Трампова имиграциона политика поново раздваја породице - претња и онима који су се ујединили после деценије

У кући поред воде, у граду Лејкленду на Флориди, Марвен се смеје са две жене које неизмерно воли - сестром Рошел и њиховом биолошком мајком Герлин.

Док прослављају његов 16. рођендан, очигледно је колико су блиски, иако су били раздвојени 10 година.

Сада страхују да би поново могли да се раздвоје.

Са њима слави и Стејси Нагели Ангуло, која је Марвена усвојила када је имао три године, после разорног земљотреса 2010. године на Хаитију.

Када је пораст насиља банди изазвао нову хуманитарну кризу на овом карипском острву пре три године, Стејси је помогла Герлин и Рошел да дођу у Сједињене Државе (САД) и тако је поново окупила породицу.

Две Хаићанке, чија имена смо изменили ради њихове безбедности, живе и раде у САД-у законито, у оквиру програма названог Привремено заштићени статус (ТПС).

Овај програм пружа заштиту људима који су већ у САД-у, а потичу из земаља погођених ратом или природним катастрофама.

Међутим, у фебруару ТПС престаје да важи за око 350.000 Хаићана, што је једна од свеобухватних мера имиграционе политике коју спроводи амерички председник Доналд Трамп.

Рошел, која сада има 21 годину, весело аплаудира док Марвен дува свећице, али осмех на лицу Герлин полако нестаје.

За само неколико месеци, она и ћерка би могле да буду депортоване.

После земљотреса, Герлин је живела у главном граду Хаитија Порт-о-Пренсу, борећи се да издржава децу.

Каже да јој је одлука да да Марвена на усвојење „заувек оставила ожиљак", али да је „желела бољи живот за њега".

Стејси, која је бави реновирањем некретнина, каже да је осетила снажну потребу да усвоји дете са Хаитија после катастрофе и да је Марвена одгајала заједно са њено двоје биолошке деце.

Када је чула да насиље опет влада на Хаитију, почела је да истражује законите начине за долазак Рошел и Герлин у САД.

Када је 2023. године покренут хуманитарни програм, њих две су се одмах пријавиле.

„Три недеље касније, одобрен им је долазак, биле су у авиону и овде са нама", каже Стејси.

Две Хаићанке су прво живеле у приколици у Стејсинон дворишту, а после су изнајмиле стан у близини.

Сада Герлин ради у хотелу, а Рошел у супермаркету и у вртићу, а сан јој је да постане медицинска сестра.

Марвен често преспава код њих у стану и обожава хаићанску храну коју спрема Герлин.

Каже да му је живот сада „потпунији".

Али Рошел и Герлин се ужасно плаше повратка на Хаити.

Насиље банди је приморало десетину становништва острва да се расели, према подацима Уједињених нација (УН), док је број отмица и убистава нагло порастао.

Силовања и подметања пожара се дешавају скоро свакодневно.

Рошел, сада 21-годишњакиња, каже да је у Порт-о-Пренсу највише страховала да ће је неко отети.

„Била сам у школи и гледала како отимају девојке мојих година", каже она.

„Тражили су откуп за њих, али их нису вратили", каже она, додајући да верује да су неке отете девојке или силоване или убијене.

Каже да свакодневно од пријатеља и рођака на Хаитију добија потресне снимке, неки од којих приказују спаљена тела и обрачуне банди.

„Пуцњава не престаје. Не можете да изађете из куће".

Стејси је за Доналда Трампа гласала на последња три председничка избора, али је сада ужаснута могућношћу да Рошел и Герлин буду депортоване.

„Да ли желимо отворене границе? Апсолутно не.

„Да ли желимо да се криминалци депортују? Апсолутно да", каже она.

„Али раздвајати породице попут наше и депортовати људе у земље у којима је апсолутно небезбедно... то је незамисливо и несавесно".

Привремено заштићени статус је за Хаићане продужаван више пута од када је уведен 2010. године.

Међутим, сада америчко Министарство унутрашње безбедност (ДХС) тврди да се „еколошка ситуација на Хаитију довољно поправила да је за држављане Хаитија безбедно да се врате кући".

Истовремено, америчке власти својим грађанима саветују да не путују на осртво због „отмица, криминала, терористичких активности, грађанских немира".

Америчка имиграциона служба каже да продужетак ТПС-а за Хаићане није у интересу САД-а, наводећи потешкоће у безбедносној провери миграната и прибављању информација од хаићанских институција, као и „озбиљну претњу коју представљају банде на Хаитију".

У изјави за ББЦ у септембру, портпарол Министарства унутрашње безбедности је рекао да се ТПС злоупотребљава и експлоатише.

Америчка администрација наводи да они којима се ТПС укида могу добровољно да напусте земљу или да користе друге имиграционе могућности.

Адвокати упозоравају да ће мало ко испунити услове да остане, и да ће зато многи остати у земљи незаконито.

У Мајамију, још једна Хаићанка, коју зовемо Моник, каже да у САД-у живи више од 16 година.

Њен мали дом је испуњен фотографијама њеног мужа, сина и ћерке.

Она је једина у породици којој прети депортација.

Њен муж има стални боравак у САД-у, ћерка је америчка држављанка, а син се пријавио за зелену карту и поступак је у току.

Моник, која сада ради као возачица аутобуса, у САД је дошла законито преко хуманитарног програма, а 2010. године је прешла на ТПС.

„Да, зове се Привремено заштићени статус", каже она.

„Али је привремено ако је ваша земља безбедна, а Хаити није безбедан".

Бришући сузе каже да је уверена да ће изгубити све и да ће можда и умрети ако се врати.

„Не шаљите нас на Хаити. Боље нас убијте".

Више од милион људи у САД-у има Привремено заштићени статус, а од 1990. године заштита је одобрена људима из 20 земаља.

Ове године, САД су укинуле ТПС за шест земаља - Авганистан, Камерун, Хондурас, Непал, Никарагву, и Венецуелу.

Било је више правних поступака око законитости ових одлука, а захваљујући једном спору одложено је укидање ТПС-а за Хаићане.

На Флориди, где је Доналд Трамп добио подршку 56 одсто бирача, многе присталице републиканаца, попут Стејси, рекли су нам да желе да се имиграциони закони поштују, али да су забринути због цене коју ће платити људи због тренутних политика.

Она сматра да Републиканска странка уопште није у току са мишљењем њених присталица о имиграцији.

Међутим, локални предузетник Сем Ромен, председник Републиканске странке округа Полка, има мање саосећања.

„Знали сте да је то привремено, изградили сте живот на привременом статусу, а сада сте узнемирени.

„Правила су била јасна".

На питање о ситуацији на Хаитију, каже да није квалификован да процени да ли је довољно безбедно за повратак, али сматра да одлуку доносе квалификовани званичници и да верује њиховом суду.

Ромен каже да верује у Америку као „државу закона и реда" и додаје да имиграциони систем „мора да се реформише".

Будућност Рошел и Герлин је неизвесна.

„Речено нам је да је Америка земља слободе и безбедности", каже Рошел.

„Сада не знам где припадамо".

„Много волим моју сестру", каже Марвен.

„Не знам шта бих радио ако јој се нешто деси".

Њих троје - мајка, син и ћерка - позирају за заједничку фотографију.

Али за неколико месеци, њих две можда више неће бити ту.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]