Русија није поражена у Сирији, победа у Украјини све ближа, тврди Путин

Владимир Путин, руски председник, рекао је да је победа у Украјини све ближа, тврдећи да је Москва увек била спремна на компромис и преговоре, али да је друга страна одбијала њихово одржавање.

На годишњој конференцији за новинаре 19. децембра, Путин је уверавао јавност да Русија напредује на фронту, да је економска ситуација стабилна и да Москва није поражена у Сирији након пада режима Башара ал-Асада.

Догађај је организован два дана пошто су руски генерал-потпуковник Игор Кирилов, начелник Нуклеарних, биолошких и хемијских одбрамбених снага (НБЦ) и његов помоћник убијени због чега је ухапшен 29-годишњи Узбекистанац.

Он је „осумњичен за терористички напад", а током „испитивања признао је да су га регрутовале украјинске специјалне службе", наведено је у саопштењу руске Федералне службе безбедности (ФСБ), пренели су државни медији.

На конференцији за новинаре, Путин је одговарао на новинарска, али и на питања Руса који су се јављали телефоном.

Број питања које су Руси упутили Путину наводно је био око два милиона.

Ово је његова друга конференција од како је Русија покренула инвазију на Украјину 24. фебруара 2022. године.

Украјина

Говорећи о дешавањима на фронту, Владимир Путин тврди да се ситуација „драстично мења" и да руски војници „сваког дана враћају територије".

„Ратовање је компликовано, али смо све ближи решавању наших примарних задатака специјалне операције", рекао је руски председник, додајући да су чланови бригаде која се бори у руској Курској области коју су заузеле украјинске снаге - „хероји и да им жели победу".

Када ће Москва повратити контролу над овим регионом није прецизирао, али је поручио да ће све поново изградити када до тога дође.

Борбе у руском пограничном региону Курск трају од августа 2024. после изненадног упада украјинских јединица, док руске снаге покушавају да их избаце.

Паралелно, руске трупе месецима полако напредују у Доњецку, региону на истоку Украјине, ка кључном граду Покровску - главном чворишту за снабдевање украјинских снага.

Последњих недеља све је више напада Москве на енергетску инфраструктуру Украјине, због чега је дошло до хитних рестрикција струје.

Последњи масовни ваздушни напад на западу Украјине био је 12. по реду на енергетске објекте ове године.

Путин се осврнуо и на пројектил кодног назива Орешник (лешник) којим је Русија гађала град Дњепар на истоку Украјине у новембру.

Био је то, поновио је, одговор на украјинску „употребу америчког и британског оружја дугог домета" за гађање руске територије.

САД и Велика Британија су претходно одобриле Кијеву употребу пројектила АТАЦМС и Сторм шедоу на руској територији, што се сматра великим заокретом у њиховој политици.

Нову руску балистичку ракету западна технологија не може да пресретне, тврди.

Руски председник је у новембру одобрио нову државну нуклеарну доктрину.

Према њој, сваки напад ненуклеарне државе на Русију, који подржи нуклеарна сила, сматраће се заједничким нападом.

Сирија

Упитан о свргнутом сиријском председнику Башару ал-Асаду, који је са породицом добио азил у Москви, након бега из Дамаска због офанзиве побуњеника предвођених исламистичком милитантном групом Хајат Тахрир ал-Шам (ХТС), Путин је рекао да се још нису видели, али да је то у плану.

„Дефинитивно ћу разговарати са њим", изјавио је и негирао да је Асадов пад пораз Русије., али да би губитак база у Сирији сигурно био.

Русија је годинама пружала војну подршку Сирији, а ваздухопловне снаге Москве су помогле да Асад остане на власти током вишегодишњег грађанског рата у тој земљи.

Москва има војно упориште у Сирији још од Хладног рата раних 1970-их.

Када је 2011. почео грађански рат у Сирији, Путин је одлучио да пружи пуну подршку Башару ел Асаду, па је Русија изградила базу у луци Тартус и успоставила ваздушну базу уз обалу Средоземног мора у Хмејмиму.

Базе су коришћене не само за подршку Асада пре него што је свргнут, већ и за бомбардовање опозиционих група и цивила у највећим градовима Сирије.

Нове сиријске власти се још нису изјасниле о статусу руских база, мада је део снага већ у првим данима после пада Асада, напустио земљу.

Две базе су важне за Путина, не само за одржавање руског утицаја на Блиском истоку, већ и за подршку руским паравојним операцијама у Африци.

Он је на конференцији поручио да се разговара са партнерима на терену и да ће задржати контролу над њима, а да би оне потенцијално могле да се користе за дистрибуцију хуманитарне помоћи.

Новинари су га питали и да ли ће питати Асада о људима који се још воде као нестали у Сирији, међу којима је и амерички новинар Остин Тајс.

Према речима новинара НБЦ-а, Тајсова мајка је спремна да дође у Москву.

„Разговараћу са њим, ми смо одрасли", одговорио је.

Трамп

Када је Доналд Трамп победио у новембру на председничким изборима у Сједињеним Државама, Русија је била суздржана.

Председник Путин је у фебруару 2024. године изјавио да би више волео да Џо Бајден буде изабран за председника, а не Трамп, иако је осам година раније Трампа похвалио као „изузетног и талентованог".

Пошто се Бајден повукао из председничке трке, а Камала Харис постала званична кандидаткиња демократа, руски председник ју је јавно подржао, али је то нашироко протумачено као троловање Кремља.

Путин још није разговарао са новоизабраним председником и није сигуран када ће се поново видети.

„Спреман сам да се видимо, ако он то жели", рекао је новинарима.

Њих двојица су се последњи пут видела на маргинама самита Г20 у Јапану 2019. године.

Трамп је у предизборној кампањи говорио да ће окончати рат у Украјини „за 24 сата", али не и на који начин то планира да уради.

У првом обраћању, он је најавио могућност смањења помоћи Украјини када се врати у Белу кућу.

Амерички Конгрес је у априлу 2024. одобрио нову војну помоћ Кијеву у вредности од 61 милијарду долара (око 58 милијарди евра).

Упитан да прокоментарише рат Израела и Хамаса у Гази који траје од октобра 2023. Путин поручује да „решење палестинског питања може да се постигне ако се уклоне основни узроци".

Наводи и да Савет безбедности Уједињених нација подржава решење у облику две државе, указавши да је Израел „основан, а Палестина тек треба да се успостави".

​​„Израел наставља са активностима незаконитог насељавања", рекао је и додао да није сигуран којим циљевима тежи.

На питање како гледа на прелазак израелске војске у тампон зону која одваја Голанску висораван од Сирије у данима после Асадовог одласка, Путин одговара да Израел покушава да реши сопствене безбедносне проблеме и да наставља да гради утврђења".

Рат у Гази је почео нападом палестинске екстремистичке групе Хамас на Израел 7. октобра 2023, када је убијено 1.200 људи, а 251 узет за таоце.

Уследила је одмазда Израела у којој је за годину дана погинуло више од 41.000 људи, подаци су Министарства здравља под контролом Хамаса.

Близу 70 одсто потврђених жртава током протеклих шест месеци биле су жене и деца, подаци су канцеларије Уједињених нација за људска права.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]