Гвантанамо: Центар за притвор у који Трамп намерава да пошаље хиљаде миграната

Трампова администрација планира да пребаци најмање 9.000 миграната без докумената у Залив Гвантанамо, јавили су амерички медији.

Мигранти, међу којима се верује да је и стотине Европљана, биће смештени на кратак период у америчкој поморској бази на Куби пре него што буду депортовани у њихове матичне земље.

У јануару је амерички председник Доналд Трамп наложио ширење притворског центра за мигранте у Заливу Гвантанамо, у којем се верује да је тренутно смештено око 500 људи, са циљем да смести чак 30.000.

Али зашто Америка има један такав објекат на кубанској територији и шта знамо о њему?

За шта се користи америчка поморска база у Заливу Гвантанамо?

Залив Гвантанамо једна је од најскупљих војних база које води Америка, а вероватно и најконтроверзнија.

Постао је озлоглашен као затвор за осумњичене терористе ухваћене после напада 11. септембра 2001. године, а многи притвореници били су тамо годинама а да против њих није званично подигнута оптужница нити им је почело суђење.

Штавише, Залив Гвантанамо изабран је као локација за затвор делом зато што се не налази на америчком тлу, што је америчкој влади омогућавало да заобиђе домаће правне механизме заштите.

База је на врхунцу имала 800 затвореника, али је у њој тренутно смештено 15 страних држављана осумњичених за тероризам, међу њима Халид Шеик Мухамед, човек оптужен да је осмислио нападе на САД 11. септембра 2001. године.

Неколико председника из Демократске странке, међу њима Барак Обама, зарекло се да ће укинути затвор, али нису испунили обећање.

Гвантанамо је такође дуго коришћен и за смештај миграната у одвојеној области од војног затвора, што је пракса коју критикују неке групе за заштиту људских права.

Америчка влада се још од 1970-их служи Гвантанамом за 'обраду' (испитивање) људи пресретнутих на мору, нарочито Кубанаца, Хаићана и Доминиканаца.

Највећи број миграната био је ту смештен током 1990-тих, када је државни удар на Хаитију довео до тога да десетине хиљада људи побегне од војске на претрпаним бродовима.

Потом је 1994. године кубански вођа Фидел Кастро најавио да свако ко жели да напусти острво може то да уради без икаквих препрека и десетине хиљада људи изашло је на море изазвавши такозвану „сплавовску кризу".

Тренутно је објекат познат као Мигрантски оперативни центар Гвантанамо (ГМОЦ) и заузима само мали део бивше касарне.

То ће морати значајно да се прошири да би се сместило 30.000 миграната као што је замислила Трампова администрација.

У априлу су сателитски снимци показивали да су велики делови кампа уклоњени.

Погледајте видео: Шта је Гвантанамо

Трамп је 29. јануара потписао ступање на снагу такозваног Закона Лејкен Рајли, који захтева да мигранти без званичних докумената ухапшени због крађе или насилних кривичних дела морају да остану у затвору до почетка суђења.

Предлог закона назван је по ученици за медицинске сестре из Џорџије коју је прошле године убио венецуелански мигрант.

Била је то рана законодавна победа за администрацију, која је током кампање обећала да ће пооштрити контролу границе.

Трамп је претходно сугерисао да би мигранти могли да буду пребачени тамо директно након што их на мору пресретне америчка Обалска стража и да ће бити примењени „највиши" стандарди притварања.

Он тврди да ће установа удвостручити америчке капацитете држања миграната који не поседују званичне документе.

Објекти за притвор миграната у Гвантанаму биће коришћени за „најгоре од најгорих", рекли су званичници администрације, што је израз који су употребили и Министарка за домовинску безбедност Кристи Ноем и „цар границе" Том Хоман.

Саопштење Беле куће било је мање конкретно, навевши да ће проширени објекат „пружити додатни притворски простор за стране криминалце високог приоритета који су незаконито присутни у Америци и да би се намириле пратеће потребе имиграционе службе."

Не зна се колико ће објекат коштати нити када ће бити завршен.

Пентагон је потрошио око 38 милиона долара на операције депортације и притварања у Заливу Гвантанамо само у првом месецу ове године, изјавио је званичник Министарства одбране.

Упитана од новинара у Белој кући у јануару, Ноем је рекла само да ће новац бити издвојен путем „помирења и апропријација".

Какве су реакције на Трампов план?

Председник Кубе Мигуел Диаз-Канел назвао је Трампов план „бруталним чином".

„Нова америчка влада најавила је затварање у поморској бази Гвантанамо, која се налази на илегално окупираној кубанској територији, хиљада силом протераних миграната, који ће бити смештени поред познатих затвора за мучење и илегални притвор", написао је Диаз-Канел на друштвеној мрежи Икс.

„Очигледни разлог за забринутост свакога коме је стало до људских права јесте да мигрантима затвореним у Гвантанаму лако може бити ускраћен правни поступак који им следује и да тамо буду држани на неодређено", каже Ден Тиченор, професор политичких наука на Универзитету у Орегону.

Дипа Алагесан, виши надзорни правник при Међународном пројекту помоћи избеглицама (ИРАП), описао је Трампов план за повећање броја притворених миграната у Гвантанаму као „застрашујућу могућност".

У извештају из 2024. године, ИРАП је оптужио америчку владу за тајно држање миграната у „нехуманим" условима на неодређено време након што су приведени на мору.

„Ове избеглице држе се на неодређено у затворским условима.

„Они немају приступ спољном свету и заточени су у казненом систему који води Стејт департмент, Министарство домовинске безбедности и други приватни унајмљеници, са врло мало или без имало транспарентности или одговорности", пише у извештају.

Винс Ворен, извршни директор њујоршког Центра за уставна права, адвокатске групе која је заступала десетине мушкараца затворених у бази од 9/11, рекао је да би ова одлука „требало све да нас ужасне".

Центар „шаље јасну поруку: мигранти и тражиоци азила представљају се као нова терористичка претња, која заслужује да буде скрајнута у острвски затвор, одвојена од правних и социјалних служби и подршке", пише у саопштењу.

Мигранти који су контактирали ИРАП, друге притворене избеглице и бивши запослени у Центру за мигрантске операције Гвантанамо (ГМОЦ) описали су објекат као „трошан, мемљив и са проблемима са канализацијом".

„Притвореницима су ускраћени поверљиви телефонски разговори, чак и са њиховим адвокатима, и кажњавају их ако се усуде да поделе детаље њиховог злостављања", изјавила је организација.

Зашто Америка има базу на Куби?

Америка је закупила Залив Гвантанамо од Кубе на више од један век, а то корене вуче од последица Шпанско-америчког рата из 1898. године.

Након што је Америка поразила Шпанију, Куба је стекла независност под условима које је диктирала Америка, међу њима и право да се меша у кубанске послове и право на закуп земљишта за поморску базу.

Америка и Куба су 1903. године потписале споразум о закупу који је Америци уступио контролу над Заливом Гвантанамо.

Споразум је Америци омогућио трајни закуп базе, у замену за годишњу ренту од 2.000 долара у златницима.

Ова сума касније је модификована 1934. године у вредност једнаку 4.085 долара, али је исплата остала углавном симболична.

Куба се противи том закупу и систематски одбија номиналне америчке уплате.

Америка признаје да Куба задржава суверенитет над овим малим делом острва, али је америчко присуство тамо одавно извор напетости између Вашингтона и Хаване.

После Кубанске револуције 1959. године, влада Фидела Кастра почела је да захтева повратак Гвантанама, тврдећи да је закуп наметнут силом и да није важећи према међународним прописима.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу.

Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]