Лажна крв и симулација ракетног напада: Како се Тајван припрема за кинески напад

Био је то још један петак ујутро на тајванском острву Кинмен, неколико километара од кинеске обале, кад је сирена за ваздушну опасности нарушила мир и тишину.

У канцеларији локалне владе, људи су погасили светла и залегли испод столова.

Други су побегли на подземни паркинг.

У оближњој болници, особље је пожурило да укаже помоћ људима који су тетурали са крвавим повредама.

Али крв је била лажна, а повређени су били глумци волонтери.

Заједно са службеницима владе, они су учествовали у обавезним војним и вежбама цивилне заштите одржаним прошлог месеца широм Тајвана.

Зашто?

Ради увежбавања одговора на могући напад Кине.

Кина се одавно зарекла да ће поново „унификовати“ самоуправни Тајван и није искључила употребу силе.

То је претња коју Тајван схвата све озбиљније.

Председник Вилијам Лаи, који је ступио на власт прошле године, стоји иза једне од најснажнијих иницијатива за појачавање одбране годинама уназад.

Један од највећих изазова, међутим, јесте како убедити властити народ у озбиљност свега.

Иако је његова иницијатива за одбрану стекла подршку, изазвала је и контроверзу.

„Заиста су нам потребне ове вежбе из одбране. Верујем да постоји извесна претња од Кине“, каже Бен, финансијски професионалац који ради у Тајпеју.

„Али шансе за кинеску инвазију су мале. Да заиста желе да нас нападну, они би то до сада већ учинили.“

Као и Бен, већина људи на Тајвану - 65 одсто њих, према анкети коју је у мају објавио Институт за националну одбрану и стратешка истраживања (ИНДСР) повезан са војском - верује да је мало вероватно да ће Кина напасти у наредних пет година.

И то упркос томе што су САД упозориле да је претња по Тајван „непосредна“ и да Пекинг припрема војску да буде способна за инвазију до 2027.

Војне припреме Тајвана

Лаи и његова влада често понављају један конкретан израз да би објаснили шта их мотивише: „Припремајући се за рат, ми га избегавамо.“

Они истичу да не желе сукоб, већ исказују право Тајвана на појачавање властите одбране.

Поред тога што су покренули крупну реформу војске, они такође желе да повећају буџет за одбрану за 23 одсто следеће године и то на 31 милијарду долара, што би износило више од 3 одсто њиховог БДП-а, након америчког притиска да улажу више у одбрану.

Лаи се зарекао да ће је повећати на пет одсто до 2030.

После продужетка његовог програма обавезне регрутације, Тајван је сада појачао плате и повластице за војску, и увео строжу обуку.

Циљ тих мера је да се реше вечити проблеми недостатка трупа и ниског морала - војници су се претходно жалили на лошу обуку и стекли надимак „јагода-војници“ због њихове доживљене мекоће.

Годишње ратне игре Хан Куанг, током који се вежба војни одговор на кинески напад, оживљене су да би замениле вежбе по сценаријима реалистичнијим симулацијама.

Овогодишње издање било је најдуже и највеће до сада, уз учешће 22.000 резервиста, око 50 одсто више него прошле године.

Поред бављења ратовањем у сивој зони и кампањама дезинформисања, један од главних нагласака био је на припремама на ратовање у урбаним условима.

Војници су вежбали одбијање непријатељских трупа у масовном градском превозу, на ауто-путевима и у градским предграђима.

У Тајпеју, вежбали су утовар ракета на јуришне хеликоптере у парку крај реке и трансформисали школу у станицу за поправку борбених тенкова.

Али влада такође припрема грађане за инвазију, појачавајући учесталост и размере вежби цивилне заштите.

Вежбе евакуације, ваздушне опасности и спасавања

Једна од највећих свих времена, названа Вежба урбане отпорности, одржана је прошлог месеца.

У року од неколико дана, свака већа урбана средина широм Тајвана смењивала се у одржавању вежби ваздушне опасности.

Становници одређених четврти морали су да улазе унутра, док су хотели, продавнице и ресторани морали да прекидају са радом.

Путници нису могли да се укрцавају у возове и авионе или излазе из њих.

Свако ухваћен да се не придржава наређења ризиковао је добијање новчане казне.

У центру Тајпеја, тимови за хитне ситуације и волонтери вежбали су евакуацију повређених, гашење пожара и спуштање низ зграде које су биле исцртане тако да изгледају као да су погођене пројектилима.

Медицински тимови су вршили тријаже у јавној гаражи, превијајући ране и повезујући вреће сланог раствора на инфузију под шаторима.

Неки Тајванци то одобравају.

„Мислим да је то добра ствар. Зато што заиста верујем да се претња појачала“, каже канцеларијски радник Стенли Веј.

„Погледајте само како нас Кина упорно опкољава“, каже он, указујући на то како Кина одржава вежбе за опкољавање Тајвана ратним бродовима.

„Верујем у мирољубиву коегзистенцију са Кином, али истовремено морамо да појачамо нашу одбрану“, каже Реј Јанг, који ради у ИТ-ју.

„Пре рата у Украјини, није ме било брига за могућност кинеског напада. Али након што се догодила Украјина, почео сам заиста да верујем да и ово може да се деси.“

Неки су, међутим, против.

„Чак и ако дође до напада, шта можемо да урадимо?“, тврди Лиу, инжењер.

„Ионако нисам сигуран да ће извршити инвазију. Та претња је одувек постојала.“

'Зашто би повредили нас обичан народ?'

На Кинмену, скептицизам је још израженији.

Ово сићушно острвце, захваћено смртоносним сукобима између кинеских и тајванских снага крајем 1940-их и 1950-их, сматра се првом линијом фронта у могућем нападу.

Али уз унапређење односа с обе стране мореуза и економских веза, многи на Кинмену доживљавају њихову близину Кини као предност, а не као проклетство.

Већи део привреде Кинмена сада је усмерен на пружање услуга кинеским туристима који прелазе трајектом преко узаног пловног пута из Сјамена, најближег кинеског града.

Јанг Пеџлинг (77) води продавници на Кинмену продајући традиционалне грицкалице.

Као млада девојка, била је присутна када су кинеске снаге из Сјамена гранатирале њено острво током Друге кризе у Тајванском мореузу из 1958. године.

„Налазили смо се на планини и брали дивље поврће, а потом видели како топови пуцају и погађају Кинмен“, присећа се она.

„Људи су викали: 'Сјамен је објавио рат.' Све се зацрвенело.“

Јанг и њена породица преживели су након што су се сакрили у планинским пећинама.

Други из њеног села су погинули.

Деценијама касније, она дочекује излетнике из Сјамена у властитој радњи.

„Кина нас сада неће напасти“, тврди она.

„Сви смо ми Кинези, сви смо једна велика породица. Зашто би повредили нас обичан народ?“

На другом крају улице у продавници сувенира, продавачица Чен се слаже с тим.

„Ако буду дигли наше зграде у ваздух и убили нас, у чему је онда смисао освајања једне такве земље? Добили би Тајван који нема ништа а то им не доноси никакву корист.“

Овај став – да би инвазија на Тајван била прескупа и бесмислена за Кину – заступају многи Тајванци.

Пекинг упорно истиче да жели „мирну унификацију“, што неки виде као сигнал да он жели Тајван који је остао нетакнут.

Али Лаи тврди да је Кина „страна непријатељска сила“ која планира да „анектира“ Тајван и наставља са „политичким и војним застрашивањем“.

Други фактор који већ дуго умирује Тајванце је да су САД обавезне по закону да очувају безбедност Тајвана.

Иако анкете показују да је овај осећај умирења ослабио током актуелне администрације председника Доналда Трампа, неки и даље верују да ће САД помоћи Тајвану у случају напада – а Кина неће желети да буде увучена у директни војни сукоб са Америком.

„То није наиван и невин став да Кина не представља претњу по Тајван и да никада не би напала Тајван“, каже Шен Минг Ших, аналитичар одбране при ИНДСР-у.

„Јесте, Си Ђинпинг има стратешке ратне намере према Тајвану. Али актуелна војна сила Кине не може да се мери са америчком“, каже он.

Такође влада уверење да би међународна заједница притекла Тајвану у помоћ имајући у виду његову истакнуту важност у светској индустрији полупроводника, додаје он.

Али после суочавања са вишедеценијским претњама, сада влада и „осећање да је Пекинг дечак који је упорно викао да долази вук“, каже Вен Ти Сунг, политички научник при Тајванском центру Аустралијског националног универзитета.

„Психолошки гледано, не можете сваку претњу схватати озбиљно а да успут не полудите. И зато се људи искључују да би ставили приоритет на њихово ментално здравље.“

Расправа око тога да ли ће Кина напасти

Да ли ће Кина напасти одавно представља егзистенцијалну расправу на Тајвану.

Али важност овог питања повећала се са скорашњом ескалацијом напетости, нарочито после избора Вилијама Лаија прошле године.

Лаи, који инсистира на томе да Тајван никад није био део Кине, и његова Демократска напредна партија (ДПП), у Кини се осуђују од владе као „сепаратисти“.

Пекинг је оптужио Лаијеву владу да га намерно антагонизују, нарочито са текућом одбрамбеном иницијативом.

Прошлог месеца је кинеско Министарство одбране назвало вежбе Хан Куанг „ништа друго до блефом и самообмањујућим триком који изводи ДПП-ова власт да би придобила тајванске земљаке за ратне кочије 'тајванске независности'.“

Било какво формално проглашење независности Тајвана могло би да покрене војну акцију Кине, којој стоји у закону да ће прибећи „немирољубивим мерама“ како би спречила „сецесију“ Тајвана.

Лаи упорно тврди да је Тајван већ суверена земља и да стога нема потребе да формално проглашава независност.

Поред тога што је пооштрила реторику, Кина такође шаље све више ратних авиона и бродова у тајвански ваздушни простор и територијалне воде.

Кина никад није потврдила тврдњу Америке да припрема властиту војску да буде способна за инвазију на Тајван до 2027. године.

Али она очигледно појачава војску, морнарицу и наоружање, којима ће се разметати на изузетно слављеној паради наредног месеца.

Експерти су подељени око тога да ли Кина заиста планира да изврши инвазију у скорије време.

Али многи се слажу да напетости, у комбинацији са војним потезима Кине, повећавају могућност конфронтације.

Искрцавања на плаже, ракетни напади и саботаже каблова

Постоји мноштво начина на које Кина може да нападне.

Поред искрцавања на тајванске плаже или лансирање ракетних напада, може и да организује ваздушне и морске блокаде или да пресече подводне комуникационе каблове.

Многи од ових сценарија илустровани су у тајванској ТВ серији коју је финансирала влада а која описује фиктивну кинеску инвазију.

Али неки, посебно тајванска влада, верују да је суптилнија инвазија можда већ отпочела: у њој Кина покушава да придобија срца и душе обичних Тајванаца у нади да ће они једног дана одабрати унификацију.

Званично Кина охрабрује трговинске и економске односе са Тајваном, баш као и културолошке везе.

Незванично, међутим, према аналитичарима и тајванским званичницима, Пекинг такође улаже у кампање дезинформација и операције вршења утицаја.

Једна студија Института В-Дем шведског Универзитета у Гетеборгу показала је да је много година Тајван био најнападаније место на свету што се тиче кампања дезинформација које је покренула нека страна влада.

У марту је Лаи упозорио на све јачи утицај Кине на тајванску привреду, културу, медије па чак и владу, и најавио неколико мера за појачавање безбедности.

Велики број тајванских војника и војних званичника завршили су у затвору због наводног шпијунирања у име Кине.

Чланови ДПП-а - међу њима и Лаијев бивши саветник - такође су оптужени за шпијунажу.

У међувремену, тајванске славне личности које су пријатељски настројене према Кини, инфлуенсери на друштвеним мрежама и кинески супружници тајванских држављана нашли су се на мети позорности, а неки од њих су депортовани или били приморани да оду.

Лаи такође подржава изузетно контроверзни народни покрет чији је циљ избацивање опозиционих политичара који се доживљавају као сувише блиски са Кином.

'Лаи је луд што тако разговара са Кином'

Има неких знакова подршке јавности одбрамбеној иницијативи.

Анкета ИНДСР-а показала је да више од половине Тајванаца подржава повећање трошења на одбрану, а још више њих подржава куповину оружја од Америке.

Али постоји и извесна нелагода.

Један став је да одбрамбена иницијатива и Лаијева реторика провоцирају Кину, што би могло да доведе до рата.

„Верујем да је Кина веома проста“, каже Чен, продавачица са Кинмена.

„Док год им не говорите да желите независност, неће вам ништа урадити.

„Али Вилијам Лаи је луд што тако разговара са Кином. То ће само распламсати њихов бес. Никад не можете да знате, једног дана би Си Ђинпинг могао јако да се наљути и нападне нас.“

Анкете доследно показују да већина тајванског народа жели да се задржи „статус кво“, што значи да не желе ни унификацију са Кином, али ни формално проглашење независности.

Политичка опозиција, којом доминира партија Куоминтанг (КМТ), оптужује владу ДПП-а да користи могућност кинеске инвазије за хушкање на рат како би стекла политичку подршку.

Александер Хуанг, директор међународних односа КМТ-а, окарактерисао је владу ДПП-а као „некога ко „непотребно вербално застрашује Кинезе и нарушава стабилност у Тајванском мореузу.“

Ипак, други тврде да Тајванци просто морају да заузму чврст став према Кини.

„Грађани морају да прихвате чињеницу да је Кина заиста претња по Тајван и да може да употреби силу, а да се тренутно припрема да то и учини“, каже доктор Шен.

„И зато званичници националне безбедности и војске морају прво да се припреме за то.“

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]