Гренланд поново поручио Трампу: Нисмо на продају

Новоизабрани амерички председник Доналд Трамп поново је исказао жељу да купи Гренланд.

„Гренланд припада народу Гренланда", рекао је његов премијер у понедељак, дан након што је Трамп поновио коментаре о арктичком острву које је имао и током првог председичког мандата, што је тада изазвало дипломатски скандал.

На Гренланду, аутономној данској територији, смештен је велики амерички свемирски објекат.

Острво је на најкрац́ем путу од САД до Европе, што значи да је стратешки важан за Америку.

У одговору на Трампову најаву, данска влада најавила је огромно повец́ање буџета за одбрану Гренланда.

Дански министар одбране Троелс Лунд Поулсен рекао је да је пакет „двоцифрени износ од милијарде" у крунама, или најмање 1,5 милијарди долара.

„Зарад националне безбедности и слободе широм света, Сједињене Америчке Државе сматрају да су власништво и контрола Гренланда апсолутна потреба", написао је Трамп у недељу на његовој мрежи Истина (Трутх Социал).

Ова изјава изазвала је оштар коментар гренландског премијера Мутеа Егедеа.

„Нисмо на продају и нец́емо бити на продају.

„Не смемо да изгубимо нашу дугу борбу за слободу. Међутим, морамо да наставимо да будемо отворени за сарадњу и трговину са целим светом, посебно са нашим суседима," рекао је он.

Гренланд је највеће оствро на свету - после Аустралије, која је континент.

Реч је о аутономној данској територији, између северног Атлантика и Арктичког океана.

Има око 56.000 становника који насељавају приобалне делове.

Око 90 одсто становника су Инуити.

Острво има ограничену самоуправу и сопствени парламент.

Више од 80 одсто острва прекривено је једним леденим глечером.

Трампове контроверзне изјаве уследиле су неколико сати након што је најавио да намерава да номинује Кена Хауерија, бившег амбасадора у Шведској, за новог амбасадора у Данској.

Хауери је рекао да је „дубоко почаствован" номинацијом и да се радује сарадњи са особљем америчке амбасаде у Копенхагену и америчког конзулата на Гренланду на „продубљивању веза наших земаља".

Трампов првобитни предлог из 2019. да САД преузму Гренланд довео је до сличних оштрих коментара тамошњих лидера.

Тадашња данска премијерка Мете Фредериксон, која је и даље на тој функцији, описала је идеју као „апсурдну", после чега је Трамп оказао званичну посету Данској.

Трамп није први амерички председник који је предложио куповину Гренланда.

Идеја је први пут покренута током 1860-их под председништвом Ендрјуа Џонсона.

Хари Труман је 1946. године понудио Данској 100 милиона долара за ову територију.

Труман је разматрао и могућност замене дела територије Аљаске за стратешке делове Гренланда, навела је раније агенција АП.

Упоредо са поновљеном идејом о куповини Гренланда, Трамп је запретио и да ц́е поново успоставити контролу над Панамским каналом, једним од најважнијих пловних путева на свету, оптужујуц́и Панаму да наплац́ује превисоке накнаде за приступ њему.

Председник Панаме је потом одбацио Трампову идеју, рекавши да „сваки квадратни метар" канала и околине припада Панами.

Могу ли државе да купе територије?

Кроз историју државе су заузимале територије не само војним сукобима, већ и кроз финансијске споразуме.

САД су 1803. године од Француске купила Луизијану за око 15 милиона долара.

Од Русије су 1867. године купиле Аљаску за 7,2 милиона долара.

Касније су купиле и данска Западноиндијска острва 1917. године и преименовала их у Америчка Девичанска острва.

Међутим, професор права Џозеф Блочер је 2012. написао да је „тржиште суверених територија изгледа пресушило".

„Да будемо сигурни, још постоји активно тржиште власничких интереса у јавном земљишту... Али границе - суверена територија, а не имовина - изгледа нису на продају."

„Суверена територија је купована и продавана током већег дела америчке историје...

„Али тренутно такво тржиште не постоји", написао је он у раду „Продаја државних граница".

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]