Погођени у главу и груди - истрага о убиствима деце у Гази

УПОЗОРЕНЈЕ: Овај текст садржи узнемирујуће описе смрти деце и приказе повреда, међу којима и смртоносних.

Девојчица лежи на стомаку, непомично, на улици у граду Гази. Ноге су јој савијене, а глава окренута на страну, као да спава.

Поред ње лежи мушкарац.

Пружа руку према њој и благо јој додирује бок, док му се живот полако гаси.

Овај видео-снимак емитовала је катарска телевизија Ал Араби (Al Araby) крајем децембра 2023.

У извештају је речено да су мушкарца и дете убили израелски снајперисти.

Нису објавили појединост о томе шта се тачно догодило, нити ко су жртве.

Истраживачки тим ББЦ светског сервиса открио је да су у питању Мохамед ал-Маџдалави и његова двогодишња ћерка Лајан.

Обоје су тог дана преминули на улици.

ББЦ је прикупио информације о Лајан и о више од 160 друге деце која су погођена ватреним оружјем од почетка сукоба у Гази у октобру 2023. до јула ове године.

Израел забрањује страним новинарима самосталан улазак у Газу, а разарање и расељавање додатно отежавају прикупљање података.

У случају Лајан и њеног оца, коментари и објаве на друштвеним мрежама омогућили су нам да тачно утврдимо место гдје је видео снимљен, идентификујемо жртве и прибавимо потврде о њиховој смрти.

Месецима смо тражили преживеле чланове породице и коначно смо успели током примирја у фебруару 2025. године када је кретање у Гази привремено било олакшано.

Успоставили смо везу са Лајанином мајком Сорајом, и њеним братом и сестом, тинејџерима Абудом и Шадом.

Испричали су нам шта се догодило тог дана.

Породица каже да су, након наређења израелске војске да се евакуишу, око подне 9. новембра 2023. године напустили школу у кампу Ал-Шатију, где су се крили од ваздушних напада.

Упутили су се јужно од школе и затим скренули источно у улицу Хамид, где су наишли на локалног становника који их је уверио да је пут безбедан.

Шад, која је у време пуцњаве имала 12 година, изјавила је за ББЦ да у непосредној близини није било борби.

„Ишли смо заједно", рекла је.

„Ходали смо испред нашег оца, он се играо и певао са Лајан".

Када су прошли поред улице која се рачва улево, Шад каже да су угледали тенк и почели да трче.

Отац је био иза њих, кретао се спорије јер је носио Лајан у наручју, додаје она.

„Окренули смо се и видели да лежи на земљи", рекла је.

Шад каже да су она и њен брат потрчали ка њима да му помогну, и схватили да је погођен.

„Покушала сам да дохватим сестру, да је загрлим, а онда сам и сама упуцана у руку", испричала је Шад.

Рекла је да им је отац довикнуо: „Идите, оставите мене!"

Шад је побегла са мајком и братом.

Мохамеда и Лајан више никада нису видели.

ББЦ је добио сателитски снимак снимљен у 10:30 по локалном времену (08:30 ГМТ – средње време по Гриничу), отприлике два сата пре пуцњаве.

Немамо дозволу да објавимо снимак, па ћемо га описати.

На снимку се види присуство Израелских одбрамбених снага (ИДФ) 280 метара северно од места где се налазила породица, као и тенк у истој улици где Шад каже да га је видела.

Стјуарт Реј, војни аналитичар у британској агенцији МцКензие Интеллигенце у Лондону, анализирао је снимак и уочио тенкове, оклопна возила, војне багере, и пешчане барикаде.

Напомиње да се у у близини тог места налазе највише зграде у околном подручју, што, према његовим речима, указује да је то био утврђен положај израелских снага и да су тамо морале да буду и пешадијске јединице.

Катарска телевизија Ал Араби емитовала је три видео-снимка на којима се виде Мохамед и Лајан.

Ове видео-снимке показали смо тројици судских патолога који имају искуство анализе рана задобијених у ратним условима.

Сва тројица су рекли да је очигледно да су Мохамед и Лајан убијени ватреним оружјем.

Професор Дерик Паундер, бивши шеф одсека за патологију на Универзитету у Дандију, у Шкотској, каже да положај тела указује на то да се Мохамед, који је носио Лајан, изненада срушио, а не да га је одбацио удар од експлозије.

Такође је приметио да нема видљивих великих повреда.

„Дакле, говоримо о повреди која споља изгледа мала, а највероватнији узрок такве ране је метак.

„Ране од метака велике брзине испаљених из војних пушака остављају мали улазни отвор и узрокују разорне унутрашње повреде", додје он.

Ове налазе предочили смо израелској војсци.

Они су одговорили: „Војници ИДФ-а делују против терористичких организација у сложеним градским срединама, а током борбе може доц́и до ненамерне или штете услед грешке".

Додали су: „Сваки пут када постоји основана сумња да су припадници ИДФ-а поступили супротно вредностима и наређењима ИДФ-а, инцидент се испитује и разматра дужном озбиљношћу".

Навели су и да су „детаљи овог случаја забележени и да ће их испитати надлежни органи".

У другом случају пуцњаве који је истраживао ББЦ, шестогодишња Мира Танбура погођена је у леђа, у пределу грудног коша, према речима њеног оца Саида.

Он каже да се то догодило 18. новембра 2023. године, у близини контролног пункта израелске војске на путу Салах ал-Дин, југозападно од града Газе.

Пут Салах ал-Дин је главна саобраћајница која повезује север и југ Појаса Газе, који је израелска војска одредила као коридор за евакуацију цивила са севера.

Саид каже да су раније тог дана његову породицу зауставили и проверавали војници на пункту ИДФ-а, након што су побегли из северног дела Газе.

Додаје да је на око километар од тог места разговарао са возачем аутобуса док су Мира и остали чланови породице стајали неколико метара даље.

„Окренуо сам се и тада је снајпериста погодио моју ћерку Миру у срце", рекао је.

„Сигуран сам да је био снајпериста јер је испаљен само један хитац и погодио је право у срце.

„Крв јој текла из носа и уста".

Саид каже да је одмах одвео ћерку у болницу Ал-Авду у Деир ал-Балаху, граду у централном делу Појаса Гасе, где им је директор болнице саопштио да је преминула.

ББЦ је видео фотографију Мириног тела - умотано је у бели чаршав, лице јој је откривено, а трагови крви се виде у пределу грудног коша.

На сателитском снимку од претходног дана види се положај израелских снага на контролном пункту.

Видео који је ИДФ неколико дана раније објавио на интернету, потврђује њихово присуство на том месту.

Сниматељ ББЦ арапског сервиса Џихад ел-Машрави је са његовом породицом прошао исти пункт два дана пре породице Танбуре.

Каже да је поред пункта видео „војнике на пешчаним насипима и унутар порушених кућа, како седе или леже на стомаку и држе оружје, спремни за паљбу".

Додаје да је видео снајперисте и друге војнике километар до два иза контролног пункта, на источној страни пута, у рушевинама зграда и иза пешчаних барикада.

Саид је током примирја поново отишао на место догађаја ради истраге ББЦ-ја.

Каже да је, у тренутку када је Мира погођена, видео израелске војнике источно од пута.

„Нишанили су нас."

Показао је правац из којег верује да је испаљен хитац.

На сателитском снимку се не том месту види пешчана барикада.

Нисмо пронашли извештаје да су се у време када је Мира погођена водиле борбе са Хамасом у близини контролног пункта, што умањује вероватноћу да се девојчица задесила у унакрсној ватри.

„[Израелска] војска нам је рекла да је успоставила безбедан коридор, пут Салах ал-Дин", рекао је њен отац.

„Након што сте нас натерали да кренемо тим путем, убили сте невино дете".

Када смо израелској војски предочили наводе из овог случаја, одговорили су: „Тврдња о штети сама по себи не указује нужно на кршења закона".

Као и у случају Лајан, навели су да ће „детаље овог случаја испитати надлежни органи".

Још од почетка рата, лекари у Гази упозоравају да су деца жртве хитаца из ватреног оружја.

За потребе овог извештаја, ББЦ је разговарао са 30 лекара и медицинских сестара и прегледао стотине фотографија и видео-снимака, као и рендгенске снимке, лекарске белешке и извештаје које су нам дали на увид.

„Видели смо велики број људи, међу којим су и деца, који су погођени ватреним оружјем у главу или грудни кош", каже професор Низам Мамод, пензионисани трансплантациони хирург и бивши консултант британске Националне здравствене службе (НХС), који је боравио у Гази месец дана у августу 2024. године.

Каже да су већину повреда главе збринули неурохирурзи, али да су рендгенски снимци показали „метак који је дословно заглављен у мозгу трогодишњег детета".

Додаје да не може тачно да се сети колико је видео деце са прострелним ранама, али да их је вероватно било више од 20.

Такође смо прикупили изјаве очевидаца и преживелих чланова породица, нека преко организација за људска права, и упоредили их и проверили извешаје медија.

На основу тих информација прикупили смо податке о 168 деце која су погођена ватреним оружјем.

То су само случајеви за које смо успели да видимо документацију о повредама.

Било је 95 деце која су погођена у главу или груди, од којих је 67 било млађе од 12 година.

За 59 деце која су погођена у главу или груди, успели смо да прибавимо исказ сведока о томе шта се догодило, било непосредно или преко лекара и активиста за људска права.

У 57 ових случајева, наводи се да су дете погодиле Израелске одрбамбене снаге (ИДФ).

У преостала два случаја, децу су наводно погодили Палестинаци - једно дете током прославе, а друго у оружаном сукобу банди.

За преосталих 36 случајева немамо податке о томе шта се догодило.

Без директног приступа Гази, добијање података о сваком детету је изузетно тешко.

„Свет не сме да прихвати овакав начин ратовања, овакве последице по децу", рекао је Метју Морис из Међународног комитета Црвеног крста.

„Деца су убијена и рањена у њиховим домовима, било да су боравила у шаторима или шетала улицом".

Иако немамо доказ о намери, случајеви Мире и Лајан покрећу питање о начину на који израелске снаге спроводе операције у Гази.

Ове недеље, израелска организација за људска права Б'Тселем објавила је извештај о, како су навели, изостанку било каквих правила за деловање израелских снага у Гази.

Војник, кога у овом извештају зовемо К, био је резервиста у Гази почетком 2024. године.

К је описао четири одвојена инцидента у којима је, како је навео, његова јединица убила ненаоружане људе, међу којима и двојицу дечака за које је рекао да су били млади тинејџери.

Додао је да је на путу који повезује северни и јужни део Покаса Газе „опште правило" било да је то безбедна зона и нема пуцања.

„На сваког кога видите изван хуманитарног коридора, пуцајте, пуцајте да га убијете", рекао је.

„Тако нам је речено.

„Наш командант је, наравно, појаснио да, ако се у питању жена или дете, да не пуцамо и покушамо да их приведемо.

„Не будите глупи."

Али, К каже да како је време пролазило и како је јединица изгубила неколико војника у борби, да су ставови постајали све оштрији.

„Било је само… уништи све, убиј свакога кога видиш".

Доказе које смо прикупили о Лајан и Мири, као и сажетак осталих случајева, показали смо стручњацима за оружане сукобе и међународно ратно право.

Рекли да се поставља питање да ли су те пуцњаве биле резултат непажње, нехата или намерног напада.

„Према међународном праву, професионални војници, пре него што пуцају, имају обавезу да провере да је циљ законити непријатељски борбени циљ, а не цивил", каже Вес Брајант, војни аналитичар који је учествовао у специјалним операцијама америчке војске и био саветник Пентагон за заштиту цивила.

„Дакле, када је толики број деце погођен, а посебно у главу, то нам говори да нешто озбиљно није у реду."

Јанина Дил, професорка међународног права на Универзитету Оксфорду, каже да када се анализирају одлуке о циљевима у међународном праву, „често је веома тешко донети коначан, па чак и прелиминаран правни закључак са даљине где немате све доказе.

„У овом случају, расположиви докази директно указују на врло озбиљно кршење закона, а потенцијално чак и на ратни злочин.

„То је прилично ретко", каже она.

На питање о понашању њихових војника, Израелске одбрамбене снаге су одговориле: „Намерно наношење штете цивилима, а посебно деци, строго је забрањено и потпуно супротно међународном праву и обавезујућим наредбама ИДФ-а".

Додали су да Хамас „злоупотребљава цивилно становништво, посебно жене и децу, као живи штит".

Навели су и да ће инциденте за које се сумња да су представљали одступње од наређења и вредности ИДФ-а, према потреби, истражити Одељења за кривичне истраге Војне полиције.

Од 168 случајева које смо испитали, знамо да је најмање 90 деце преминуло.

Како је здравствени система у Гази разорен, тешко је утврдити колико деце је подлегло повредама.

Према подацима Министарства здравља у Гази којим управља Хамас, од почетка рата убијено је или рањено најмање 50.000 деце.

Израел је покренуо војну кампању у Гази као одговор на напад Хамаса 7. октобра 2023. године, у којем је убијено око 1.200 људ, а 251 је узето за таоце.

Породице са којима смо разговарали током ове истраге кажу да немају наду да ће правда бити задовољена за њихову децу.

Неке породице нису могле ни да сахране децу.

Тела Лајан и Мохамеда лежала су данима на улици Хамид.

После две недеље, током кратког примирја, сахранили су их њихове комшије.

А све док их нисмо контактирали више од годину дана после пуцњаве, породица није ни знала да постоји видео-снимак последњих тренутака живота њихових вољених.

Додатно извештавање: Шајна Опенхајмер

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]