Зашто се у Србији помињу „страни агенти"

Шта спаја Америку, Русију и Србију?

Један од одговора може бити Александар Вулин.

Некадашњи директор Безбедносно-информативне агенције, а актуелни потпредседник Владе Србије, од руског председника Владимира Путина добио је Орден пријатељства због сарадње тајних служби две земље.

Америка га је ставила под санкције, оптужујући га да је „уплетен у транснационални организовани криминал, илегалне операције наркотицима и злоупотребу јавне функције".

Али то није једина веза са великим силама.

Крајем новембра, двојица посланика Вулиновог Покрета социјалиста, члана владајуће коалиције, поднела су Скупштини Србије Предлог закона о посебном регистру агената страног утицаја.

Позвали су се на пример америчког ФАРА прописа, иако предлог неодољиво подсећа на руски закон о страним агентима.

Док је амерички усвојен као алатка у борби са нацистичком пропагандом пре Другог светског рата, у Русији ступа на снагу у време јачања Путинове власти, и често се допуњује.

Последњих година су слични закони усвојени у Мађарској и некадашњим совјетским републикама Киргистану, Белорусији и Грузији, где је изазвао велике протесте.

Није Србија прва ни на Балкану са оваквим предлогом.

Готово идентичан закон, уз тврдње да би допринео транспарентности рада невладиних организација, предложен је, па повучен пролетос у Републици Српској, једном од два ентитета Босне и Херцеговине.

И у Црној Гори је овакав акт предложен, па касније повучен.

Акт по правилу предлажу проруске партије или појединици, попут председника РС Милорада Додика или председника Скупштине Црне Горе Андрије Мандића.

Скоро увек се позивају на амерички пропис, док се руски закон ретко помиње у званичним образложењима.

На предлог закона у Србији одмах су реаговали и амерички Стејт дипартмент и представници Европске комисије,изразивши забринутост да није у складу са основним демократским вредностима, између осталог, и слободе говора и изражавања.

Закон би могао да „сузи простор за деловање грађанског друштва, стигматизује организације цивилног друштва и омета рад независних медија", упозорили су из Стејт дипартмента.

Двонедељне спекулације хоће ли и када стићи на дневни ред скупштине прекинуо је председник Александар Вучић.

„Србија неће усвојити закон о агентима страног утицаја, иако многи посланици Српске напредне странке (СНС) мисле да у њему постоје добри елементи", рекао је Вучић у једном од честих обраћања јавности.

Није објаснио зашто су га његови коалициони партнери уопште предложили.

За разлику од Србије, у Русији је овакав закон на снази од 2012. и временом пооштраван, те су и поједини ББЦ новинари проглашени за агенте страног утицаја.

Како је бити страни агент у Русији?

Пише: Иља Барабанов, ББЦ новинар руског сервиса

Једног априлског петка ове године, седео сам у кафићу са друштвом када ме је позвала девојка.

„Желела сам да ти ја прва саопштим - прогласили су те за страног агента", рекла је.

У Русији се имена нових страних агената традиционално објављују петком, и то у малим групама, како вест не би привукла много пажње.

Наравно, те вечери смо направили журку, иако то баш и није била радосна вест.

У Русији, која има скоро 150 милиона становника, на списку страних агената има само 495 људи.

Осим тога, за стране агенте могу да буду проглашени медији и невладине организације.

У просеку једном месечно, 450 посланика руске Думе доноси нове законе који додатно отежавају живот поменутих 495 „агената".

У тако великој земљи, која је скоро три године у рату, као да не постоји ништа прече.

Од када су ме пре пола године прогласили за страног агента, више не многу да зарађујем од некретнина и креативних делатности.

Да сам у Русији, не бих имао од чега да живим.

Страни агенти не могу да буду посланици ни на једном нивоу власти.

Поједини опозициони посланици су због тога изгубили мандате.

Од пре само неколико дана, страни агенти више не могу да буду ни чланови пороте.

Поједине нове забране су апсурдне. На пример, пошто сам страни агент, у Псковској области више немам право на субвенције за узгој кромпира.

Министарство пољопривреде ми је пре неколико дана забранило да будем „агроагрегатор", шта год та реч значила.

У последње три године, у Русији су за стране агенте проглашени писци, глумци, новинари и активисти који су се јавно успротивили рату у Украјини.

У документу, којим ми је руско Министарство правде саопштило да сам постао страни агент, као разлоге су навели да иступам против 'Специјалне војне операције', како Кремљ назива инвазију на Украјину, и радим за ББЦ руски сервис.

Из тога се јасно види да сам под страним утицајем, какав доказ још треба.

Неретко се дешава да се против људи, који су проглашени за стране агенте покрећу кривични поступци.

У Русији се кривични поступци тренутно воде против сваког четвртог страног агента.

Кремљ не крије да је закон донет само да би власти могле да протерају сваког ко им се не допада.

У пракси је такорећи немогуће доказати да нисте страни агент и оспорити овај статус на суду.

Последица овог закона у Русији је озбиљна дискриминација. Они, који остају у земљи живе под неком врстом грађанске казне.

Да ли је Србији треба тако нешто - сами одлучите.

Ко би у Србији били агенти страног утицаја?

У предложеном документу пише да су агенти страног утицаја сва удружења и непрофитне организације које у делу финансирају или на други начин помажу друге државе, њихови органи, међународне и стране организације или регистроване невладине организације које се финансирају из иностранства.

Идеја је да се ове организације упишу у посебан регистар Министарства правде или да у супротном плате новчану казну.

Односи се на све које се баве политичким деловањем, уз релативно широко дефинисано „спровођење политичких активности у сврху остваривања утицаја на формирање јавног мњења ради постизања политичких циљева".

Предлог се не тиче оних које се баве науком, културом, социјалном и здравственом заштитом, спортом, заштитом права потрошача, националних мањина или особа са инвалдитетом, заштитом животне средине или борбом против корупције.

Србији је, рекао је Вулин, неопходан овај закон јер се невладине организације финансирају „увек из иностранства".

Оне су „основна су полуга сваке обојене револуције", низа догађаја почетком 2000-их против ауторитарних режима у источноевропским земљама, тврди Вулин.

„Зашто је проблем да се зна одакле вам (невладиним организацијама) паре, од кога сте добили новац, како га трошите и за шта га трошите", упитао је Вулин током гостовања на телевизији Б92.

Вулин није одговорио на питања ББЦ новинара.

Закон би се односио на оне који више од половине прихода добијају из иностранства, али не и на медије и појединце, осим ако се медији не воде као непрофитне организације у Агенцији за привредне регистре, објашњава предлагач закона Ђорђе Комленски за ББЦ на српском.

Иако су бројни медији и истраживачке мреже које откривају случајеве корупције и спреге власти и организованог криминала у Србији регистровани као непрофитне организације, Комленски тврди да у њиховом предлогу „нема никаквог напада на слободу говора".

Идеја је „добра намера да се обезбеди исто што и ФАРА закон омогућује америчким грађанима, а овај је много либералнији и мање ограничавајући", додаје он.

О ФАРА закону

Примена оваквог закона би показала да је „све супротно", каже Комленски одговарајући на критике из Вашингтона и Брисела да предложени закон може да има последице на демократију, људска права и основне слободе.

„Ако то њима смета, можда имају осећај да су им се изјаловиле лоше намере које су имали према Србији да спроведу преко невладиних организација", оцењује он.

Широко постављено политичко деловање које „угрожава демократију или нарушава интегритет Србије" могло би да буде и навођење да је Косово независно, јер се у Уставу помиње као део Србије, или да је у Сребреници почињен геноцид, што су утврдиле бројне пресуде међународних судова.

„То би била линија разграничења", пошто је Скупштина Србије 2010. усвојила Декларацију у којој се осуђује као злочин, објашњава Комленски.

Декларација о осуди злочина у Сребреници Скупштине Србије се позива на пресуду Међународног суда правде којом је потврђено да је у Сребреници 1995. године почињен геноцид.

'Предлог закона служи да се покрију важне теме'

Тема закона није да се регулише рад цивилног друштва који је већ регулисан у Србији, већ да се скрене пажња са одговорности за рушење надстрешнице у Новом Саду у којем је страдало 15 људи, као и да се избегну теме које власт жели да покрије, каже Раша Недељков из организације ЦРТА.

„Ово је више пута виђен начин како се у јавном простору затрпавају кључне теме спорним, уместо да се бавимо одговорношћу највиших државних функционера који су практично озаконили корупцију, неодговорност и некажњивост", каже Недељков.

У Србији, на путу ка Европској унији, „довођење у питања рада тих организација био би удар на оно што су основни постулати чланства", упозорава Соња Лихт, социолошкиња и оснивачица Фондације БФПЕ за одговорно друштво.

„Самоорганизовање грађана свим недемократама, односно људима склоним аутократији трн у оку", оцењује

„Одатле до предлагања закона који би ограничио рад организација је само један мали корак", каже Лихт за ББЦ на српском.

Мало се говори о томе колико држава свакодневно сарађује са невладиним организацијама, којих је у Агенцији за привредне регистре уписано око 38.000, додаје Лихт.

Оне се углавном финанасирају на јавним конкурсима, страним и домаћим, од којих су неки довођени у питање када су даване паре фантомским удружењима, како је објавила Балканска истраживачка мрежа БИРН.

„Од страних донатора, далеко највећи је ЕУ, од њених пара 85,7 одсто иде државним институцујама, а 12,3 невладиним организацијама, истраживачким установама, средњим школама и факултетима и установама културе.

„Па ви сад видите кога таргетира предлог закона и што се ограничава само на непрофитни сектор", каже Лихт.

Организације редовно подносе завршне рачуне и плаћају порезе, држави, а пошто сваки динар од донатора иде на рачун и исплаћује се са рачуна, држава има потпуни увид у све финанасије, напомиње.

„Јако бих волела да је и држава тако транспарентна као НВО", закључује Лихт.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]