Доктори ћутали о леку који изазива 'ризичне' сексуалне нагоне код жена

Пацијенткиње којима су преписивани лекови за поремећаје кретања, међу којима је синдром немирних ногу, кажу да их лекари нису упозорили на озбиљне нуспојаве због којих су се упустиле у ризично сексуално понашање.

Двадесет жена испричало је ББЦ-ју да су им лекови који су им преписани због синдрома немирних ногу, који изазива неконтролисану потребу за кретањем, уништили животе.

Извештај фармацеутске компаније ГСК, који је ББЦ имао прилику да види, показује да је 2003. године установљена веза између ових лекова, познатих као допамински агонисти, и „девијантног" сексуалног понашања, међу којима је и педофилија.

Иако ово нежељено дејство није изричито наведено у упутствима за пацијенте, регулаторно тело за лекове у Уједињеном Краљевству ((УК) нам је рекло да постоји опште упозорење о повећаном либиду и штетном понашању.

ГСК каже да је ризик од „промењеног" сексуалног интересовања такође наведен у упутствима.

Неке од жена које су изјавиле да их је привлачило ризично сексуално понашање испричале су нам да нису имале појма шта је узроковало те промене.

Друге су рекле да су имале потребу да се коцкају или прекомерно купују, иако претходно нису имале такве навике.

Једна се задужила више од 193.000 долара.

Клер је као и многе жене, добила синдром немирних ногу током трудноће.

Непрестану потребу за кретањем често је пратила несаница и осећај као да јој нешто пузи под кожом.

Стање се продужило и после порођаја, па јој је преписан агонист допамина ропинирол.

Каже да је ниједан лекар није упозорио на могуће нуспојаве.

У почетку је лек чинио чуда за њен синдром немирних ногу, али након отприлике годину дана почела је да осећа невероватан сексуални нагон.

„Једини начин на који могу да опишем тај осећај је девијантно", каже она користећи ту реч без икаквог знања о истраживању ГСК-а које је открило везу лека и таквог понашања.

Клер каже да је почела да излази из куће у раним јутарњим сатима да тражи секс.

Облачила би провидну блузу и јакну и показивала груди сваком мушкарцу ког би срела.

То је радила редовно и на све опаснијим местима иако је имала партнера, каже она.

„У глави остаје део који зна да је то што радите погрешно, али то вас толико снажно погађа да нисте свесни да то радите".

Клер каже да јој је било потребно неколико година да повеже ове нагоне са леком који је узимала и да су они нестали готово истог тренутка када је престала да га узима.

Потпуно је посрамљена и постиђена због опасности којима се излагала.

Импулсивно понашање, међу које спада коцкање и повећан сексуални нагон, дуго су навођена као нуспојаве у упутствима за допаминске агонисте, и сматра се да они утичу на између шест и 17 одсто пацијената који имају синдром немирних ногу који их узимају, према смерницама британског Националног института за изврсност здравља и неге (НИЦЕ).

„Уобичајена" нуспојава сваког лека, према британској Националној здравственој служби (НХС), погађа само један одсто људи који узимају одређени лек.

Ови лекови, који се такође користе за лечење шизофреније, функционишу тако што имитирају понашање допамина, природне хемијске супстанце у нашем мозгу која помаже регулисању покрета.

Познат је као „хормон среће" јер се активира када нам нешто причињава задовољство или се осећамо награђени.

Међутим, агонисти могу прекомерно да стимулишу ова осећања и сузбију разумевање последица, што доводи до импулсивног понашања, сматрају стручњаци.

Међу случајевима девијантног понашања који се помињу у извештају ГСК-а из 2003. године су два мушкарца којима је преписан ропинирол за Паркинсонову болест.

Један од њих, 63-годишњак је сексуално напао седмогодишњу девојчицу, због чега је добио казну затвора.

Према документима, његов либидо је знатно порастао када је почео да узима ропинирол, а његов „проблем са либидоом је касније решен" смањењем дозе лека.

Други је 45-годишњи мушкарац који се понашао „непристојно и као егзибициониста".

Његов сексуални нагон је био повећан пре него што му је преписан ропинирол, али су се његови нагони „интензивирали" након што је почео да узима лек.

Учесталост онога што ГСК назива „девијантним" сексуалним понашањима изазваним лековима је непозната и обично их не пријављују многи који то доживљавају, каже Валери Вун, професорка неуропсихијатрије на Универзитету у Кембриџу.

„Постоји много стигме и срама у вези са тим, и људи не схватају да је то повезано са леком", каже она.

Професорка Вун верује да би пацијенте требало посебно упозорити о ризичном сексуалном понашању које превазилази повећани либидо и да би британска Национална здравствена служба требало пажљиво да прати дејства ових лекова, јер њихов утицај може да буде „разоран".

Верује се да синдром немирних ногу погађа отприлике једног од 20 одраслих и да су жене двоструко подложније од мушкараца.

Двадесет жена са којима смо разговарали кажу да не само да их лекари нису упозорили на могућа нежељена дејства лекова, већ нису ни пратили утицај тих лекова на њихова тела.

Сара је имала више од 50 година када јој је преписан други агонист допамина који производи друга фармацеутска компанија.

„Пре тога не бих била заинтересована ни да Бред Пит уђе у собу наг", каже она.

„Али то ме је претворило у ову дивљу жену која је све дубље тонула у сексуалну зависност".

Сара је на интернету почела да продаје коришћен доњи веш и видео снимке сексуалних односа и организовала је секс преко телефона са непознатим људима.

Такође је почела импулсивно да купује и нагомилала је дуг од 39.000 долара.

Да би се супротставила дејствима агониста допамина, Сара је самоиницијативно почела да узима лекове против болова и таблете за спавање.

На крају је отишла на рехабилитацију, а то је значило да јој је одузета возачка дозвола и да је изгубила посао.

„Почела сам да се понашам нездраво, а знала сам да то нисам била ја, али нисам могла да се контролишем", каже она за ББЦ.

Трећа жена, Сју, каже да су јој преписана два различита допаминска агониста, а да ни за један није била упозорена на нежељена дејства у погледу компулсивног понашања.

Када јој је преписан други лек, чак је споменула да је недавне развила коцкарске навике, додаје.

А онда је запала у дуг од 103.000 долара.

„Утицај на моју породицу је био ужасан, јер је износ који сам изгубила могао да нам промени живот", каже она.

„Али у то време нисам знала да то није била моја кривица".

Четворо људи који болују од Паркинсонове болести је 2011. године поднело заједничку тужбу против ГСК-а, сазнаје ББЦ.

Они су рекли да је ропинирол узроковао коцкарске дугове и прекиде односа са блиским људима.

Такође су се жалили да, иако је веза између таквог понашања и лека била откривена у медицинским истраживањима још 2000. године, ГСК није навео никаква упозорења у упутствима све до марта 2007.

Колективна тужба је решена, али је ГСК негирао одговорност.

Случајеви озбиљних нуспојава пријављени су и у другим земљама, нарочито лекова за Паркинсонову болест.

У Француској, суд је доделио одштету оцу двоје деце који се жалио да му је ропинирол изазвао компулсивне хомосексуалне нагоне, док је други мушкарац без криминалне прошлости почео да мучи мачке.

У Сједињеним Државама (САД), Америчка академија за медицину спавања препоручује да се ови лекови користе само као краткотрајна терапија, рецимо за лечење пацијената пред крај живота.

Многе жене са којима је ББЦ разговарао такође су се жалиле да је дуготрајна употреба лекова погоршала њихов синдром немирних ногу.

То је значило да им је доза повећана, што је заузврат погоршало њихово компулсивно понашање.

Др Гај Лешцинер, консултант неуролог, каже да лекови дају резултате, али сматра да фармацеутске компаније, здравствене власти и лекари морају боље да упозоре пацијенте на оваква нежељена дејства.

„Не знају сви које све врсте стварно драматичних промена могу да настану", каже он.

У изјави за ББЦ, из ГСК-а су истакли рекао да је ропинирол преписан за више од 17 милиона третмана и да је прошао „опсежна клиничка испитивања".

Додали су да се лек показао као ефикасан и да „има добар безбедносни профил".

„Као и сви лекови, [он] има потенцијалне нуспојаве, а оне су јасно наведене у упутству", рекли су из ГСК-а.

У погледу њиховог истраживања из 2003. које је открило везу са „девијантним" сексуалним понашањем, из ГСК-а су рекли за ББЦ да су те податке поделили са здравственим властима.

Исстакли су и да су ажурирали упутства за преписивање овог лека у којима се сада као нежељена дејства наводе „промењено или повећано сексуално интересовање" и „понашање које озбиљно забрињава".

У тренутним информацијама за пацијенте о ропиниролу посебно се наводе промене у сексуалном интересовању у пет случајева и упозорава на учесталост или јачину таквих осећања која могу да буду „абнормално висока", „прекомерна" или „повећана".

Британска Агенција за лекове и здравствене производе саопштила је да иако упозорење не наглашава посебно „девијантно" сексуално понашање, такви импулси варирају и уврштени су у опште упозорење о активностима које могу да буду штетне.

Агенција је такође навела да је важно да здравствени радници објасне пацијентима могуће ризике, као и да се ове врсте нежељених дејстава не јављају код свих пацијената.

Министарство здравља и социјалне заштите није желело да коментарише.

Због заштите идентитета пацијената, нека имена у овом тексту су промењена.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]