Двоструки интервју петком: Ко су кандидати за председника Северне Македоније

Иако се у другом кругу председничких избора у Северној Македонији надмећу два кандидата, веома су могућа чак три исхода.

Да би избори успели и први председник земље од промене имена био изабран, неопходно је да на изборе изађе више од 40 одсто уписаних бирача - а излазност у првом кругу била је свега 41,9 одсто.

Кандидат владајуће коалиције Социјалдемократског савеза Македоније (СДСМ) и Демократске уније Албанаца (ДУИ) Стево Пендаровски имао је резултат за статистичку грешку бољи од кандидаткиње опозиционе ВМРО-ДПМНЕ Гордане Сиљановске Давкове.

Право гласа има нешто више од 1,7 милиона бирача.

Ово су први избори након Преспанског споразума којим је решен дугогодишњи спор Скопља и Атине око имена Македоније, земље на чијим су председничким изборима до сада увек тријумфовали кандидати странке која контролише Владу.

Двоје кандидата у финалној трци по свему су дијаметрално супротна - од идеологије и политичких ставова о актуелним темама до темперамента и наступа, али имају један заједнички став који се тиче регионалних питања.

ББЦ на српском вам доноси интервјуе са Стевом Пендаровским и Горданом Сиљановском Давковом.

Избори у Северној Македонији без победника

Северна Македонија бира првог председника

1. Стево Пендаровски

Борац против повратка „на старо"

Други пут у релативно краткој политичкој каријери, Стево Пендаровски нашао се у другом кругу председничких избора - али први пут као кандидат владајуће коалиције.

„Ови избори нису лични избор Стево или Гордана, већ су заокруживање једног концепта", каже Пендаровски за ББЦ на српском, подсећајући да коалиција која га подржава контролише владу и власт у готово свим градовима у Северној Македонији.

Пре пет година, Ђорђе Иванов га је победио на таласу владавине садашњег политичког бегунца у Будимпешту, Николе Груевског.

„Сиљановска је копи-пејст Иванова - не само што су лични пријатељи и раде на истом факултету, она му је била правни саветник у првом мандату.

Након што је добила номинацију ВМРО-ДПМНЕ, она је са њим шетала Охридом - они су идеолошки близанци", описује своју конкуренткињу Пендаровски.

Велики труд уложили су и Пендаровски, али и премијер Заев који снажно подржава његову кандидатуру, да покажу гласачима да би глас за ВМРО-ДПМНЕ био глас за повратак старој политици.

„Део наших бирача је разочаран јер влада није испунила њихова очекивања у економским резултатима.

Мој задатак је да их убедимо да се, ако сада не победимо, Груевски враћа на власт под другим именом и имате поново аутократски режим - а мислите ли да ће они да реше проблеме?"

Истиче да је незапосленост у Северној Македонији први пут испод психолошке границе од 20 одсто, а да је од доласка владе Зорана Заева на власт друштвени производ земље из минуса прешао у плус од 3,7 одсто.

Тврди да су у његовом тиму разумели поруку бирача који су у првом кругу остали код куће.

„Најнижа излазност у историји председничких избора није резултат само кампања које нису биле забавне, него и зато што смо у време Груевског имали изборе на сваке две године, а од промене највећег аутократског режима имали смо четири гласања за четири године.

Људи су заморени од политике."

На опаску да су грађани Северне Македоније исказали и своје незадовољство брзином промена система, борбом против корупције, па и чињеницом да је бивши премијер Никола Груевски неометано побегао из земље, Пендаровски каже да је реформа судства преобиман посао.

„Ми смо овде имали тзв. сваровски систем који је добио име по афери у којој се открило да је судија напредовала јер је донела накит својим шефовима - а то је важило на свим нивоима и не може у две године да се поправи.

Незадовољство грађана у сфери економије и правосуђа стоји, али је велики резултат начињен у сфери слободе медија", признаје Пендаровски.

Ипак, очекује консолидацију снага у одлучујућем, другом кругу.

Не брину га ни анализе да је најмања излазност била у албанским срединама, а ово су први избори на којима је и владајући ДУИ подржао кандидата из већинског народа.

„Наша процена је да је ДУИ испоручио онолико колико је њихова реална снага и политички потенцијал - а он није на истом нивоу као пре седам-осам година", уверава Пендаровски да су односи у коалицији коју представља и даље здрави.

„Пандорина кутија", први пут

Ако Пендаровски тријумфује на изборима, регион, а посебно Србија, могу очекивати наставак политике званичног Скопља.

„Признање Косова је била стратешка одлука и неће се мењати - ми имамо пола милиона Албанаца који живе код нас и важна нам је међуетничка стабилност, имамо највећи суфицит у економској размени са Косовом и имамо обавезу да следимо већинску европску спољну политику.

Ја сам још 2008. године рекао да ће косовска независност апсорбовати тамошњу политичку сцену и смањити притисак на Македонију, да ће то бити генератор стабилности у региону - и то се испоставило као тачно."

На питање како би се поставио према потенцијалној промени граница између Србије и Косова за коју су се залагали председници Александар Вучић и Хашим Тачи, Пендаровски процењује да би такво решење могло да врати Балкан у конфликте деведесетих година.

„Ја сам директно рекао да је то отварање Пандорине кутије.

Распад Југославије није следио етничке линије, већ границе република и покрајина и ако би се сад промениле границе, то би значило потпуну промену принципа - и тада би Албанци у Македонији могли да поставе своје питање."

Пендаровски је од 2001. до 2009. године био саветник за спољну политику и безбедност двојице македонских председника.

Последњи „радни задатак" била му је координација процеса пријема Северне Македоније у НАТО, где је у фебруару потписан Протокол о пријему у Алијансу.

2. Гордана Сиљановска Давкова

Председница као новина и искорак

Гордана Сиљановска Давкова насмеје се на питање - ко је победио у првом кругу македонских избора: Пендаровски, са више гласова, или она, која је прва прогласила победу у изборној ноћи.

„Ако гледате бројке - победио је такозвани заједнички кандидат.

Ако анализирате суштину, то је већина која је у очигледном паду - ако изгубите двеста хиљада гласова за осамнаест месеци, то је страшан губитак, непознат у европским оквирима избора", каже Сиљановска Давкова за ББЦ на српском.

На опаску да ће можда на крају сви бити губитници ако избори не успеју, кандидаткиња ВМРО-ДПМНЕ каже да је и странка која ју је кандидовала признала одговорност и да је ово почетак нове фазе.

„Сам податак да су отворили врата за мене, неког ко је био њихов критичар, представља демократски корак.

Нови лидер ВМРО-ДПМНЕ Христијан Мицкоски се извињава за све што се догодило, али каже да је генерација око њега и нови круг људи спреман на промене - чак ни они нису очекивали овако брз опоравак."

Себе описује као оштрог критичара свих претходних власти, наводећи учешће у професорском пленуму који се сукобио са влашћу Николе Груевског око Закона о високом образовању.

„Када критикујем ову или претходну власт, ја се водим научним критеријумима, а не политиком.

Себе сматрам новом, женском појавом у политици и нема разлога да одговарам за било шта што се дешавало раније - избор жене за председницу био би демократски искорак јер до сада нисмо имали такву ситуацију."

Ретка је и ситуација у којој један председнички кандидат отворено доводи у питање - име земље које жели да постане председник.

Сиљановска Давкова овако одговара на питање како се зове земља чија председница жели да буде.

„Македонија се сада зове Северна Македонија, а ја нисам талибанка, али право самоопредељења је и индивидуално право.

Ја као професорка, грађанка, жена и имам право да не употребљавам назив Република Северна Македонија."

На инсистирање да каже да ли ће такав став постати обавезујући и за грађане Северне Македоније, а она се заложити за враћање имена и судско обарање Преспанског споразума са Грчком, професорка права улази у сложено објашњење процедура и правила.

„Референдум о Споразуму није био успешан, а Закон каже да се политика скупштине мора прилагодити његовим резултатима.

Ја не планирам да се позовем на то, али Уставни суд може да се позове на ово решење", наводи Сиљановска Давкова.

„Пандорина кутија", други пут

Ако постане прва македонска председница, Сиљановска Давкова каже да ће спољна политика доживети промене.

„Мислим да је било пуно грешака у односу према Србији и да треба добро водити рачуна, измерити потезе пре него што се предузму.

Треба водити рачуна о неутралном односу, не изазивати и не делити суседе."

Њену кандидатуру подржала је ВМРО-ДПМНЕ, управо странка за време чије власти је Македонија још 2008. године признала независност Косова.

Професорка права данас наводи да је у интересу европских интеграција Северне Македоније да односи са суседима буду добри.

„Македонија, као мала земља, мора водити рачуна о свим суседима - водити добру регионалну политику знајући да се на Балкану не сме поновити оно што се догодило између Словеније и Хрватске.

Србија је ближе Европској унији од Македоније и надам се да хомо балканикус неће оспоравати друге кандидате."

Повратак старим балканским проблемима за њу би била и евентуална промена граница као део споразума Београда и Приштине.

„Јако ме брине то и бојим се да, уколико заборавимо на непроменљивост граница, то може отворити Пандорину кутију.

Можемо се вратити у нека друга времена, за која ја желим да буду прошлост, а не будућност."

Сиљановска Давкова напомиње да су земље на Балкану много више од обичних суседа.

Као пример односа, нуди своју научну каријеру - рођена у турској кући на Охриду, има брата који има побратима Албанца, докторирала је у Љубљани, а књиге и студије објављивала је са колегама правницима и политиколозима из Србије и Хрватске.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]