", каже Ели Пешева, суоснивачица групе.

„Просто је. Ако је круг црвен, здравље вам је угрожено. Живот ваше породице је угрожен."

Она и други активисти ускоро су се спојили преко друштвених мрежа.

„Схватили смо да можда постоји критична маса људи који би могли да се боре за промене."

Пешева има искуство из прве руке о последицама загађења по здравље. Она је годинама живела у насељу Ново Лисиче, једном од најнижих делова Скопља и стога једном од најзагађенијих. „Никад лично нисам имала проблема, али мој муж и две ћерке нису могли да дишу", каже она. „Увек су се мучили са алергијама и респираторних инфекцијама." Пре неколико година, породица је одлучила да се пресели на вишу тачку, даље од града. „Зими идете путем који води до моје куће и практично прелазите границу загађења", каже она. „То је као да сте изронили из облака право у ведро небо. Имамо обичај да кажемо да је то најбоља одлука коју смо донели."

Мими Кимовска-Христова, педијатрица на одељењу за интензивну негу у Градској општој болници, годинама је виђала последице затрованог ваздуха по скопску децу.

„Деца имају много мање дисајне путеве, тако да се суспендоване честице лакше заглаве у њима", каже она. Загађеност ваздуха оштећује заштитни омотач дисајних путева, излажући их вирусима и бактеријама, а производи се и вишак слузи, што доводи до кашља.

„Виђала сам многе случајеве бронхитиса од јесени до раног пролећа", додаје Кимовска-Христова.

„Они као да се гуше кад дођу - практично остају без даха."

Она додаје да кад би породице могле да приуште да се преселе из центра града у мање загађени крај, дечја тела би лако могла да се опораве. Кимовска-Христова такође виђа високу стопу астме и рака код деце „које иначе не бисмо очекивали да видимо, као што су тумори грла на пример".

Пре објављивања апликације, Пешева каже да је било тешко мобилисати више од неколико стотина људи за еколошке протесте. Али у децембру 2015. године, кад је зимски смог био на врхунцу, више од 1.000 људи сакупило се на главном тргу у Скопљу да протестује против загађења ваздуха.

„Људи су нам писали преко друштвених мрежа сваки дан, питали нас шта могу да учине и како могу да се прикључе", присећа се Пешева.

Међутим, постојао је један проблем са подацима о загађењу које је користио ЕрКер. Државне мерне станице из којих се они добијају изузетно су скупе за одржавање и често се кваре или отказују. Због тога се очитавања не појављују на апликацији.

Извештај Програма УН- за животну средину (УНЕП) из 2019. године о загађењу ваздуха на Западном Балкану истакао је да је проблем недоследних података услед недостатка финансијских средстава за одржавање станица изазов широм региона.

Апликацију за мерење загађења ваздуха направио је и тим из Београда

Пешева је разговарала о ситуацији са колегом из маркетиншке агенције у којој ради, Панцеом Цавковским.

„Почео сам на интернету да тражим друга решења и открио да можете да купите сензорску опрему за око 60 евра", каже он.

Цавковски и колеге наручили су око 50 сензора и поделили их међу колегама. Уређаји морају да се поставе напољу, на пример на балкону, и да буду фиксирани за зид и далеко од директног сунца, кише или других извора контаминације, као што су димњаци. Не могу да буду постављени ни на висини већој од четвртог спрата уколико жели да се добије прецизан увид у загађење на површинском нивоу.

Цавковски је направио апликацију ПулсЕко, која сакупља сва очитавања и оставио податке да буду отвореног кода како би се појављивали и на ЕрКеру. Цавковски је објавио и смернице за то како људи могу сами да наруче и поставе сензоре и како други градови могу да се придруже мрежи.

Међутим, сензори су контроверзни зато што не испуњавају стандарде мерења Европског индекса за квалитет ваздуха и дају податке слабијег квалитета. Као последица тога, политичари у земљи изјаснили су се против њихове употребе.

„Ценим оно што ради грађанско друштво, јер да они не праве буку, нико не би био свестан шта се дешава", каже Оливера Кујунџић, шефица за квалитет ваздуха при еколошкој агенцији Црне Горе и коатуорка неколико студија за ЕУ и УН-ов развојни програм о загађености ваздуха у Северној Македонији.

Али она се плаши да би решења из домаће радиности могла да наруше поверење јавности у науку и стручност.

„Морамо да се држимо стандарда."

Цавковски тврди да су ови јефтинији уређају поуздани.

„Не тврдимо да су једнако добри као и они скупљи, али дају иста очитавања", каже он.

Јовановски додаје: „Уколико влада одбија да пружи тачне податке, онда ће људи пронаћи властита решења."

Активисти се надају да ће им сензори помоћи да лоцирају најгоре загађиваче у граду. Кућно грејање одавно се сматра великим кривцем, и Цавковски потврђује да су очитавања већа кад људи ложе током дугих зимских ноћи. Али загађење не нестаје лети и Јовановски тврди да нека од највиших очитавања долазе од сензора који су постављени близу фабрика и других индустријских локација. То је образац који и сама примећујем док проверавам апликацију током шетње по граду.

„Једини начин да поуздано знамо био би да нам фабрике дозволе да поставимо сензоре у њиховом кругу, али до сада су одбијале да сарађују са нама", каже Јовановски. Једна фабрика од које сам затражила коментар рекла је да би била отворена за постављање сензора ако су они у складу са стандардима Европског индекса за квалитет ваздуха.

Како загађење ваздуха утиче на здравље

Контроверза око извора загађења наставља се и када причате са научницима.

„Стамбено грејање је први приоритет, потом саобраћај, а потом индустрија", каже Михаил Кучубовски из Министарства животне средине Северне Македоније.

Он додаје да је индустрија „некада била проблем", али компаније сада морају да набаве еколошке дозволе према директиви ЕУ која ограничава емисије, у склопу кретања ка чланству у ЕУ.

Међутим, Маја Чоловић-Даул, водећа ауторка УНЕП-ове студије из 2019. године, каже да она верује да се то не спроводи увек.

„Многе компаније широм региона не пријављују тачне податке о својом емисијама", каже Чоловић-Даул, која је и консултанткиња Светске банке за животну средину и друштво.

„Они су у обавези да ангажују сертификовану лабораторију да изведе мерења, али ми верујемо да су ти резултати често лажни, зато што ако погледате колико плаћају лабораторијама, немогуће је добити права мерења по тој цени."

Она додаје да инспектори ретко имају одговарајућу опрему и да су казне за кршење ограничења емисија релативно ниске - од 3.000 до 10.000 евра.

„Ово је сиромашан регион, тако да се често прећутно прихвата да индустрија даје посао људима и зато се не уводе тешке казне", каже Чоловић-Даул.

„Више се исплати компанијама да плаћају казне него да улажу у нову технологију."

Кујунџић потврђује да је усклађивање индустрије са прописима ЕУ и даље „у току", али је она оптимистична да ће се то десити до 2023. године, како би се испунили циљеви приступања Северне Македоније ЕУ.

У Скопљу, активисти су сигурни да њихов рад почиње да нагони владу да предузме нешто.

„Све политичке странке дошле су до нас да нас питају за препоруке за њихове изборне програме", каже Пешева. „Дали смо им 20 страна."

Напредак је, међутим, спор.

„Не могу да кажем да влада није урадила ништа, али било је тога врло мало", каже Јовановски, наводећи извесна мере, као што су бесплатан јавни превоз, које су уведена сада када су нивои ПМ10 два дана заредом четири пута изнад дозвољене границе.

„За почетак, не би смело уопште да буде четири пута виши", каже он.

Може ли маска да вас заштити од загађења

Друга решења за која се залажу су бољи јавни превоз, пешачка зона у центру града и више грејања на соларну енергију, како би се смањило ложење на фосилна горива.

„Постоји мноштво лаких решења, али за све је потребна политичка воља", каже Пешева.

Јовановски је сада проширио ЕрКер на свих 11 држава у балканском региону. Друга жаришта загађења су Сарајево и Београд, који су се нашли у врху најзагађенијих градова на свету у зиму 2020. године. Он такође финансира апликацију преко оглашавања и сели се из Скопља у Амстердам да би на њој радио све време.

„Желим да је повежем са сателитом за праћење загађења Европске свемирске агенције, како бисмо могли да покријемо области које не поседују сензоре", каже он. „Такође имам прототип и за блутут сензор са којим можете да ходате около."

Пешева се нада да би актуелни талас активизма могао да успори велику емиграцију из земље.

„Кад се сретнем са младим активистима, говорим им да морамо да останемо у земљи", каже она. „Ако вам се не допада нешто, морате да се борите то да промените."

Барсов мисли да је она можда у праву.

„Ово је земља у којој људи често губе наду јер не виде да се било шта мења", каже он. „Али мислим да нам је покрет који је настао заправо улио мало наде."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]