Najbolji načini da izbacite otrove iz tela

Ako ste učestvovali u uobičajenim preterivanjima tokom prazničnog perioda, možda sada razmišljate o dijeti detoksikacije (ili „detoksu“) na nekoliko nedelja biste pokušali da pročistite vaše telo.

Ali od postova na sokovima do mnogih drugih dijeta sa ograničenim unosom energije ili proteina, često postoji vrlo malo dokaza da oni zapravo nešto rade na eliminaciji toksina ili kontroli težine ljudi.

Čak i sama reč „toksini“, koja se generalno odnosi na supstance otrovne za organizme , često se koristi na nejasan, nedefinisan način kad se promovišu ove dijete.

I dok svakako postoje supstance u našem okruženju koje bi mogle da nam naškode, naša tela imaju čitavo mnoštvo neverovatno efektnih načina da ih se reše prirodnim putem.

Evo nekih načina kako možete da pomognete tim procesima.

Jedite više vlakana

Ogromna većina nas jede premalo vlakana.

U SAD, nekih 97 odsto muškaraca i 90 odsto žena ne dostigne preporučeni unos.

Štaviše, većina Amerikanaca jede manje od polovine preporučene količine.

Vlakna imaju veliki uticaj na naše zdravlje.

Ona pomažu da se smanji inflamacija, ojača imuni sistem i mogu da utiču na funkcionisanje mozga, raspoloženje i rasuđivanje.

Pokazalo se i da smanjuju rizik od mnogih hroničnih bolesti među kojima su kardiovaskularne bolesti, dijabetes tipa 2, rak debelog creva i inflamacija.

Način na koji vlakna pomažu da pročistimo telo jedan je od razloga za sve te koristi.

Za početak, vlakna povećavaju veličinu i težinu stolice, čineći je mekšom i lakšom za izlazak i ograničavaju vreme tokom kog su štetne supstance u kontaktu sa crevima.

Istraživanja takođe pokazuju da vlakna mogu da posluže kao neka vrsta magneta, vezujući se za toksine i druge supstance, i pomažući da se oni uklone iz tela.

Studija iz 2015. godine, na primer, pokazala je da vlakno vezuje toksične jone kao što su olovo, arsenik i bakar, pomažući u njihovom izlučivanju.

Čini se da vlakna takođe pomažu telu da se oslobodi žučne kiseline, smanji holesterol i tako smanji rizik od kardiovaskularne bolesti.

Studije pokazuju i da neka vlakna mogu zapravo direktno da pojačaju detoksikaciju karcinogena i inhibiraju rast ćelija rakaa, mada je ovo još rana oblast istraživanja.

Vlakna čak mogu da nam pomognu da se pročistimo od „večnih hemikalija“, grupe dugotrajnih i potencijalno štetnih supstanci koje je napravio čovek.

Studije malih razmera na miševima i ljudima pokazale su da uzimanje suplementa vlakana uz obrok smanjuje njihov nivo u telu, mada je ovo tek rana oblast istraživanja.

Vlakna takođe pomažu da se zaštite bubrezi i jetra - oba ključna za uklanjanje toksina iz tela - zaštitivši ih od štetnih bakterija i pomažući rast korisnih bakterija.

Da biste pojačali unos vlakana, hrana biljnog porekla je vaša najbolja opcija.

Sušeno voće kao što su kajsije, zeleno povrće kao što je spanać i mahunarke kao što su leblebija, sočivo i pasulj sadrže veliku količinu vlakana, baš kao i ovsene kaše, integralni hleb i paste.

Jedite za užinu jabuke, bobice, orašaste plodove, semenje, kokice ili pečene mahunarke.

Mnogo raznolikosti je ključno, budući da ima mnogo različitih vlakana sa različitim svojstvima.

Upoznajte način života naroda Čimane koji živi zdravije od drugih:

Pijte više vode

Voda pomaže kod uklanjanju toksina iz tela tako što pomaže bubrezima i jetri da izbace otpad.

Bubrezi, na primer, koriste vodu da izbace otrove kao što su natrijum i urea.

Dehidracija može da dovede do nagomilavanja otpada.

Vremenom, čak i blaga dehidracija može da pojača rizik od oštećenja bubrega i učini njihovo čišćenje od otpada manje efikasnim.

Uzimanje dovoljno vode može takođe da pomogne vašim bubrezima na duže staze - jedan pregled 18 randomizovanih kontrolisanih testova pokazao je da uzimanje više vode može da vam pomogne da smanjite rizik od nastanka kamena u bubregu, između ostalih koristi.

Dakle, koliko vode je dovoljno da pomogne vašem telu da izvede sve ove osnovne funkcije?

Najčešći savet od osam čaša vode (oko dva litra) je zastareo, potekavši od saveta iz 1945. godine koji je obuhvatao i hranu kao izvor vode.

Umesto toga, za većinu ljudi je dovoljno oko 1,5 do 1,8 litara dnevno (šest do sedam i po čaša).

Voda, manje masno mleko i pića bez šećera, među kojima su čaj i kafa računaju se u ukupan unos tečnosti.

Pomozite vašim plućima

Sve je više proizvoda koji tvrde da vam čiste pluća, ponekad u roku od nekoliko dana.

Američko pulmonalno udruženje (ALA) upozorava da se ne veruje takvim „brzim rešenjima“, istakavši da neki od ovih lekova za detoksikaciju čak mogu da budu opasni.

Postoji, međutim, nešto što možete da uradite da biste pospešili prirodnu sposobnost vaših pluća da se sama očiste: za početak izbegavajte zagađivače.

Ako pušite ili vejpujete, najvažniji korak koji možete da napravite je da prestanete, kao i da se postarate da izbegavate sekundarni dim.

ALA takođe savetuje da održavate vazduh unutra što čistijim: u šta spada izbegavanje upotreba sredstava za čišćenje i osveživača vazduha koji sadrže isparljiva organska jedinjenja (VOC) ili mirise, takođe se kloneći sveća, kamina i prirodnog gasa.

Ono takođe preporučuje da usisavate HEPA usisivačem da biste smanjili prašinu i alergene.

Kardiovaskularne vežbe takođe pomažu vašem celokupnom zdravlju pluća, na primer, smanjujući inflamaciju disajnih puteva i poboljšavajući jačinu i izdržljivost disajnih mišića.

Možete da pospešite zdravlje pluća vežbajući ih direktno - na primer, sviranjem duvačkog instrumenta.

Uživajte u spavanju

To daje novo značenje izrazu „ispiranje mozga“ - svake noći unos tečnosti ispira kanale u prostoru između naših moždanih ćelija kako bi isterali napolje naš moždani otpad.

Ovaj otpad - višak proteina i drugih molekula među kojima su beta-amiloidi koji učestvuju u Alchajmerovoj bolesti - proizvode naše moždane ćelije dok rade i taloži se tokom dana.

Nešto od toga može da se razloži i prenese preko zaštitne prepreke između naših krvnih sudova i mozga.

Ostatak se, međutim, akumulira u prostorima između naših neurona.

Skorašnja istraživanja pokazuju da se cerebrospinalna tečnost - bezbojna tečnost koja štiti našu kičmu i mozak - upumpava u ove prostore između ćelija dok prolazimo kroz različite stadijume sna ispirajući potencijalno toksične molekule.

Mikrobuđenja tokom lakog sna pogotovo dovode do toga da naleti cerebrospinalne tečnosti teku preko više moždanih regija.

Pogledajte video: Šta je vojnički metod uspavljivanja i da li zaista radi

Neki naučnici misle da hormon sna melatonin u cerebrospinalnoj tečnosti takođe deluje kao deterdžent koji pomaže da se očisti deo pogubnog otpada.

Međutim, nema dokaza da uzimanje suplemenata može da pospeši ovaj proces.

Pokazalo se, međutim, da gubitak sna narušava funkciju krvno-moždane barijere, što može da utiče na sposobnost našeg mozga da se očisti od potencijalno neurotoksičniih nusproizvoda.

Čak i dobijanje neznatno manje sna nego što je našem telu potrebno - obično oko sedam sati, mada ovo varira od čoveka do čoveka - može da utiče na sposobnost našeg mozga da se očisti od otpadnog materijala.

Sve ovo može da ima uticaj na naš mozak narednog dana.

Bez finih noćnih podešavanja, naše kognitivne sposobnosti mogu da se uspore i naše rasuđivanje može da postane narušeno.

Neki istraživači proučavaju da li je moguće rekonstruisati procese sna za odlaganje otpada dok smo budni, među kojima su eksperimenti sa tehnologijom poznati kao transkranijalnog lečenje radio frekvencijom, koje dovodi radio talase u ceo mozak.

Drugi, međutim, veruju da je bolje usredsrediti se na izbore životnog stila kako bi se pojačao prirodni sistem sna za uklanjanje toksina.

Neke studije su pokazale da spavanje na vašoj desnoj strani može da pojača čišćenje od toksina kroz cerebrospinalnu tečnost (mada vredi napomenuti da prosečna osoba promeni pozu spavanja oko 11 puta tokom noći).

Pokazalo se da konzumiranje velike količine alkohola takođe ima negativan efekat na san, dok ga redovne vežbe popravljaju.

Veći deo ovog istraživanja je, međutim, još u toku i rađen je u studijama na životinjama, tako da još mora pravilno da se potvrdi kod ljudi pre nego što može da dođe do bilo kakvih čvrstih preporuka.

Održavajte formu

Možete da pomognete da se rešite otrova iz tela i putem vežbi.

Ali ne kroz znojenje.

Vreli časovi joge, sedenje u sauni i vežbanje u zagrejanim prostorima sve su popularnije aktivnosti, ali su naučnici sumnjičavi u vezi sa tvrdnjama da možete da „izbacite otrove znojenjem“ .

Davide Filingeri, profesor fiziologije sa Univerziteta u Sautemptonu, rekao je za BBC u oktobru 2025. godine da ne zna „ni za kakav snažan empirijski dokaz“ da je ovo istina.

A Sara Everts, hemičarka i autorka knjige Radost znojenja, opisala je tvrdnju kao „potpunu budalaštinu“.

Znoj je uglavnom voda i njegova primarna funkcija je da reguliše našu telesnu temperaturu i da nas hladi.

Jetra i bubrezi su glavni putevi za uklanjanje otrova iz tela.

Istraživanja pokazuju da vežbanje pojačava protok krvi u ove organe i omogućava im da filtriraju otpad efikasnije.

Višak masti otežava sposobnost jetre da filtrira otrove, a istraživanja pokazuju da vežbanje može da pomogne da se oni smanje.

U jednoj studiji na pacijentima sa nealkoholnom masnom bolesti jetre, koja može da izazove dugoročno oštećenje jetre i ožiljke na njoj, vežbe opterećenja i aerobik su se pokazali da smanjuju masni sadržaj jetre.

Druga studija je pokazala da dugoročno treniranje visokog intenziteta u intervalima smanjuje propadanje bubrežne funkcije kod starijih ljudi.

Zavod za istraživanje bubrega u Velikoj Britaniji preporučuje brzo hodanje, plivanje i vožnju bicikla kao neke od najboljih vežbi za zdravlje bubrega.

Čak i baštovanstvo, kućanski poslovi ili pešačenje stepenicama umesto korišćenje lifta mogu da pomognu.

Naravno, za sve ove procese, kao i za većinu drugih promena u ponašanju zarad boljeg zdravlja, najviše pomaže dugoročni pristup.

Stručnjaci takođe ističu, na primer, da iako učestvovanje u Suvom januaru može da ima nekih kratkoročnih koristi po zdravlje, pijenje alkohola u okviru preporučenih smernica tokom čitave godine mnogo je važnije za naše zdravlje.

Trajno usvajanje mediteranske ishrane naučnici često navode kao najzdraviju promenu koju možete da napravite kad su u pitanju vaše prehrambene navike.

Dakle, u svakom slučaju ne odustajte od inicijative za naučno potkrepljene promene, ali ako želite da osetite stvarnu korist po vaše zdravlje, možda ćete morati da ih se držite mnogo duže od svega nekoliko nedelja.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk