Председнички избори у Хрватској: Да ли је Хрватска добила новог шефа државе

Бивши премијер Зоран Милановић води испред Колинде Грабар Китаровић у другом кругу председничких избора у Хрватској, показују излазне анкете објављене након затварања биралишта широм земље.

Према првим проценама, Милановић је освојио 53.25 одсто гласова, док је Грабар Китаровић добила поверење 46.75 одсто нешто више од 1.5 милион гласача који су изашли на други круг избора у недељу, показују анкете.

Прелиминарни незванични резултати биће познати касније у току вечери.

Грабар Китаровић већ се једном нашла у ситуацији попут ове - да после првог круга председничких избора у Хрватској заостаје за противкандидатом.

Пред други круг, у коме се са Милановићем борила за мандат председника Хрватске, заостатак актуелне председнице био је већи скоро три пута него пре пет година, када је дошла на ову функцију.

У првом кругу седмих избора за председника државе забележена је излазност од 51.2 одсто. Према првим проценама, излазност ће бити већа у другом кругу.

Борба два кандидата била је заправо борба два доминантна политичка, па и идеолошка блока која доминирају Хрватском од увођења вишепартијског система.

„У првом кругу представили су се и кандидати који нису имали реалну шансу да победе, али су показали плуралистичност политичке сцене у Хрватској.

„У други круг су ипак ушли представници две најмоћније групације, иако систем није биполаран - никаква поларизација по другим основама није угрозила ону основну, лево - десно", каже за ББЦ на српском професор Факултета политичких наука у Загребу Дејан Јовић.

Зорана Милановића за председника Хрватске предложила је група од дванаест странака коју предводи опозициона Социјалдемократска партија (СДП), док иза кандидатуре Колинде Грабар Китаровић стоји владајући ХДЗ.

Где се крију гласови за победу

Изборна математика показује да највећи „резервоар" за додатне гласове финалиста лежи у више од 460 хиљада бирача који су подржали трећепласираног у првом кругу, Мирослава Шкору.

„Не може се закључити да ће бирачи Мирослава Шкоре аутоматски подржати једног или другог кандидата јер је сама његова појава била контроверзна.

Он је био представник антиестаблишментског популизма, док је с друге стране био и представник десније политике од оне коју представља Колинда Грабар Китаровић, али и премијер Андреј Пленковић, који је Шкориним бирачима био већа мета него сам Зоран Милановић", каже професор Јовић.

Новинар Јутарњег листа Горан Пенић каже да је први круг оголио поделу на десници - на присталице и опоненте премијера Пленковића - али да ће математика у другом кругу бити сложенија.

„Након првог круга постало је јасно да нису сви бирачи који су гласали за Шкору крајња десница, већ има и оних младих, протестних бирача којима је он једноставно био кул, ново лице на политичкој сцени, певач."

Сам Мирослав Шкоро позвао је своје присталице да у другом кругу пониште гласачки листић, дописујући по сопственом избору „трећу опцију".

„Он тиме покушава да потврди да је и даље значајна снага у политици, али и уједно смањује шансе Колинде Грабар Китаровић.

То је ризична стратегија - после неуспеха у првом кругу, ризикује политичку каријеру ако му и овај позив не успе", каже професор Јовић.

Они који не послушају Шкора немају једноставан избор.

„Они који желе промену и који су га подржали из популистичких разлога, вероватније ће подржати Милановића јер је он ипак нека врста промене.

Они који су гласали за Шкора јер су желели деснију политику или ће дати подршку Грабар Китаровић или ће остати код куће", закључује професор загребачког ФПН-а.

Наводећи податак да истраживања показују да би готово једна трећина бирача Мирослава Шкоре могла дати свој глас Зорану Милановићу, Горан Пенић наводи да би то могло да одлучи изборе.

„Ту је ХДЗ у проблему, јер им за победу требају готово сви бирачи Мирослава Шкоре", каже новинар Пенић.

Први круг избора за председника Хрватске

према подацима Државне изборне комисије

Кратка и необична кампања

За презентацију идеја, кандидати су због божићних и новогодишњих празника имали далеко мање времена од уобичајене две недеље, колико дели два изборна круга.

„Председнички кандидати фокусирали су се на мобилизацију својих чланова и симпатизера и обоје су одлучили да више времена утроше на припреме за сучељавања која су организовале све три телевизије с националном фреквенцијом.

Такође, председнички кандидати су у тих недељу дана циљано обилазили средине у Хрватској за које су проценили да би им могле донети кључне гласове у другом кругу", описује кампању новинар Јутарњег листа Горан Пенић.

Он каже да је кандидаткиња ХДЗ-а већу пажњу посветила Славонији, где је у првом кругу доминирао Мирослав Шкоро.

„Грабар Китаровић је одустала од великих предизборних скупова због чињенице да је у првом кругу направила огроман број гафова који су јој рушили рејтинг, а грађани су се питали може ли она уопште обављати дужност председнице.

У њеном штабу одлучили су да се само дружи с грађанима у срединама које обилази, практично су јој забранили велике говоре", каже Пенић.

С друге стране, Милановић се определио за средине у којима рачуна на додатне гласове у односу на први круг.

„Зоран Милановић проценио је да му за победу треба Загреб који има највећи број бирача и који увек нагиње лево, па је тако у Загребу одржао велики предизборни скуп", подсећа Горан Пенић.

Професор Јовић каже да је за добар резултат кандидата опозиције у првом кругу избора заслужна и тактика.

„Стратегија Зорана Милановића је у интензивном обиласку грађана на терену.

Приступ од врата до врата био је најважнији део одлуке његовог штаба и тиме се може објаснити и његов, за неке изненађујући, успех у првом кругу", закључује Јовић.

Значај телевизијских дебата

За разлику од првог круга, када је одржана једна телевизијска дебата у којој је учествовало свих једанаест кандидата, пред други круг Милановић и Грабар Китаровић сучелили су се чак три пута - онолико колико је и телевизија са националним фреквенцијама у Хрватској.

Ипак, иако многи тврде да је управо на дебати пре првог круга Колинда Грабар Китаровић успела да заустави пад свог рејтинга и надмаши резултат Мирослава Шкоре, значај дебата пре другог круга не мора бити одлучујући.

„Телевизијска сучељавања неће радикално променити већ формирана мишљења бирача.

Тешко је веровати да ће неко од кандидата направити такав гаф који ће одвратити сигурне бираче од гласања за свог кандидата", каже професор загребачког ФПН-а Дејан Јовић.

Упркос приметно великој пажњи која им је поклоњена, новинар Јутарњег листа Горан Пенић сагласан је са тврдњом да дебате не могу значајније утицати на промену коначног резултата.

„У свим сучељавањима кандидати су се обраћали бирачком телу које је ионако на њиховој страни.

Тешко да су придобили нове, неодлучне гласаче, а о будућности и програмима нисмо чули ништа", закључује Пенић.

Само једна од етапа политичког маратона

Како год да се заврше председнички избори, Хрватска ће у 2020. години тек бирати - и нови сазив парламента, али и ново руководство владајућег ХДЗ-а.

„За ХДЗ су ови избори били велики тест и он се завршио елиминацијом Шкоре из трке.

Пленковић је успео да превлада тај напад тако што је Колинда Грабар Китаровић ушла у други круг", сматра професор Јовић.

Он додаје да, како год се избори заврше, позиција Колинде Грабар Китаровић више неће бити иста.

„Ако Грабар Китаровић изгуби изборе, мислим да ће она на неко време нестати из хрватске политике.

Ако победи, биће ослабљена кампањом и од првог дана под притиском обе стране, и левице и деснице - биће сигурно слабија политичка фигура него што је била до сада."

Победа Зорана Милановића била би додатни подстицај за СДП пред парламентарне изборе.

„Странка је до пре пола године била на коленима, имали су непопуларног председника Давора Бернардића, заостајали су значајно за ХДЗ-ом - а онда се догодио преокрет на изборима за Европски парламент на којима су неочекивано освојили исти број мандата као и ХДЗ.

Након тога рејтинг им је почео расти, више се није пропитивала способност Бернардића да води странку, а на крају је, иако није у добрим односима с Милановићем, он подржао његову кандидатуру и сада су на корак да освоје Пантовчак", описује стање у опозицији новинар Пенић.

Он додаје да би исход ових избора могао бити пресудан и за тајминг будућих гласања у Хрватској.

„Могуће је да премијер Пленковић, како би спасио што се спасити може, распише и превремене парламентарне изборе - пре унутастраначких, док се крајња десница још није консолидовала и док је СДП још у благом заостатку.

Након тога, питање је ко ће састављати владу јер је очито да нико то неће моћи самостално, а коалициони потенцијал је свима знатно сужен", најављује динамичну политичку годину у Хрватској Горан Пенић

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]