Хиљаде људи одалe почаст убијенима у Сребреници

Сребреница је још једном стала и одала почаст убијенима 1995. године у највећем масакру који се догодио у Европи након Другог светског рата.

Комеморацији и укопу 35 идентификованих жртава присуствовалe су хиљаде људи.

Бело-зелени цвет за наду

Са бело-зеленим цветовима на реверима, у колонама и тишини, у Меморијални центар у Поточарима од раног јутра пристизали су људи са свих крајева света.

Породице 6. 575 Бошњака до данас сахрањених у Поточарима стигле су прве, још у раним јутарњим сатима.

Сребреница је убрзо стала у тишини.

Расељени са ових простора, родбина убијених и несталих и учесници Марша мира, који су у Поточаре стигли дан раније, почели су да улазе на споредне капије Меморијалног центра.

Сребреница: Лекције из историје на 18. Маршу мира

Главна капија остала је затворена до доласка оних који су стигли последњи - политичара и званица.

Комеморацији нису присуствовали државни званичници из Србије.

Бело-зелени цветови Сребренице постали су симбол страдања Бошњака и наде да се такво зло никада не понови.

Џеназа за мир

Хасић, Ибрић, Халиловић, само су неке од породице 35 жртава које су ове године дочекале укоп.

Табути жртава, идентификованих 23 године након смрти, дан раније донесени су у Поточаре.

Све до почетка молитве за мир, на табуте покривене заставама Босне и Херцеговине, присутни су остављали цвеће.

Пре молитве одржана је и комеморација.

Начелник општине Младен Грујичић ни ове године није присуствовао скупу.

За ББЦ је рекао да се и даље осећа непожељним.

„Сребреничке жртве су наша водиља да се геноцид више никада, никоме и нигде више не понови", рекао је Нермин Аливуковић, председник одбора за обележавање годишњице и заменик начелника Грујичића.

Затим је почела џеназа и више нико није говорио.

„Кренуо сам да нађем оца и два брата"

У Поточаримa је, до данас, сахрањено 6,610 убијених у јулу 1995. године у акцији војске Републике Српске која је под командом Ратка Младића заузела град, тада сигурну зону Уједињених нација.

Убијено је више од 8 хиљада мушкараца.

Рамиз Нукић је пре 23 године био у колони која је пробала да побегне од војске РС. Данас је један од заслужних за проналажење остатака око 200 жртава.

Тела до сада идентификованих жртава пронађена су у више од 70 масовних гробница широм земље.

Нукић се не бави професионално проналажењем жртава.

„Кренуо сам да нађем оца и брата. Нисам их нашао, али сам наилазио на кости и посмртне остатке других и томе обавештавао Институт за нестале особе", каже.

Кренуо од своје куће, недалеко од места Буљим.

„Одлично познајем терен око Сребренице, тако сам и успео да се извучем 1995".

Прво тело пронашао је недалеко од свог дворишта 2014. године.

„Повукла ме је жеља да наставим јер сам видео да их има много. Знам колико је тешко породицама, јер знам колико је било тешко мени".

Након што су пронађени у гробницама изван Сребренице, Нукић је браћу и оца сахранио у Поточарима 2015.

„Кости су кости, на њима не пише које су нације. Код мене националност не значи ништа. Српска, бошњачка или хрватска жртва, мене то не интересује. Ја кости купим да бих помогао породицама".

Сребреница од деведесетих до данас

Пре распада Југославије, у Сребреници је живело више од 30 хиљада људи.

Било их је још више када је у мају 1992. посталa уточиште за хиљаде Бошњака избеглицa из других крајева Босне.

Годину дана касније резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација, Сребреница постаје сигурна зона.

То није спречилo масакар који је уследио 1995. године, када је у неколико јулских дана убијено више од 8.000 Бошњака.

Након упада војске РС у Сребреницу, већина људи која се у њему затекла спас је потражила у холандској војној бази у Поточарима, у којој се од 2003. године налази Меморијални центар.

Првих 600 убијених сахрањено је у Поточарима тек 2003. године, када је подигнут Меморијални центар.

Међународни суд правде у Хагу 2007. године прогласио је масакар у Сребреници геноцидом.

За злочине у Сребреници, поред осталих, у Хагу су осуђени Радован Караџић и Ратко Младић.

Хашки трибунал је Младића у новембру 2017. осудио на доживотну казну затвора и прогласио кривим за геноцид у Сребреници. Радован Караџић осуђен је на 40 година година затвора.

Србија не признаје да се у Сребреници догодио геноцид.

Скупштина Србије је 2010. године усвојила Декларацију којом се осуђује злочин над бошњачким становништвом Сребренице у јулу 1995.

Двадесетогодишњица масакра, 2015. године, била је значајна не само због посете тадашњег председника владе Србије Александра Вучића, који је тада нападнут у Поточарима, већ и због Резолуције о Сребреници.

Резолуција о Сребреници тада није усвојена у Савету безбедности Уједињених нација, након што је Русија искористила право вета.

Резолуцију у којој се истиче да се догодио геноцид усвојио је Конгрес САД, а затим и Европски парламент.

Све фотографије: Владимир Живојиновић

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]