’Учинимо их познатим’: Интернет тренд и(ли) неповерење у полицију у Србији

„Да ли неко зна како се зове провокатор и нападач на студенте Факултета драмских уметности", написала је 22. новембра 2024. корисница мреже Икс, непосредно после инцидента, уз две фотографије мушкарца у црној јакни.

Већ у првом коментару написано је његово наводно име, информација где живи и ради, као и тврдња да је члан вождовачког огранка владајуће Српске напредне странке (СНС).

„Живео интернет", завршава се порука.

Студенти ФДУ су неколико дана касније блокирали факултет, а убрзо су им се придружиле колеге из читаве земље, захтевајући утврђивање одговорности за смрт 16 људи у паду надстрешнице у Новом Саду.

Један од њихових захтева је и да сви нападачи на студенте буду идентификовани и изведени пред суд.

Поступак за напад на студенте ФДУ-а је у току, а једна од окривљених је признала кривицу.

Међу оптуженима је и Милија Колџић, у то време члан већа Градске општине Нови Београд из редова СНС-а, који је према писању медија касније поднео оставку, док је на одлуку тужилаштва да се поступак не води против Александара Јокића, у међувремену виђеног у пратњи председника Александра Вучића, поднета жалба.

„Људи против којих је поднета кривична пријава су идентификовани захваљујући друштвеним мрежама - свако је написао информацију коју зна о њима", каже Круна Савовић, адвокаткиња која у том случају заступа студенте ФДУ-а, за ББЦ на српском.

Такве објаве на друштвеним мрежама често почињу или се завршавају истим позивом -„учинимо га/је/их познатим".

Најчешће су на Иксу, где се информације најбрже шире, каже Страхиња Ћаловић, стручњак за друштвене мреже.

Има их и на Фејсбуку, док на Instagramу постоји и профил намењен само овој активности, додаје.

„Објаве фотографију, питају остале 'еј, људи, ко је ово' и за неколико минута све сазнаш.

„Било је тога и раније, али спорадично, није био тренд као сада", објашњава Ћаловић за ББЦ на српском.

Мариника Тепић, посланица опозиционе Странке слободе и правде (ССП) често на друштвеним мрежама објављује информације и снимке људи за које тврди да су повезани са аферама власти.

„Полиција и тужилаштво не раде њихов посао, па су грађани сами почели да идентификују људе", каже Тепић за ББЦ на српском.

Из Министарства унутрашњих послова до објављивања текста нису одговорили на питања ББЦ-ја о тренду „учинимо их познатим".

На захтеве за коментар нису реаговали ни министар унутрашњих послова Ивица Дачић, ни начелник полицијске управе Београда Веселин Милић.

„Та пракса, иако неретко вођена идејом јавног интереса, у суштини заобилази институционалне механизме и угрожава права свих актера - и оних који снимају и оних који су снимани", каже Ненад Љубишић, председник Струковног удружења полиције „Др Арчибалд Рајс", за ББЦ на српском.

Ипак, разуме да „међу грађанима постоји доза неповерења у институције и полицију".

„Према нашем недавном истраживању, више од две трећине испитаника - на узорку од око 2.300 људи - не верује полицији, док 42 одсто сматра да полиција највише штити интересе политичких партија", каже Љубишић.

Погледајте видео: Продоран хук, страх и прекид тишине - шта знамо о инциденту на протесту у Београду 15. марта

О 'учинимо их познатим'

Тренд је посебно постао актуелан када су почели инциденти на студентским протестима, каже Ћаловић.

„Пре свега гажења студената, када су многи по хитном поступку покушавали да сазнају ко је био за воланом", додаје.

Студенткиња је тешко повређена 16. јануара у Београду, када је на њу налетео аутомобил током блокаде раскрснице.

Сличан инцидент се догодио и 24. јануара.

Снимци су се проширили мрежама, праћени низом фотографија жене која је наводно 24. јануара била за воланом, уз позиве да се поделе њени лични подаци.

Против ње је у међувремену подигнута оптужница за покушај тешког убиства, док се против мушкарца наводно одговорног за први инцидент води истрага - и то за исто кривично дело.

„Дигиталне технологије омогућавају да свако врло лако и брзо буде идентификован", каже Далибор Петровић, социолог који се бави дигиталном сфером, за ББЦ на српском.

„Пре неколико година је међу младима био тренд да на мрежама објаве слику момка или девојке које виде у граду и позову људе да им помогну у потрази о коме се ради."

Та пракса се, како каже, користи и у случају „учинимо их познатим".

Други ниво је што сви функционишемо тражећи неку врсту одобравања заједнице, каже Петровић.

„У време друштвених мрежа, многи се користе методом јавног срамоћења оних за које сматрају да се не понашају коректно, чиме свима који исто раде шаљу поруку да ће исто тако проћи", објашњава.

Уочи студентског протеста у Београду 15. марта, када је у парку у центру камп поставила група која себе назива „Студенти 2.0", тражећи обуставу блокада и повратак студената на факултете, ова незванична кампања је завладала друштвеним мрежама.

Погледајте видео: Зашто „Студенти 2.0" протестују испред Председништва Србије

Осим студента Милоша Павловића, једног од предводника групе који је претходно говорио на митингу Српске напредне странке, демонстранти из Пионирског парка махом нису желели да разговарају са медијима.

Многи су се крили капуљачама и маскама.

Ипак, на друштвеним мрежама неки од њих су наводно идентификовани акцијом „учинимо их познатим", уз честе тврдње да уопште није реч о студентима.

’О Твитер полицији‘ и полицији

„Они су ноћас тукли студенте у Новом Саду", написала је 28. јануара на Иксу Мариника Тепић, уз фотографију мушкараца за које тврди да су одговорни.

Уследио је низ коментара, међу којима и „учинимо их познатим", али и тврдње оних који их препознају.

Четворица мушкараца, претходно изашлих из просторија СНС-а, ухапшена су због напада после ког је премијер Милош Вучевић поднео оставку.

Сумњиче се за кривична дела насилничко понашање и наношење тешких телесних повреда.

„Одавно сам, још пре седам или осам година док сам још живела у Панчеву, почела да објављујем податке о локалним батинашима", каже Тепић за ББЦ на српском.

Тврди да власт „у сваком граду и општини има мобилне јединице за застрашивање грађана и обезбеђивање гласова".

„Дуго се по локалу знало ко их држи и организује, али се ништа није дешавало.

„Пошто државне институције не раде, полиција окреће главу, а бројни случајеви пребијања, претњи и уцењивања људи због подршке опозицији и критике режима немају епилог, људи су почели сами да објављују имена", оцењује Тепић.

За Љубишића, који наглашава да „не може да иступа у име МУП-а", тренд „учинимо их познатим" говори о „из године у годину све већој кризи поверења између грађана и полиције".

„То није нова појава, реч је о проблему који траје деценијама и који до сада, нажалост, није био приоритет оних који одлучују у Министарству унутрашњих послова", каже.

Удружење које води је спровело посебно истраживање и међу више од 1.800 полицајаца из целе Србије.

„Резултати показују да ситуација ни унутар система није нешто боља - чак 46 одсто је изјавило да нема поверење у непосредно руководство, док свега 20 одсто верује надређеном.

„Посебно је забрињавајуће да је више од 70 одсто испитаника изјавило да су били изложени политичким притисцима, као и да 58 одсто сматра да су професионални стандарди у полицији видно опали у последњем периоду", наводи Љубишић.

Подаци говоре о потреби за реформама унутар полиције, сматра Љубишић, али сумња да ће се „политичка воља за тим појавити у скоријем периоду".

Како вратити поверење?

„Потребан је транспарентан рад полиције, обука, осавремењавање и поштовање правних норми... Уз мало одлучности стање би могло да се поправи", одговара.

„Свима је, и грађанима и полицајцима, у интересу да имамо полицију која улива поверење, ради професионално и у служби свих, а не политичких структура".

Технологија иза кампање

Пише: Лазар Човс, ББЦ дата новинар

За проналазак некога преко интернета и друштвених мрежа понекад није потребна метода „сви знају неког, ко зна неког" - ако се разумеш у технологију.

На пример, технологију препознавања лица (фациал рецогнитион).

Знате оно кад на Фејсбук окачимо фотографију и одмах добијемо предлог да означимо пријатеља који је на њој.

Технологија препознавања, која омогућава идентификацију на основу јединствених карактеристика лица, све се чешће користи у модерном свету.

Лицем можемо да откључамо телефон и потврдимо плаћање рачуна, а могу нас на основу једне фотографије препознати и у непочинствима.

Како?

Где се користи?

Упркос неким предностима, неспутана употреба ове технологије забрињава многе због угрожавања приватности и могућих злоупотреба.

Критичари упозоравају на могућност масовног надзора, нетачност система и дискриминацију приликом препознавања неких етничких група.

Зато многе земље уводе регулативе како би ограничиле употребу ове технологије и осигурале одговорно поступање са овим подацима.

Иако је препознавање лица сада већ неизоставан део савременог дигиталног света, фина равнотежа између безбедности и приватности свакога дана може бити нарушена.

Шта каже право?

Лични подаци у Србији заштићени су законом.

У зависности од околности, Закон о заштити личних података може бити прекршен „учинимо их познатим" објавама.

У случају јавних скупова, ситуација је сложенија.

„Објављивање фотографија оних који учествују на јавном скупу је дозвољено и није потребна њихова сагласност", каже Милена Васић из Комитета правника за људска права (Јуком) за ББЦ на српском.

Ипак, то не значи да се право на приватност окупљених губи и треба бити пажљив.

Ако се против неког шире неистините информације, постоји ризик од клевете, па следствено, и тужбе.

„Акција 'учинимо их познатим' може се посматрати и као облик грађанске непослушности, односно, врло свесно кршење закона ради остваривања циља који претеже над правом на част и углед појединца", закључује Васић.

„А то је задовољење јавног интереса".

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]