Зашто будућност текиле зависи од мексичких слепих мишева

У прашњавим пространствима централне мексичке пустиње Чиваве, међу смеђим стенама, скривене су хладне, мрачне пећине.

У њима, током позног пролећа, обитавају хиљаде малих, крзнених слепих мишева.

Већина су женке и пошле су на 1.609 километара дуго путовање из јужног Мексика до југозападне Америке, где ће се породити.

Гладне су и ноћу лете сатима да пронађу довољно хране.

Клепећу крилима од биљке до биљке, сакупљајући нектар и успут ширећи полен.

Омиљени су им пуфнасти жути цветови агаве, који се појављују само једном у вишедеценијском животу ове биљке.

Ови оштри меснати листови имају дуги историјат у мексичкој култури.

Користе се прављење сирупа, конопца и сапуна, а њихов сок је главни састојак једног од најлегендарнијих мексичких извозних артикала - текиле.

Али дивља агава је у опадању, у студији спроведеној на 168 врста, 42 су сада угрожене или тешко угрожене.

То значи мање хране за слепе мишеве који зависе од њихових цветова, а мање слепих мишева значи да је мање биљака агаве опрашено.

Како би разбили ово врзино коло, конзервационисти са мештанима раде на сађењу хиљаде биљака агаве, помажући при храњењу слепих мишева и заштити будуће производње мексичке текиле.

Једна врста слепих мишева зависна од агаве – мање познати дугоноси слепи миш – доживео је последњих деценија невероватан опоравак популације , размноживши се са 1.000 јединки 1988. године на фантастичних 200.000 данас.

Али другима не иде баш тако добро.

Број мексичког (или већег) дугоносог слепог миша је опао за процењених 50 одсто у последње две деценије и тренутно је угрожен.

Друга врста, мексички слепи миш дугог језика, има статус скоро угроженог.

Биолог Марко Антонио Рејес Гера је део Пројекта увиђавности према слепим мишевима на Националном аутономном универзитету Мексика, који охрабрује фармере да узгајају агаву, а коју воле слепи мишеви.

Многе претње са којима се суочавају слепи мишеви - изазивају људи, објашњава.

„Ако их нешто узнемири у пећинама, напустиће их и изгубиће дом", каже он.

„Људи за то верме крче неколико области суве шуме, а у тој шуми су врсте које слепи мишеви користе као извор хране.“

У те врсте спада и агава, као и друге биљке којима се хране слепи мишеви.

Научници из Међународне конзервације слепих мишева (БЦИ) чврсто су решени да преобрате ствари за ову врсту у одумирању.

Иницијатива за обнову агаве подразумева сађење и заштиту дивље агаве у 'нектарском коридору' који слепи мишеви следе током миграције.

„Читава ствар је започела зато што, једном кад ове селице напусте централни Мексико, оне умногоме зависе од агаве“, каже Ана Ибара, биолошкиња за слепе мишеве и регионална директорка БЦИ.

Дивља агава се и без тога суочава са бројним претњама.

Беру је због прављења алкохолног пића, пасе је стока, губи станиште због пољопривреде, и суочава се са сувљим условима због климатских промена.

Притом, зато што има мање слепих мишева, ређе се опрашује.

Зависи од њих као што гладни слепи мишеви зависе од агаве као хране.

„Слепи мишеви и агава су коеволуирали током неколико милиона година“, каже Рејес Гера.

Дугих језика и дугих носева, слепи мишеви могу да се завуку у уске цветове агаве у облику купе да би се хранили и сакупили полен на лицу и крзну.

„Ако слепих мишева нема у екосистему, агава вероватно неће произвести семе за размножавање, зато што може да се размножава само једном у животу.“

Без било какве интервенције - и угрожени од климатских промена - научници процењују да ће угрожене врсте слепих мишева до 2050. имати 75 одсто мање приступа нектару агаве него што имају данас.

Да би напори конзервације функционисали, агава мора да има шансе да остари довољно да би цветала - не само због слепих мишева, него и саме себе.

Фармери који узгајају агаву због текиле често секу стабљику да би спречили цветање, што за последицу има веће 'срце' (илити пиñу) за брање.

Уместо да се размножава кроз опрашивање, ове биљке производе 'штенце' које су генетски клонови њихове родитељске биљке.

То смањује генетски диверзитет врсте, чинећи га мање отпорним на суве услове који долазе са климатским променама, баш као и на патогене и штеточине.

„То је велики ризик за индустрију агаве и мескала“, каже Рејес Гера.

На крају, да би опстала као врста, агава мора да буде опрашивана.

„Без слепих мишева, текила и мескал не би чак ни постојали“, додаје Рејес Гера.

„Ако људи желе да наставе да пију текилу и мескал, морају да воде рачуна о слепим мишевима, морају да се брину за конзервацију.“

Откако је 2018. покренута Иницијатива обнове агаве, тим и локалне заједнице су засадили више од 180.000 природних биљака агаве и имају их више од 150.000 које расту из семена у расадницима у Тексасу, Аризони, Новом Мексику и широм Мексика.

Пројекат текиле и мескала који уважава слепе мишеве Рејеса Гере такође ради на повећању броја жутих пупољака агаве широм југозападног Мексика.

Фармери који учествују у овоме дозвољавају да најмање пет одсто њихових биљака агаве сазре и цвета, да би слепи мишеви који ту пролазе могли њима да се хране.

Алкохолна пића прављена на тој фарми сматрају се 'увиђавним према слепим мишевима'.

До сада је произведено 300.000 флаша текиле и мескала 'увиђавних према слепим мишевима'.

Нису само фармери ти који обликују будућност за слепе мишеве и агаву.

У Мексику је 53 одсто земљишта у власништву заједнице, што значи да било који напори конзервације морају да укључе сваког ко живи на тој земљи.

„Од самог почетка било је јасно да морамо да сарађујемо са заједницама и да покушамо да задовољимо потребе и слепих мишева и људи“, каже Ибара.

Први корак је био научити људе да слепи мишеви који се хране нектаром нису штетни.

Људи често мисле да су они вампирски слепи мишеви, који преносе беснило.

Неки чак спаљују пећине са слепим мишевима у њима „а да не знају да ли су то стварно били вампирски слепи мишеви“, каже Ибара.

„У прошлости су људи мрзели слепе мишеве и покушавали су да убију сваког кога су видели“, додаје Лисет Лејекин, директорка Áреа де Протецциóн де Флора y Фауна Сиерра Ла Мојонера, заштићене природне области у Мексику.

Она тесно сарађује са Иницијативом за обнову агаве, као и са мештанима на промени перцепције о слепим мишевима.

Данас, после едукативног програма, људи активно штите пећине.

„Не дозвољавају људима да улазе и раде било шта што би повредило слепе мишеве. Скоро сви заиста воле слепе мишеве. Схватили су да је слепи миш веома користан“, каже Лејекин.

Шест важних гнезда дугоносих слепих мишева у Мексику заштићена од локалних заједница, а едукативни програм иницијативе стигао је до више од 1,5 милиона људи.

Рејес Гера се слаже да конзервација слепих мишева започиње са мештанима.

„Не можете да радите конзервацију без узимања у обзир локалног живља и да се консултујете са њима кад доносите одлуке", каже он.

„Они некада имају заиста вредне информације које ми, као научници, не знамо“.

Рејес Гера је недавно, на пример, био доведен у сићушну пећину у којој је становало пет врста слепих мишева.

„То је заиста, заиста ретко наћи“, каже он.

Прави резултат скорашњих напора у конзервацији, међутим, неће се осетити још неколико година, зато што је агави потребно много времена да нарасте.

Али захваљујући и БЦИ и Пројекту увиђавности према слепим мишевима, људи дозвољавају да више биљака агаве сазре и цвета.

„Можете да видите леје процвалих агава у областима у којима није било ничега, зато што људи сада остављају расцветале стабљике за слепе мишеве“, каже Ибара.

Ибара је већ приметила да се повећао број беба слепих мишева.

„Ова побољшања нису велики скокови, али су постојана“, каже она.

„Кад сте све време виђали искључиво пад, само то што су бројке стабилне је већ велика победа.“

Лејекин је приметила да тамо где је посађена агава, пејзаж почиње да изгледа зеленије.

„Можете да видите много више фауне, зато што имају храну, имају где да се сакрију.“

Обилан, цветајући нектарски коридор са агавом и даље је далеко у будућности.

Али чак и тад, Рејес Гера истиче да ће слепим мишевима бити потребно још више помоћи.

„Проблем само са поновним пошумљавањем агавом је да се слепи мишеви хране са неколико врста. Дакле, ако само засадимо агаве да бисмо хранили слепе мишеве, то неће бити довољно.“

Обнављање популације агаве је само први корак у стварању здравог екосистема у ком више биљака и више слепих мишева могу да напредују.

Људи су кључни део тог екосистема, каже Лејекин.

„Старање о слепим мишевима овде функционише и за људе и за екосистем. У стварности, све је повезано.“

А ако добро проживљен живот подразумева и текилу – било као земљораднички приход или вечерње пиће – онда пустињски пејзаж испуњен цичећим, летећим створењима и бујним расцветалим животом доноси корист свима.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]