Избори у Румунији: Кандидат крајње деснице неочекивани победник у првом кругу

Аутор фотографије, AP
- Аутор, Емили Еткинсон
- Функција, ББЦ Њуз
- Аутор, Ник Торп
- Функција, Дописник из Централне Европе
- Време читања: 3 мин
У првом кругу председничких избора у Румунији, који су одржани 24. новембра, највише гласова добио је проруски кандидат крајње деснице.
Пребројано је више од 99 одсто гласова, а Калин Ђорђеску, који се сматра ултранационалистом, освојио је 23 одсто гласова.
Кандидаткиња десног центра Елена Ласкони из савеза Спасимо Румунију је другопласирана.
Марсел Чиолаку, актуелни премијер земље који долази из редова популистичке Социјалдемократске партије и који је важио за фаворита уочи избора, заузео је треће место.
Велика подршка коју је добио Ђорђеску била је највеће изненађење избора, а он се кандидовао као нестраначка личност и кампању је углавном водио преко платформе ТикТок.
Резултати су показали да је Ласкони добила око 2.000 гласова више од Чиолакуа, те ће се ова кандидаткиња у другом кругу председничких избора 8. децембра супротставити Ђорђескуу.
Чиолаку је у понедељак најавио да ће поднети оставку на месту председника Социјалдемократске партије.
Подршка коју је Ђорђеску добио била је изненађење које досад није забележено у овој земљи, јер се према предизборним анкетама очекивало да за њега гласа око пет одсто румунских бирача, каже политички коментатор Раду Магдин.
„Никада за 34 године демократије код нас нисмо видели оволики раст у односу на анкете", додаје.
Слоган кампање десничарског кандидата гласио је:
„Повратимо достојанство румунској нацији".
Вест о његовој победи у првом кругу са радошћу су пренели медији у Русији.
Ђорђеску је осудио постављање ракетног штита НАТО алијанске у војној бази Девеселу на југу Румуније и назвао тај потез „срамотом".
Он је претходно био важан члан Савеза за румунско уједињење, партије крајње деснице коју предводи Георге Симион.
Ђорђеску је избачен из те партије под образложењем да је сувише радикалан пошто је јавно хвалио предводнике Гвоздене гарде, румунског фашистичког покрета током Другог светског рата.
У недељу касно увече, када су први резултати гласања објављени, Симион је ипак пружио подршку бившем партијском колеги пред други круг и позвао 1,3 милиона бирача који су гласали за њега да 8. децембра подрже Ђорђескуа.
Добар резултат овог независног кандидата довео је у дилему многе гласаче који су подржали његове супарнике у првом кругу.
Ако Елена Ласкони дефинитивно буде противкандидат у другом кругу, као што се очекује, многим бирачима владајуће Социјалдемократске партије, посебно у руралним областима, биће тешко да подрже тако либералну и прогресивну политчарку.
Главна тема кампање уочи председничких избора били су све већи трошкови живота у Румунији, која је чланица Европске уније са највећим уделом становника на ивици сиромаштва.
Огорченост становништва због помоћи украјинским избеглицама такође је имала утицај на кампању.
Функција председника републике у Румунији понајвише је симболичка, али има значајан утицај у неким сферама, попут спољне политике.
Излазност у првом кругу председничких избора била је 51 одсто, приближно броју бирача који су гласали пре пет година.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]








