Зашто је у последње време било толико сунчевих бакљи

Последњих неколико недеља донело је право уживање љубитељима ауроре бореалис – са неким од најлепших спектакла виђених последњих година.

Али није све само у лепоти: оне такође одражавају високу активност на Сунцу, које је емитовало низ великих сунчевих бакљи.

У периодима високе активности, стални прилив наелектрисаних честица са Сунца, познатих као соларни ветрови, непрестано удара у Земљу.

Овај феномен зове се соларне олује и може да утиче на астронауте у свемиру баш као и на технологију на Земљи, чак изазивајући нестанке струје, али није штетан по људски живот на копну.

Скорашња јака сунчева бакља била је забележена камером 4. фебруара у Насиној Соларној динамичној опсерваторији.

Била је то најинтензивнија врста – Икс класе – за коју Амерички центар за прогнозу свемирског времена (СВПЦ) каже да „обично није честа, мада није нужно необична“.

СВПЦ је упозорио на „снажну деградацију или губитак сигнала“ у одређеним фреквенцијским опсезима за комуникацију „на већем делу сунчане стране Земље“ и рекао да би прекид могао да траје и до неколико сати.

Према СВПЦ-у, најновији догађаји потичу из Соларног активног региона 4366 – великог и нарастајућег грозда сунчевих пега које су се појавиле 30. јануара и ротирају око Сунца ка Земљи.

Активни региони су области јаких магнетних поља на Сунцу.

У последњих неколико година, Сунце је у повишеном стању активности у склопу његовог природног циклуса.

Иако је врхунац овог циклуса забележен крајем 2024. године, и даље можемо да очекујемо још крупних соларних догађаја ове године.

Шта су соларне бакље?

Соларне олује су нормалан део соларног циклуса нашег Сунца.

Оне се дешавају кад Сунце емитује огромне налете у виду сунчевих бакљи и короналних експлозија (ЦМЕ) – испаљујући светло, енергију и соларни материјал у свемир.

Сунчеве бакље су електромагнетна радијација која путује од Сунца брзином светлости, стижући до Земље за мање од осам минута.

Оне се често дешавају заједно са ЦМЕ-овима, огромним налетима наелектрисане енергије који нису брзи – они путују милионима километара на сат.

Соларне олује могу да стигну до Земље при различитим јачинама.

Енергија која је стигла од Сунца може да створи јарка светла на небу зване ауроре, позната још и као поларна светлост.

Колико су честе соларне олује?

Сунце је сачињено од наелектрисаног врелог гаса који се креће, генеришући снажно магнетно поље.

Ово поље пролази кроз циклус, познат као соларни циклус.

Као последица тога, сунчева површина доживљава редовне периоде мира и олујних активности.

Сваких једанаестак година, на врхунцу соларног циклуса, магнетна поља на сунчевом северном и јужном полу замене места.

Према међународној групи експерата које коспонзоришу НАСА и америчка Национална океанска и атмосферска управа (НОАА), актуелни циклус, звани Соларни циклус 25, започео је у децембру 2019. године.

Почетак соларног циклуса је соларни минимум.

У овој фази, Сунце има најмање сунчевих пега – тамних мрља које помажу научницима да надзиру активности наше звезде.

Како се соларна активност појачава, тако се повећава број сунчевих пега.

Средина соларног циклуса је позната као соларни максимум, кад Сунце има највише сунчевих пега и њени магнетни полови замене места.

Наса и НОАА кажу да је Сунце постигло соларни максимум актуелног циклуса 2024. године.

Али соларна активност ће остати релативно висока током 2026. године.

У сунчевим пегама се дешавају огромне експлозије светла и енергије, а оне делују тамније зато што су хладније од окружења.

Већина покрива област отприлике величине Земље или још веће.

Соларне олује су вероватније током врхунца соларног максима у њеном 11-годишњем циклусу.

Какав утицај може да има соларна олуја на Земљу?

Према Наси, бакље и соларне ерупције могу да утичу на радио везе, електроенергетску мрежу и навигационе сигнале на Земљи.

Две масивне соларне бакље из 2017. године испаљене са површине Сунца ометале су уређаје као што су ГПС навигациони системи.

У фебруару 2011. године, снажна сунчева бакља направила је сметње у радио комуникацијама широм Кине.

Још раније, 1989. године, једна сунчева бакља је изазвала деветочасовни прекид струје за милионе људе у канадској покрајини Квебек.

Године 1859, огромна соларна ерупција изазвала је геомагнетну олују која је направила сметње на сигнализацији викторијанске железнице и телеграфским водовима.

А чини се да је то претња и дан-данас – једна студија са Универзитета у Ланкастеру упозорава да британска железничка мрежа треба да буде спремна за олује које би могле да направе сметње на мрежи, упркос томе што су ретке.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk