Ко ће владати Газом - горуће питање на које сви покушавају да одговоре

„Рат је завршен.“

Овако је амерички председник Доналд Трамп поносно описао резултате споразума о Израела и Хамаса о прекиду ватре (у међувремену је прекршено), постигнутог под његовим покровитељством после две године рата у Појасу Газе.

Договор подразумева повлачење Израела са делова ове територије и размену притвореника, затвореника и талаца.

Међутим, кључна питања изложена у Трамповом плану остају неразрешена и могла би да угрозе примирје.

Како би, дакле, могла да изгледа будућност Газе и да ли ће Хамас бити разоружан?

Ко ће управљати Газом према Трамповом плану?

Према Трамповом плану, Газом би привремено требало да управља „технократски аполитични палестински одбор, одговоран за свакодневно вођење јавних служби и општина“, другим речима, непартијска организација која управља службама на територији.

Чиниће га квалификовани Палестинци и међународни експерти, под надзором новог међународног прелазног тела, названог „Одбор за мир“ у званичном плану.

Други чланови и шефови држава тек треба да буду званично обелодањени, а очекује се да ће бивши британски премијер Тони Блер имати неку улогу у овом телу.

Планом је предвиђено да Америка, у сарадњи са арапским и међународним партнерима, успостави привремене међународне стабилизационе снаге.

Оне ће бити одмах размештене у Гази како би обезбедиле обуку и подршку одобреној палестинској полицијској служби.

Ова служба ће одржавати блиску сарадњу са Јорданом и Египтом, и требало би да служи као дугорочно прелазно безбедносно решење.

Велика Британија и Француска тренутно раде на резолуцији Савета безбедности УН за стварање ових снага.

Хоће ли Хамас предати оружје?

Израел инсистира на томе да се Хамас разоружа.

„Ако се не буду разоружали, ми ћемо их разоружати. А то ће се десити брзо и вероватно насилно...", рекао је Трамп по повратку у Америку са Блиског истока.

„Разговарао сам са Хамасом и рекао сам им, разоружаћете се, зар не?

„Да, господине, разоружаћемо се. То су ми рекли."

Међутим, новинска агенција АФП раније је цитирала званичнике Хамаса који кажу да полагање оружја „није опција и не долази у обзир".

По ступању примирја на снагу, новинска агенција АФП позвала се на неименованог званичника Хамаса, који је рекао да покрет неће учествовати у владавини Газом током прелазног периода.

Али је овај званичник за АФП рекао да ће Хамас остати „саставни део палестинског ткања"!.

Покрет је био резервисан према учешћу међународне заједнице, а поготово према потенцијалној улози Тонија Блера.

Где су Хамасови борци сада?

На снимцима и фотографијама из Газе виде се Хамасови борци на улицама после повлачења Израела.

Локални извори кажу за ББЦ да је Хамас мобилисао хиљаде припадника безбедносних снага како би повратио контролу над областима које је напустила израелска војска.

Хамас је негирао било какву намеру да поново успостави пуну контролу над Газом.

Ко су кланови против којих се бори Хамас?

Ратом разорена енклава претрпела је огромне људске и материјалне губитке.

После прекида ватре, избили су окршаји Хамасових бораца и наоружаних кланова, у којима је било десетине погинулих и рањених.

Током боравка на Блиском истоку, Трамп је изјавио да је Хамас добио зелено светло да изврши „унутрашње безбедносне операције" у Гази.

Група жели да „заустави проблеме и добила је овлашћење да то ради неко време", рекао је.

„Ако Хамас буде наставио да убија људе у Гази, што није био договор, нећемо имати другог избора него да уђемо и да их убијемо", написао је Трамп на његовој друштвеној мрежи Истина (Трутх Социал).

Касније је објаснио да под „ми" није мислио на америчке снаге.

Палестински аналитичар Џихад Харб рекао је за ББЦ да постоје „само две опције за будућност Газе“.

„Или допустити ослабљеном, ратом разореном Хамасу да контролише Појас уз пристанак Израела, или постепено пребацити власт Палестинској управи (ПА), што је пут који израелски премијер Бенјамин Нетанјаху упорно одбија."

Палестинска управа је задржала ограничену контролу над Западном обалом под израелском окупацијом.

У јуну је Нетанјаху изјавио да је Израел „активирао кланове“ у Гази како би се супротставили Хамасу.

Хамас оптужује ове кланове за сарадњу са Израелом.

После извештаја да је одобрио давање оружја групи коју предводи Јасер Абу Шабаб, Нетанјаху је у снимку објављеном на Иксу рекао: „Не разумем шта је лоше у вези с тим?".

„То само спасава животе израелских војника... а јавно саопштавање овога само помаже Хамасу."

Хамас се недавно сукобио са једном другом групом, кланом Дагмаш, оптуживши неке припаднике ове групе за везу са оружаном групом лојалном Израелу.

Какав је став Израела?

Израелски новинар Ели Нисан рекао је за ББЦ њуз на арапском да не види будућу улогу Хамаса у администрацији Појаса Газе, „не само због противљења Израела, већ и због незадовољства међу становницима Газе после две године рата“.

Званични израелски став под Нетанјахуом је одбијање било какве улоге Хамаса у управљању Газом.

Израел се такође противи повратку Палестинске управе у Газу.

Овај став је пооштрен после напада Хамаса од 7. октобра у ком је страдало око 1.200 људи, праћеног израелском војном кампањом, у којој је погинуло најмање 67.000 људи, према Министарству здравља које у Гази води Хамас.

У августу, у интервјуу за Фокс њуз, пре него што је постигнут споразум о прекиду ватре, Нетанјаху је рекао да Израел планира да преузме потпуну контролу над Газом и касније је преда неименованој „арапској владајућој снази".

Израел планира да пребаци управљање Газом „арапским снагама које ће је водити како треба, без представљања претње по нас, истовремено обезбеђујући пристојан живот за становнике Газе“, рекао је Нетанјаху.

Нисан верује да се Нетанјахуова влада противи томе да Палестинска управа преузме контролу над Газом зато што жели да избегне било какво територијално повезивање Западне обале и Појаса.

Додаје да би Нетанјаху могао да попусти под Трамповим притиском и дозволи Палестинској управо ограничено учешће у администрацији Газе.

Палестинска управа

Палестинска управа, као што је поменуто раније, има ограничену контролу над Западном обалом која се налази под израелском окупацијом.

Трампов план предвиђа да Палестинска управа на крају контролише Газу.

Према плану, ово би требало да се деси након што Палестинска управа доврши реформски програм „дефинисан у различитим предлозима, па у и Трамповом мировном плану из 2020. године и Саудијско-француској иницијативи (за мировне преговоре)."

Реформа коју жели Америка подразумева да Палестинска управа смањи наводну корупцију.

Израел је окупирао Газу после рата из 1967. године, али Палестинска управа, којом доминира покрет Фатах, преузео је контролу над њом после израелског повлачења 2005. године, након чега ју је изгубила од Хамаса 2007. године после насилних унутрашњих трвења.

Фатах је основало неколико људи, међу њима покојни председник Палестинске управе Јасер Арафат.

Палестинска ослободилачка организација (ПЛО), коју је предводио Фатах 1990-их, званично се одрекла оружаног отпора Израелу и подржала резолуцију Уједињених нација која отвара врата за стварање палестинске државе на основу граница из 1967. године.

Палестинска управа је поздравила Трампову иницијативу.

„Ми смо већ у Гази“, рекао је премијер Палестинске управе Мухамед Мустафа.

„Привремени међународни аранжман за помоћ и надзор једна ствар, али да су права владавина и испорука нешто сасвим друго“, навео је.

Он је додао да многе земље, међу којима и арапске, верују да Палестинска управа треба да буде „одговорна“ за Газу зато што је то „једини практичан начин да се ствари обаве“.

Каква је сада позиција Трампа?

Трамп упорно инсистира на томе да Хамас мора бити поражен да би сукоб био окончан, али његова визија послератне будућности за Газу се временом мењала.

Раније је говорио о претварању Газе у „Ривијеру Блиског истока“, са хотелским одмаралиштима и пресељењем становника у Египат или Јордан.

Ових идеја нема у овом најновијем плану.

Али шта је са детаљима?

Ко су палестинске технократе?

И шта знамо о „Одбору за мир“?

Трампов план не пружа јасне детаље о овом међународном телу, мада у медијима круже имена непалестинских личности за које се верује да се разматрају за чланство у њему.

Нема званичних потврда, а Трамп је чак недавно рекао да није сигуран да је Тони Блер „довољно популаран за ту улогу“.

Док је путовао по Блиском истоку, Трамп је избегавао да да директан одговор на питање ББЦ-јевог дописника Тома Бејтмена о мултинационалним снагама, рекавши:

„Биће то велике, јаке снаге. Неће се користити често, јер ће се људи понашати како треба.“

„Одбор за мир", који ће надзирати транзицију, „бити спреман што је пре могуће", додао је.

Приликом повратка, упитан за решење о две државе, Трамп је рекао:

„Многи људи преферирају једну државу, неки преферирају две државе. Видећемо. То још нисам коментарисао.“

Посредници

Египат и Катар, главни посредници, подржали су међународни оквир познат као Њујоршка декларација.

Уједињене нације су га усвојиле у склопу напора да се реши израелско-палестински сукоб и приближи решењу о две државе.

Њујоршка декларација позива на стварање транзиционог административног одбора у Гази под Палестинском управом.

Она истиче да владавина и примена закона широм Палестинских територија, па и у Гази , треба да буде на Палестинској управи.

Ова визија у складу је са изјавама египатских и катарских званичника који везују будућност Газе за оснивање палестинске државе.

Да ли ће Палестинска управа добити прилику да докаже колико успешна може бити у поновном вођењу Газе зависиће од многих фактора изван њене тренутне контроле.

Додатно извештавање: Хешам Шавиш и Закарија Ајад, ББЦ Мониторинг и Ендрју Веб, ББЦ Светски сервис

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]