Како Русија плени украјинске домове у Маријупољу

- Аутор, Олга Робинсон, Кристина Џивенс, Олга Малчевска и Мет Марфи
- Функција, ББЦ тим за утврђивање чињеница
- Време читања: 7 мин
Руске власти систематски заплењују хиљаде домова украјинских становника Маријупоља, показује истрага ББЦ тима за утврђивање чињеница.
Три су године како је овај украјински приморски град под окупацијом.
Најмање 5.700 домова је у плану за конфискацију, а многи припадају људима који су побегли из града, показује ББЦ анализа докумената које су објавиле градске власти које поставила Русија после јула 2024.
Да би спасили властите домове, Украјинци би морали да се изложе опасном повратку у Маријупољ преко Русије, исцрпљујућим безбедносним проверама, сложеном бирократском процесу и јаким притисцима да прихвате руски пасош.
Већина погођене имовине некада је припадала Украјинцима који су или побегли или погинули током руске 86-дневне опсаде стратешки важног града 2022.
У бомбардовању овог града погинуло више од 8.000 људи, али је та цифра „вероватно у значајној мери потцењена", указала је организација Хјуман рајтс воч.
Конфискације делују као део ширег плана да се „русификује" окупирани приморски град, који обухвата изградњу нових војних погона и преименовање улица у имена која је одобрила Москва.
Студија Хјуман рајтс воча показала је да је у руској опсади уништено или оштећено 93 одсто маријупољских небодера – 443 зграде
Русија је од тада тврдила да је изградила више од 70 нових стамбених зграда, али мештани кажу да и даље влада велика несташица станова.

Аутор фотографије, Getty Images
Већ неко време постоје извештаји да Русија конфискује имовину у окупираној Украјини.
Тај процес убрзао је нови закон, али и отежао украјинским власницима да остваре њихова права.
Докумнети које је ББЦ анализирао показују да је у плану заплена 2.200 домова градских званичника као и да је њих 3.500 на листи потенцијалне конфискације.
Маријупољски званичници нису одговорили на упите.
Халина је међу 350.000 Украјинаца за које се процењује да су побегли из Маријупоља да би избегли руску окупацију.
Пристали смо да јој не објављујемо презиме због забринутости за безбедност њене породице која је остала у граду.
Она је испричала да је њена стамбена зграда у приморском градићу, који је пре рата имао 425.000 становника, тешко оштећена у руској тенковској паљби током опсаде.
Речено јој је да су „прозори и врата" стана поправљени и да у њему живе људи без њеног допуштења.
Она страхује да ће јој одузети стан.
„То је легализована крађа имовине", каже она.

Руски званичници користе израз „нема власника" да би описали домове које нико не користи или оне без законског власника – практично имовина која није регистрована у Русији.
Али ти станови имају законске власнике – украјинске становнике који су побегли од руске окупације или су наследници оних који су погинули у руским нападима.
Званични документи објављени на интернет страници про-руске администрације показују овај сложени процес који доводи до тога да имовина буде заплењена пошто је пријаве локални инспектори или становници.
ПРВОБИТНА ЛИСТА
У року од 10 дана од првобитне пријаве, власти које је поставила Русија постављају објаву на њиховој интернет страници да имовина показује „знаке да нема власника".
ПОЧИНЈЕ РЕГИСТРАЦИЈА
Власник тада мора да се појави у Маријупољу са документима о власништву и руским пасошем.
Власти кажу да прихватају и друге облике идентификације који нису посебно наведени.
ИМОВИНА У РЕГИСТРУ
Ако се власник не појави лично у року од 30 дана од објаве листе, власти почињу да региструју имовину као да „нема власника".
Када се имовина уведе у регистар са ознаком да „нема власника", власти чекају три месеца, па траже судски налог да се дом пребаци на власништво града.
Нисмо могли да пронађемо запис колико је станова прошло последњи судски стадијум.

На скорашњој конференцији за штампу, Олег Моргун, градоначелник Маријупоља, ког је поставила Русија, рекао је да је донета коначна судска одлука да се конфискује неких 600 станова.
У пракси, ако ваш стан доспе на било коју од тих листа, имовину практично „не можете" да повратите, каже Петро Андрушенко, бивши саветник украјинског градоначелника Маријупоља.
Моргун је почетком априла инсистирао да ће домови бити избрисани из регистра „ако власник уложи жалбу".
Једном кад су домови заплењени, закон усвојен крајем 2024. омогућује властима да пребаце власништво на појединце.
Само становници самопроглашене Доњецке Народне Републике који су изгубили имовину и имају руски пасош могу да добију станове према овом програму.

Чини се да власти желе да отежају Украјинцима да остваре сопствена права.
Сви домови на местима као што је Маријупољ морају бити регистровани у Русији, али указ који је потписао председник Владимир Путин у марту забрањује становницима „непријатељских" земаља, међу којима је и Украјина, да региструју имовину на окупираним територијама све до 2028. без посебне дозволе.
То практично ставља Украјинце пред немогућ избор: њихова безбедност и идентитет или дом.
Павло каже да је морао да остане у Маријупољу током читаве опсаде пошто су га упуцали руски војници.
Успео је да спречи заплену властитог дома набавивши руски пасош и каже да је „95 одсто свих разговора који се воде у овом граду о имовини".
ББЦ је пристао да му не објави право име да би му заштитио идентитет.

У четовима на Телеграму које је прегледао ББЦ тим за утврђивање чињеница, од којих неки имају хиљаде корисника, многи мештани су били збуњени процесом.
Повремено нису разумели како је на крају проглашено да имовина „нема власника".
„Правила нису јасна и нигде нису објављена.
„Можете бити кривично гоњени за било шта украјинско у вашем телефону или у досијеу који имају о вама", каже Халина.
Дијана Берг је такође побегла из града да би избегла руску окупацију, оставивши за собом породични дом.
Она је сада негде другде у Украјини.
Да би спречио да имовина пређе у руке града, Дијанин рођак би морао да се врати у Маријупољ.
Једини начин да то уради је да слети на московски аеродром Шереметјево, где ће се суочити са исцрпљујућим безбедносним проверама Федералне службе безбедности (ФСБ) познатим као „филтрација".
Дијана каже да „нема шансе" да њена породица отпутује у Маријупољ.
„Процес 'филтрације' може да потраје и недељу дана.
„Не затворе вас, али вас држе у том чворишту док вас проверавају", препричава.
Стамбени планови делују као да су део шире кампање „русификације" јужног украјинског града.
Сателитски снимци и медијски извештаји показују да се гради нова поморска академија и велики ратњ споменик.
Усвојен је и нови грб града са ког је уклоњен украјински језик, а на који су додати руски симболи.

Многе од ових промена уведене уз врло мало отпора, али стамбени програм је изазвао ретке критике међу преосталим становницима Маријупоља незадовољних статусом станова који им се нуде.
До протеста је дошло пошто је руски председник Путин лично подржао програм у децембру 2024.
Један правни експерт рекао је да план представља очигледно кршење обичаја ратовања дефинисаних Четвртом Женевском конвенцијом и Хашком конвенцијом.
Њима се забрањује пленидба цивилне имовине сем у врло ограниченим случајевима.
Пленидбе су илегалне јер проистичу из „незаконите анексије" коју је одобрио парламент у Москви 2022. тврди Нехал Бута, председавајући међународног права на Универзитету у Единбургу.
За Украјинце је, каже Андрушенко, заморан и збуњујући процес.
„Као да вас неко изнова и изнова повређује.
„Не можете да разумете како је могуће да ваш стан, ваша имовина, 'нема власника'.
„Као да вас ударе чекићем у главу", каже он.
ББЦ је преузео документа која садрже списак адреса са званичне интернет странице про-руских власти јавно доступне у Маријупољу.
Адресе су стандардизоване, а вредности су додате за географску ширину и дужину сваке локације, омогућивши исцртавање мапа.
Додатно извештавање: Алекс Мареј, Јарослава Кирјукхна и Харијет Агерхолм
Дизајн: Месут Ерсоз, Ерван Риволт и Луиз Хантер
Развили: Ђакомо Боскаини-Гилрој и Шон Хардерн
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]








