Зашто расте неповерење у вакцине

Вакцине против ковида су спасиле животе. Много живота.

Истраживање Светске здравствене организације (СЗО) сада показује да је тај број у Великој Британији чак 475.000, а још много више њих било је поштеђено болничког лечења или респиратора.

Вакцине су биле „научно чудо", речено нам је ономад, наша најбоља нада да нам се животи врате у нормалу после више месеци карантина и ограничења.

Али нешто се догодило у годинама које су уследиле.

Истраживања показују да је поверење у све врсте вакцина претрпело позамашан ударац.

„То је велики парадокс пандемије", каже доктор Сајмон Вилијамс, истраживач јавног здравља са Универзитета у Свонсију.

„Једна од најуспешнијих иновација у историји јавног здравља, хитра израда вакцина против ковида, заправо је имала ефекат смањења поверења јавности у вакцинацију."

Око 70 одсто одраслих особа у Великој Британији је 2023. рекло да су вакцине безбедне и ефикасне, што је нагли пад у односу на 90 одсто из 2018. године, према истраживању Пројекта поверења у вакцине, који води Лондонска школа за хигијену и тропску медицину (ЛСХТМ).

Ово је и те како део светског тренда, према којем је у 52 од 55 анкетираних земаља дошчо до пада поверења у вакцине у односу на 2019. годину.

А редовне анкете, које спроводи ЈуГов, показују да је све вероватније да одрасли људи кажу како вакцине имају штетне нежељене последице који се не откривају у јавности.

Проценат који каже да је та изјава „вероватно" или „дефинитивно" истинита скочио је на 30 одсто 2024, за разлику од 19 одсто из 2019. године.

Истовремено, стопа вакцинације деце је у последњих пет година опала још више испод препоручених нивоа, чиме се дуготрајни тренд наставио.

„Вакцине су увек наша најбоља одбрана од заразних, преносивих болести", додаје доктор Вилијамс.

„Чак и мали пад процента вакцинисане деце може да направи велику разлику."

Због чега је онда дошло до раста неповерења у вакцине и да ли било шта може да се уради како би се то променило?

Нагли преокрет у ставовима

Током дуготрајне истраге о ковиду већ се говори о планирању одбране од пандемије и њеном утицају на Националну здравствену службу у Енглеској (НХС).

Међутим, ове недеље су у оквиру истраге отпочела саслушања у вези са вакцинацијом широм Велике Британије - од давања вакцина, преко њихове безбедности, до начина на који су представљене у јавности.

Докторка Хелен Вол, лекарка опште праксе из Болтона, приметила је из прве руке промену у ставовима према вакцинама током пандемије.

У мају 2021. године, њен град је доспео у средиште пажње широм државе - број заражених се више него учетворостручио у року од три недеље услед појаве новог делта соја корона вируса.

Наређена је масовна вакцинација у мобилним јединицама које су водили војни болничари.

Докторка Вол је предводила масовну вакцинацију, као клиничка директорка локалног одбора комисије НХС-а.

„Људи су излазили и кували чај и кафу за оне који су стајали у редовима", каже она.

„Постојао је заиста велики осећај солидарности."

Али негде средином 2021. године, она је приметила изненадни преокрет у ставовима људи.

„Пацијенти би почели да ми говоре: 'Зашто бисмо вам ми веровали, па ви радите за њих, они вас плаћају, ви сте део владе'.

„Брзо смо од спасилаца живота постали само још један шраф у систему којем нико није веровао у одређеним областима."

Недуго затим, испред локалних клиника су почели да се појављују демонстранти са плакатима покушавајући да увере људе да се не вакцинишу, а докторка Вол каже да је почела да добија претње смрћу.

Скоро четири године касније, она каже: „Мислим да је ковид само нагласио проблеме са поверењем који су већ постојали и ојачао сумње и недоумице које су људи имали".

Од великих богиња до ММР

Али неповерење у вакцине сасвим сигурно није почело овом пандемијом.

Тренутни талас скептицизма је само најновије оживљавање жучне расправе која корене вуче још у вакцинацији из 1796. године, кад је Едвард Џенер израдио вакцину против великих богиња.

Велики број људи је 1890-тих протестовао у Лестеру због обавезне вакцинације против великих богиња.

Потом су 1970-тих дифтерија, тетанус и вакцина против магарећег кашља били повезивани са повредама мозга код деце, пре него што су касније оне биле проглашене безбедним.

Британски доктор Ендрју Вејкфилд је 1998. године објавио данас озлоглашену студију која је лажно тврдила да је комбинована вакцина против малих богиња, заушки и рубеоле (ММР) одговорна за повећану стопу аутизма код деце.

Вејкфилдово истраживање, описано као нејштетнија научна превара свих времена, у међувремену је темељно оповргнута, а он је био избачен из лекарског регистра.

Али штета је већ била начињена.

Број случајева малих богиња у Енглеској и Велсу скочио је 2012. године на 2.032 са само 56 из 1998. године.

Било је потребно више од деценије да се вакцинација ММР врати приближно нормали, а та оповргнута повезаност са аутизмом се спомиње и дан-данас.

Био је то први озбиљни медицински скандал из доба интернета, баш као и наговештај онога што нас чека.

Ера интернета и дезинформација

Од настанка друштвених мрежа раних 2000-тих, са страницама као што су Френдстар и МајСпејс, почела је да влада све већа забринутост због ширења гласина и дезинформација везаних за здравље.

Истраживање британске Агенције за здравствену безбедност (УКХСА) показало је да је 20 одсто анкетираних родитеља 2023. године рекло како су наишли на неку информацију на интернету због које су се забринули око вакцина, што је нагао скок у односу на свега шест одсто из претходне године.

Како су друштвене мреже временом постале етаблирани део медијског простора, тако се и ризик од дезинформација променио.

„Сада неко у неком кутку света може да објави нешто и одједном милиони људи у другом делу света то да виде у року од неколико секунди", каже доктор Вилијамс са Универзитета у Свонсију.

„Не ради се само о брзини, већ и о домету дезинформација, што нас доводи на до сада потпуно неистражену територију."

Шта мисле млади?

Истраживања доследно показују да су млади одрасли људи група која је најсклонија коришћењу друштвених мрежа за доношење одлука о њиховом личном здрављу и да су најподложнији дезинформацијама.

Карантини и друга ограничавања значила су да су многи од њих у позним тинејџерским годинама током пандемије губили од школовања, раних прилика за посао и друштвеног живота.

Истовремено, они су, за разлику од старијих, били много мање склони да се озбиљно разболе након што се заразе вирусом.

„Они су били ти који су се осећали као да су платили највишу цену за нешто што је био примарно проблем старијих људи", каже професорка Хајди Ларсон, бивша шефица глобалне комуникације за имунизацију при УНИЦЕФ-у и директорка Пројекта за поверење у вакцине при ЛСХТМ-у.

Подаци такође указују на то да су млађе групе доживеле највећи пад поверења у вакцине у протекле четири године, за шта она каже да „највише забрињава" у њеном истраживању.

Проценат старих од 18 до 24 године, на пример, који кажу да су вакцине безбедне и ефикасне пао је испод 60 одсто 2023, док их је 2019. било 80 одсто.

„Они би стварно требало да су приоритет, зато што су то потенцијални млади родитељи и ако они доведу у питање важност вакцина, онда смо стварно у невољи", каже професорка Ларсон, који учествује у дуготрајној истрази ковида као вештак.

„Морамо да прихватимо да се то десило због целокупног доживљаја ковида и свих контрола и притисака.

„Ти људи дословно говоре: 'Доста је било с причом шта треба да радимо, не желимо више те ваше вакцине'."

Забринутост због брзине и безбедности

Брзина којом су настајале нове вакцине против ковида такође је била у средишту неких гласина, забринутости и неповерења на интернету.

Подаци сада показују да су вакцине обавиле њихов главни посао - помогле су нашим телима да се очисте од вируса и да се смањи ризик од тежег облика болести, болничког лечења и смрти.

У раним клиничким испитивањима, међутим, било је говорено да су вакцине ефикасне – чак 90 одсто у случају Фајзерове вакцине - у спречавању да се уопште заразите ковидом.

У пракси, та заштита од заражавања и преношења опала је у року од неколико месеци, како је имунитет „слабио", а вирус мутирао у неке друге варијанте.

Кључно је, међутим, што се заштита од тешког облика болести показала много дуготрајнијом.

А потом је ту била и забринутост за безбедност.

АстраЗенека и Џонсон и Џонсон били су повезани са ретким, али озбиљним крвним угрушком у мозгу, а њихова употреба била је ограничена само на одређене групе.

Фајзерове и Модернине вакцине, за то време, биле су повезане са ретким случајем запаљења срца, које би обично пролазило без икакве дуготрајне штете.

Реалност је да свака вакцина, баш као и свако медицинско лечење, увек са собом носи мали степен ризика, неке више од других.

„Научна и перспектива јавног здравља прилично је јасна - не само да су вакцине против ковида биле безбедне и ефикасне, већ бисмо данас живели у веома другачијем свету да нису биле примењене тако брзо", каже доктор Вилијамс са Универзитета у Свонсију.

„Али ми смо тренутно у овом сложеном, магловитом свету где неки људи јавно износе ставове да вакцине нису биле оно што је обећано."

Замор од вакцина и „самозадовољство"

Многи у Великој Британији више немају директно искуство са тим колико опасни вируси као што су мале богиње могу да буду.

УКХСА каже да је неко време била озбиљно забринута због опадања стопе вакцинације код деце.

Докторка Мери Ремзи, директорка програма јавног здравља при овој организацији, верује да је овај тренд, који је започео у деценији пре ковида, пре мотивисан самозадовољством него падом поверења у програм вакцинације деце.

Савремени животи су такође претрпани и проналажење времена да се дете одведе код лекара опште праксе на низ вакцина није увек баш лак задатак, каже она.

Број деце која су примила прву дозу ММР вакцине у 2024. је пао на 88,9 одсто у Енглеској, што је најнижи ниво за последњих 14 година, а прошле године смо видели значајне епидемије малих богиња у Лондону, Бирмингему и Бристолу.

Висок ниво вакцинације против малих богиња од кључног је значаја, јер спречава преношење вируса и штити не само оне који приме вакцину, већ и оне који то не могу – мале бебе и децу са ослабљеним имуним системом, на пример.

Докторка Вол такође мисли да би због пандемије полако могао да се јавља „замор вакцинама", а чак је и неко медицинско особље „уморно, исцрпљено и сито" после више година вакцина, бустер доза, прописа и ограничења.

Погледајте видео: Како је имунизација искоренила многа тешка обољења

Бројке из НХС Енглеске, на пример, показују да је број здравствених радника са прве линије фронта који примају вакцине против грипа опао на 35 одсто у новембру 2024. године, са 62 одсто из истог месеца 2019. године.

Крајем 2021. године, влада је увела мере обавезне вакцинације против ковида за особље геронтолошких установа у Енглеској, а касније је покушала да то прошири и на раднике НХС-а.

Повремено је јавности такође предочавано да мора да буде вакцинисано против ковида (или да има скорашњи негативни тест) како би путовала у иностранство, улазила у ноћне клубове или посећивала биоскопе у деловима Велике Британије.

Те врсте строгих здравствених мера могу да појачају стопу вакцинације на кратке стазе, тврди професорка Ларсон из ЛСХТМ-а, али постоји опасност да ћемо сада почети да плаћамо „дугорочну цену" тога.

Влада забринутост да би, ако се људи осећају приморавано или изнуђивано да приме вакцину у нека времена, шире поверење у вакцине могло да доживи отпор.

Личне слободе против владиних ограничења

Двеста година је вакцинација била неодвојиво повезана са личним слободама, државном контролом и другим политичким питањима.

То све више долази до изражаја онлајн, где се такође одвија шира расправа о глобалном загревању, контроли оружја и имиграцији.

„Увек је 'народ' против политичке и финансијске елите, а медицински и научни стручњаци се доживљавају као део елите, који говоре другачијим језиком и имају везе са великим компанијама и фармацеутском индустријом", каже професорка Ларсон.

За то време, контроверзни кандидат председника Трампа за америчког министра здравља, Роберт Кенеди Млађи, поново је одлучно вратио вакцине у политички дискурс.

Он је у прошлости понављао лажне тврдње да вакцине изазивају аутизам, позивао родитеље да не вакцинишу децу и морао да се извињава након што је тврдио да је толико деце повређено вакцинама, да то представља „холокауст".

У неколико наврата он је негирао да је против вакцинације, уместо тога тврдећи да је „за безбедност".

'Морамо да будемо самоуверенији'

Доктор Сајмон Вилијамс са Универзитета у Свонсију сада мисли да надлежни у здравству морају да буду јаснији у вези са опасностима од неких заразних болести, суочени са онлајн дезинформацијама које често преувеличавају мали ризик од вакцина.

„Део разлога зашто су кампање за контролу дувана биле толико ефикасне од 1980-их јесте зато што су биле изузетно јасне по питању тога колико је опасно пушење и ја мислим да ми можемо да научимо нешто из тога", каже он.

„Морамо да будемо много самоуверенији приликом изношења потенцијалних ризика од одбијања вакцинисања."

Друга идеја је „превентивно раскринкавање" - учење људи да очекују и препознају дезинформације на интернету пре него што се сретну са њима у стварном животу, уместо да се ослањају на проверавање чињеница и досадне видео снимке о јавном здрављу.

Професорка Хајди Ларсон такође мисли да је сада време да се пажња усмери на оне који су најугроженији због одбијања да се вакцинишу, посебно млађе групе за које подаци показују да су највише погођени дезинформацијама.

„Кренула бих од школа, почела бих од часова науке, мислим да губимо битку ако се будемо усредсређивали само на дезинформације и ако не почнемо да истичемо учинковитост и предност вакцина", каже она.

„Поверење у вакцине широм Европе тренутно је у паду и ми не можемо само да претпоставимо да ће се оно вратити без наших заједничких напора."

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]