Косовски избори: Срби ван Српске листе или „Тачијеви Срби"

У сенци Српске листе, која има отворену подршку Владе Србије, за гласове нешто више од 117.000 бирача српске националности за 10 гарантованих места у косовском парламенту, у недељу ће се такмичити још три политичке групе.

И Српска листа и Београд виде коалицију Слобода, Партију косовских Срба (ПСК) Александра Јаблановића и Српску либералну странку (СЛС) Слободана Петровића - као „послушне и подобне Србе", па чак и „Тачијеве", указујући тако да, признавањем приштинских власти, одбацују статус Србије на Косову.

Места у парламенту српском мањинском становништу не доносе много политичког утицаја, али могу да буду значајни косовској влади када јој треба подршка - или властима у Београду, када одмерава снаге са Приштином.

У актуелном сазиву косовског парламента, девет посланика има Српска листа, док је један мандат на изборима 2017. године освојила Српска либерална странка.

Свих 10 представника српске заједнице је тада подржало владу премијера Рамуша Харадинаја.

Ко су Срби ван Српске листе?

У најкраћем, то су српски политичари с Косова, који углавном живе и раде јужно од Ибра.

Ибар је река која раздваја северни део Косова, где су четири општине са већинским српским становништвом, од јужног дела где живе у мањим заједницама - енклавама које окружују места са већинским албанским становништвом.

Иако је коалиција Слобода, коју чине Прогресивно демократска странка Ненада Рашића и Нова партија Косова Драгише Мирића, најсвежија на политичкој сцени - основана 31. августа - нашла се у центру пажње због спота на албанском језику.

Рашић, кандидат за премијера, у споту позива грађане да гласају за њих и тако се „заједно одрекну политичког монструма који се зове Српска листа".

Рада Трајковић, независна кандидаткиња на листи коалиције, каже да у кампањи трпе бројне притиске.

„Морамо кампању да водимо ноћу, кад нас нико не види, да контакте са бирачима обављамо најнетранспарентније, не смемо да се јавимо и да се виђамо преко дана, јер се прети, а и конкретно се ради на одузимању средстава, посла".

Трајковић за ББЦ каже да „простор Косова и Метохије не може да буде независан".

„Независно Косово би можда направило неку стабилизацију код Албанаца, али не и код Срба.

„Када би Срби остали без Косова, тог тренутка почела би страховита дестабилизација која би онда цео регион увела у то", истиче Трајковић.

Она не подржава идеју о подели или разграничењу, које повремено помињу београдске власти, сматрајући да би то довело до дестабилизације.

Као могуће решење, Трајковић предлаже „статус кво или коегзистенцију Косова и Србије унутар институционалних веза", које би одржавали Срби с Косова са Србијом - образовне, здравствене, социјалне и све остале.

Трајковић предлаже и рад на заједничком управљању одређеним привредним постројењима - као што су језеро Газиводе и рудник Трепча, који су делом на Косову, делом у централној Србији.

„Заједничка руководства би вратила ред и рад у та постројења, радила би на суживоту и помирењу.

То би функционисало у нечему што је регионално уједињавање западног Балкана, кроз пројекте регионализације - простора без граница, где би поправљање живота и мир били будућност, уз гаранције које би нам давао НАТО", наводи Трајковић.

Ко је Рада Трајковић?

Србија - мајка и маћеха

Да су ову кампању обележили притисци жалио се и Слободан Петровић, лидер СЛС.

Он није одговорио на позиве ББЦ на разговор уочи избора, али је раније за телевизију Н1 изјавио да је „проблем српске заједнице у томе што држава Србија према свом народу на Kосову не води националну, већ страначку политику".

На позив Српске листе на „јединство, да сви под једном капом сложно, следећи политику Александра Вучића, изађу на изборе", Петровић је кратко одговорио - „таман посла".

„То једноумље које превладава, највећа је опасност за српску заједницу", истакао је он.

Веома је важно, додаје, да се свакоме да право да каже оно што мисли.

„И оно што би било најлогичније је да се држава Србија, која је у срцу сваког Србина овде, не понаша на начин мајке и маћехе..."

Слађана Ђокић, која као главна техничарка при Kлиничко-болничком центру Приштина у Лапљем Селу ради више од 20 година, суспендована је са посла уз образложење да није савестан радник.

Она тврди да је узрок то што је њена ћерка Сандра на листи Самосталне либералне странке из Грачанице.

Ђокић је за Н1 рекла да је директор Дома здравља од ње затражио да утиче на ћерку да се повуче са листе те странке и пређе у Српску листу, док за сличне претње Српска листа оптужује њих.

Ко је Слободан Петровић?

До Српске листе и назад

Александар Јаблановић, лидер Партије косовских Срба, био је оснивач и први председник Српске листе у периоду од 2014. до 2016. године.

Странку ПКС формира 2017. тако што је читав покрајински одбор Покрета социјалиста, на чијем челу је министар у Влади Србије Александар Вулин, превео у њу.

Партија најјаче упориште има у месту Лепосавић на северу Косова.

„Партија косовских Срба грађанима нуди промене, промене које су тековина 21. века", каже Јаблановић за ББЦ.

„То подразумева пуну политичку слободу и право да Срби бирају своје представнике без претњи и притисака и без утицаја са стране, обрачун са корупцијом и криминалом у нашим срединама", истиче он.

Јаблановић тврди да се кампања одвија у отежаним условима и по правилима које диктирају Београд и Српска листа.

„Државна телевизија ТВ Мост из Звечана у потпуности је затворена за све српске партије изузев Српске листе", додаје он.

На Kосову, наводи Јаблановић, од 1999. постоји Србима наметнута реалност, коју су креирале неке од најмоћнијих држава света.

Додаје да у тој ситуацији мора да се пронађе место за српски народ и његов несметани опстанак и развој.

„У том циљу Србима ће бити неопходна помоћ и подршка како Београда тако и важних међународних чинилаца који су, истини за вољу, и главни креатори битнијих процеса на самом Kосову.

Јаблановић сматра да „сигнали са терена" су Срби и Албанци још далеко од договора који би био у интересу заједничке будућности.

Покушаће, каже, да унапреде услове у здравственим и образовним установама и да обезбеде услове за школовање што већег броја младих Срба са Kосова на Западу.

Ко је Александар Јаблановић

Једанаест година након проглашења независности, Косово је признало више од 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 116 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]