Могу ли бити смањене плате наставницима у Србији који не раде

Штрајк или обустава рада, многи би помислили да се ради о синонимима.

Постоји, међутим, разлика између два термина која би могла да одреди хоће ли наставницима који не раде бити смањене плате, како најављују представници власти.

Од почетка другог полугодишта влада забуна у основним и средњим школама у Србији, јер су неки наставници или делимично или потпуно обуставили рад, иако су четири репрезентативна синдиката потписала споразум са државом о окончању штрајка после вишемесечних преговора.

„Ми нисмо у штрајку, ми смо у обустави рада", каже Душан Кокот, председник Независног синдиката просветних радника Србије (НСПРС), за ББЦ на српском.

„Штрајк је када се запослени боре за нека еснафска, социјална права. Ми смо у обустави рада због угрожене безбедности на основу Закона о безбедности на раду", додаје.

Кокотов синдикат је међу првима позвао просветне раднике да се не врате у учионице у другом полугодишту.

На позив су одговорили њихови чланови, којих по Кокотовим речима има око 6.000.

Има и других просветних радника незадовољних потписаним споразумом, а који су у међувремену формирали Асоцијацију школа у штрајку.

Неки од њих су у обустави рада, неки у законитом штрајку и држе полусатне часове, а има и школа које ученици блокирају уз подршку појединих запослених.

У зависности од „модела" по коме не раде, зависи и да ли им и на који начин могу бити смањене плате, чији други јануарски део треба да буде исплаћен 21. фебруара.

Док се Закон о безбедности на раду не бави уређивањем зараде за период обуставе рада, Закон о штрајку прописује да учесници штрајка који потпуно обуставе рад немају права на зараду, каже правница Јелена Крстић, уредница правне базе Просветни правни саветник, за ББЦ на српском.

Најмање 14.000 запослених није на неки начин радило прошле недеље, каже Александар Винић из Асоцијације школа у штрајку.

Према последњим подацима Министарства просвете, средином фебруара није било наставе у осам одсто основних и средњих школа.

Они су раније навели да у јануару 35 одсто школа није држало часове регуларних 45 минута.

Док просветни радници заоштравају протесте, поједини представници власти понављају да ће плате штрајкачима бити смањене.

„У јануару сте добили целе плате сви, а за фебруар ће да буде колико сте радили", рекао је председник Србије Александар Вучић.

Да ли ће плате бити смањене, још није одлучено, рекла је министарка просвете Славица Ђукић Дејановић.

Она је раније поручила и да ће изгубљена настава морати да буде надокнађена.

„Уколико буде било смањења зарада, наставници неће надокнађивати пропуштене часове.

„Мислим да ће доћи до неког компромиса у погледу плана надокнаде и да неће доћи до смањења зарада. То било у обостраном интересу", каже Винић.

До средине ове недеље није било разговора између Асоцијације школа у штрајку и Министарства просвете, које није одговорило на питања новинара ББЦ-ја на српском.

Просветни радници који су се 13. фебруара окупили испред Министарства просвете одбили су позив на разговор.

Један од захтева је да се смање притисци на наставнике који не држе наставу, чиме се солидаришу са студентима.

Позиву да се не врате у учионице се између осталих придружила и неформална групе београдских основних школа Пулс.

Према подацима Пулса, скоро 100 основних школа у старом делу Београда 13. фебруара је обуставило наставу.

У међувремену тече пета недеља како се у многим школама настава не одвија нормално.

Од септембра 2024. репрезентативни просветни синдикати су штрајковали тражећи да се почетна плата наставника и републички просек, који су разликовали за око 10.000 динара изједначе од почетка 2025.

Влада је одговорила изменом прописа о обрачуну зараде, по којима ће, како тврди, захтев бити испуњен у октобру 2025, међутим постигнутим споразумом нису били задовољни сви просветни радници.

Они од почетка другог полугодишта не одржавају нормално наставу тражећи и другачији договор са државом.

Уједно, подржавају студенте који скоро три месеца протестују захтевајући одговорност за пад надстрешнице на реконструисаној железничкој станици у Новом Саду кад је погинуло 15, а повређено двоје људи.

Захтевима студената придружују се и ученици појединих средњих школа у Србији који блокирају образовне установе, због чега такође нема наставе.

Модели за неодржавање наставе

Многи просветни радници не раде нормално од почетка другог полугодишта, што је објашњено различитим разлозима.

„Влада Србије је 20. децембра донела одлуку и прекинула прво полугодиште због угрожене безбедности. Та одлука никада није поништена", каже Душан Кокот.

Одлука да се раније заврши прво полугодиште донета је када су преговори са просветним синдикатима били у ћорсокаку, а студентски протести узимали све више маха.

Циљ ранијег краја полугодишта је да се „очува здравље, безбедност и добробит свих учесника у образовном процесу", писало је у образложењу владе.

„Носиоци јавних функција нам говоре да смо страни плаћеници, нерадници, што код просветних радника изазива осећај несигурности јер нам власт црта мету на челу.

„Мислим да је неупитно угрожена безбедност запослених у просвети", тврди Кокот.

Његов синдикат информише просветне раднике како могу да обуставе рад због угрожене безбедности, а што не може бити разлог за смањење зараде, сматра.

„Закон о безбедности и здрављу на раду се није бавио уређивањем зараде током обуставе рада због непосредне опасности, јер је намера законодавца вероватно била усмерена на изненадне и краткотрајне ситуације, као и хитно деловање и решавање ситуације", каже Јелена Крстић, која је и уредница часописа Просвета у пракси.

Да би се одбио рад због угрожене безбедности потребно је поштовати прописане услове и процедуре, објашњава.

„Не постоји доступна судска пракса ни мишљења надлежних органа шта се сматра непосредном опасношћу", додаје.

Запослени у просвети могу да штрајкују на законит начин тако што ће држати полусатне часове, што се сматра минимумом процеса рада који је обавезан за делатности од јавног интереса, предвиђено је Законом о штрајку.

По овом документу, недржање наставе је незаконито.

Закон о штрајку прописује и низ услова који морају да буду испуњени да би почео законит штрајк.

Према том закону, запослени који су у незаконитом штрајку немају право на зараду, каже Јелена Крстић.

У овом закону изостала је одредба која се односи на запослене који штрајкују уз минимум процеса рада, односно у случају просветних радника који држе часове од по 30 минута, додаје.

„Имајући у виду да се сходно Закону о раду плата састоји од зараде за обављени рад и време проведено на раду, оправдано је исплатити запосленом сразмерну зараду ако је обезбеђен минимум процеса рада", каже.

Крајем јануара, Министарство просвете послало је допис директорима школа, тражећи умањење плата за наставнике који штрајкују 30 минута.

У допису је наведено и да запослени који су у незаконитом штрајку немају право на зараду.

„Плата не може да се смањује без дисциплинског поступка, а поступак није проведен", каже Душан Кокот.

Јелена Крстић објашњава да се против запослених у законитом штрајку не може покренути дисциплински поступак, док је ситуација обрнута за оне који су у незаконитом штрајку.

У појединим средњим школама у Србији у току су ученичке блокаде наставе.

Тако је самоорганизована група ђака 3. разреда земунске гимназије у Београду крајем јануара „ступила у блокаду све до испуњење студентских захтева".

Ученици који блокирају средње школе имају подршку појединих наставника, али има и оних који се противе оваквом протесту.

Када школу блокирају ученици, не може се тражити одговорност штрајкачког одбора нити запослених који су онемогућени да раде а то желе, каже Јелена Крстић.

Многи ученици београдских гимназија одбијали су претходних дана да одлазе на наставу, због чега је било покушаја да школе пређу на онлајн часове.

„Шта ћемо са наставницима који су кобајаги држали наставу, док није било ученика на часовима? Хоће ли они да добију плату?

„Не може се одокативном методом одредити ко ће и колику плату да добије. Мора да постоји јасан критеријум, а тих критеријума очито нема", закључује Кокот.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]