Новчана помоћ младим Рускињама покренула расправу око наталитета

Труднички стомак жене, трудница

Аутор фотографије, Getty Images

    • Аутор, Јарослава Кирјукин
    • Функција, ББЦ на руском
  • Време читања: 6 мин

Нови програми који исплаћују новчану помоћ трудним студенткињама, па и ученицама, изазвали су полемику широм Русије.

Критичари упозоравају да они носе ризик од подстицања тинејџерске трудноће и да им је циљ да опораве стрмоглави пад стопе наталитета у земљи.

Према рачуници ББЦ-ја на руском, 27 области је од почетка јануара 2025. покренуло програме према којим трудне редовне студенткиње у вишем образовању имају право на једнократну новчану помоћ.

У већини области, право на ову врсту помоћи имају жене млађе од 25 година.

Висина исплате зависи од области до области, али у многим крајевима износи 100.000 рубаља (око 1.066 евра).

Наредбом Министарства рада из фебруара обухваћена је одредба о исплати новчане помоћи трудним студенткињама у склопу „регионалних програма за повећање наталитета".

'Трагедија, а не херојство'

Три области, Орел, Брјанск и Кемерово, прошириле су своје програме на трудне девојке у школама, што значи да важи за тинејждерке које имају 18 година или мање.

Доња старосна граница није дефинисана.

У Русији је законска граница за ступање у сексуалне односе 16 година.

Ксенија Горјачева, посланица Руске Думе, лојална влади председника Владимира Путина, критиковала је такву праксу.

„Кад дете роди дете, то није херојство, већ трагедија.

„Не смемо да користимо наивност деце као начин да исправимо демографску статистику", каже она.

Беба држи жену за прст

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Најмање деце у Русији у последњих четврт века рођено је 2024. – само 1,2 милиона

Позната заговорница породичних права из Думе, Нина Останина, тврди да би такве исплате могле да се схвате као „пропаганда за ране порођаје", што је, како каже, у супротности са „традиционалним вредностима".

Останина указује да влада не покушава да подстакне жене млађе од 18 година да рађају.

Андреј Кличков, гувернер Орелске области, рекао је да овај корак треба схватити као „меру подршке" људима који се „суочавају са тешким животним ситуацијама, одобрену на федералном нивоу, а не као сумњиву вест за драматичне наслове у новинама".

'Катастрофално по земљу'

Најмање деце у Русији у последњих четврт века рођено је 2024. - само 1,2 милиона.

У јулу је Дмитри Песков, портпарол Кремља, описао стопу наталитета као „страшно ниску" и „катастрофалну за будућност земље".

До 2046. године, становништво земље би могло да спадне на 139 са 146 милиона с почетка 2023. године, предвиђа руски завод за статистику Росстат.

Демографија је већ годинама једна од сталних тема у говорима председника Владимира Путина.

Он је у децембру 2024. рекао да је „побољшање демографске ситуације, подршка наталитету и великим породицама приоритетни национални циљ".

Последњих месеци су се појачали и позиви да жене почну раније да заснивају породице.

Говорећи на националној конференцији у фебруару, Игор Коган, професор Руске академије наука, навео је да прво сексуално искуство руских девојака (за које је рекао да се обично дешава са 16 година), треба да се „заврши трудноћом и успешним порођајем".

Касније је појаснио да је мислио да би „нормално" годиште за то било негде између 19 и 22 године.

Мајчински капитал

Мали број жена је до сада примио нову новчану помоћ.

ББЦ је сакупио евиденцију о 66 трудних студенткиња које су од јануара примиле исплату између 20.000 и 150.000 рубаља (214 и 1.609 евра) у различитим областима Русије.

Антон Котјаков, министар за рад, рекао је у априлу да циљ ове новчане помоћи није да подстакне на рано рађање, већ да подржи младе мајке у тешким ситуацијама.

„Државна помоћ треба да буде усмерена ка свим мајкама којима је она потребна.

„Без обзира колико има година, не смемо да је оставимо саму у животној ситуацију са којом се суочава", поручио је.

Нове исплате надовезују се на постојеће програме, међу којима је „мајчински капитал" - исплата уведена 2007.

Испрва се додељивала за друго дете, али је касније проширена тако да обухвати и прворођену децу.

Породице сада добијају 690.000 рубаља (7.360 евра) за прву бебу и још 222.000 рубаља (2.370 евра) за другу.

Нове исплате додају се студенткињама и ученицама на ове већ постојеће.

Шири тренд

Пад стопе наталитета и жене које заснивају породице касније у животу су шири тренд, нарочито у богатијим земљама.

Број рођења у Русији драматично је опао током постсовјетских економских и политичких превирања 1990-их, са два милиона 1990, на 1,2 милиона колико је забележено девет година касније.

Бројеви су поново скочили после 2000. али су пали од 2016. - делимично што су генерације рођене 1990-их биле мање, али и што је опао број рођене деце по жени.

Руска стопа наталитета је на око 1,4 деце по жени - изнад Италије са 1,2, али испод Француске са 1,8, према подацима Организације за економски развој и сарадњу (ОЕЦД) из 2022. године.

Да би земље одржале већи број становника, не рачунајући миграције, та стопа мора да буде негде око 2,1.

Неки посматрачи указују да је због рата у Украјини у Русији економска неизвесност, баш као и број Руса ангажованих у борбама или који су напустили земљу да би избегли регрутацију.

Владимир Путин, руски председник, у белом мантилу, окренут ка дечаку који седи за малим зеленим столом

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Руски председник Владимир Путин у посети породилишту 2013. године

'Скок па пад'

Стручњаци кажу да су напори влада да измене демографске трендове ретко успешни на дуге стазе.

„Покушаји да се подстакне стопа наталитета прворођених нису давали резултате последњих година никада и нигде, ни у Русији ни у иностранству", каже независни руски демограф Алексеј Ракша.

Мајка држи бебу и слика га паметним телефоном

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Стручњаци кажу да је финансијска сигурност важан фактор у одлуци о рађању детета

Међутим, он указује да увођење мајчинског капитала за друго дете јесте испрва појачало стопу наталитета у Русији.

Џон Ермиш, професор са Оксфордског универзитета за породичну демографију, каже да је утицај финансијских подстицаја обично привремен.

„Добијете кратак скок, а потом пад", додаје.

Он је још скептичнији по питању идеје да се подстакне стопа наталитета међу женама млађим од 20 година.

„У Великој Британији и САД, циљ је да се смањи стопа тинејџерске трудноће, зато што она често води до социјалних проблема и штете по здравље мајке, а не до већих породица, као што би неке владе волеле да се надају", рекао је он.

И Џон и Алекесј тврде да важну улогу игра шира финансијска сигурност.

„Без осећања стабилности жене неће рађати ни за коју суму новца", каже професор Ермиш.

Погледајте видео: Зашто Рускиње хрле у Аргентину да се породе

Потпис испод видеа, „Зашто сам ја, Рускиња, отишла у Аргентину да се породим“

Погледајте и овај видео: Како влада Јужне Кореје покушава да реши ниску стопу наталитета

Потпис испод видеа,

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]