Трамп прогласио трговински рат свету, Србија прошла најлошије на Балкану

Амерички председник Доналд Трамп потресао је свет, објавивши да ће од 5. априла наметнути основну царину од 10 одсто на сав увоз у САД и веће царине за неке од највећих трговинских партнера те земље.

Међу земљама које ће бити погођене одлуком Трампа су и земље Балкана, а најлошије је по Србију којој су одређене највеће царине од 37 одсто.

Следе Босна и Херцеговина (царина од 35 одсто), Северна Македонија (од 33 одсто), чланица ЕУ Хрватска (царина од 20 одсто), Црна Гора, Албанија и Косово (са по 10 одсто).

Објављујући одлуку, Трамп је заправо наставио трговински рат који је почео у првим данима повратка у Белу кућу.

Свеобухватне царине подићи ће нове препреке у највећој светској економији, преокренувши деценије либерализације трговине које су обликовале глобални поредак.

Очекује се да друге земље одговоре контрамерама које би могле довести до драматично виших цена.

На догађају у Врту ружа у Белој кући, Трамп је подигао таблу са новим царинама за већину земаља - од 10 одсто до 49 одсто.

„Ово је наша декларација независности", рекао је Трамп.

„Коначно стављамо Америку на прво место", поручио је.

Трамп је рекао да трговински дефицити више није само економски проблем, то је, како је рекао „национална ванредна ситуација".

„У многим случајевима пријатељ је гори од непријатеља по питању трговине", рекао је Трамп.

„Ми субвенционишемо многе земље и одржавамо их", рекао је Трамп о трговинским партнерима, посебно о Мексику и Канади.

„Зашто ово радимо? Мислим, у ком тренутку ћемо рећи морате да радите за себе."

Шта може Србија?

Србија има право да заштити сопствено тржиште од америчких производа вишим наметима, али сада јој се то очигледно обило о главу, пише Форбс Србија у анализи Трампове одлуке.

Питање је, додаје се да ли је намет морао да буде у тој висини имајући у виду како су се друге земље односиле према производима из САД.

Због уведених царина пре свега би могла да буде оштећена аутомобилска индустрије (највише аутомобилске гуме), као и наменска индустрија (махом муниција), односно извоз ових производа из Србије.

Иако не тако велики извозни производ, царинама би могла да буду погођени и прехрамбени производи.

Из Србије се у већем обиму у САД извозе и ИТ услуге, али не би требало да буду угрожене царинама.

С друге стране, иако неке важне извозне производе, попут метала, Србија извози мање у САД него у Европу и друга тржишта, они би могли посредно да буду погођени.

Зашто?

И друге земље биће погођене царинама па би предност у снабдевању могле сада да дају домаћим произвођачима који би смањили пласман на америчко тржиште, што смањује простор за српске извознике.

Значај америчког тржишта за Србију

Ефеката по Србију ће сигурно бити иако САД није велико српско извозно тржиште.

Али, нису ни за занемарити.

Према подацима Републичког завода за статистику, у последње две године размена две земље уравнотежила.

Извоз Србије значајно је више растао него увоз из САД.

Ипак, подаци показују и да је учешће извоза у САД у укупном извозу Србије тек око два одсто.

Америчко тржиште је тек 19. извозно тржиште по значају за Србије.

Али, не и толико мало имајући у виду да је пласман производа у у САД први пут премашио 600 милиона евра.

Погубно по сиромашне, богатији боље прошли

Трамп је Европској унији увео царине од 20 одсто, док је за Велику Британију одредио 10 одсто, а Швајцарској 31 одсто.

За Кину је предвидео царине од 34 одсто, за Тајван 32 одсто, за Јужну Кореју 25 одсто, а за Јапан 24 одсто.

Највише царине је увео за Камбоџу - 49 одсто, док је за Вијетнам предвидео 46 одсто.

Трампова администрација је претходно објавила званично обавештење да ће одвојени сет царина на увоз аутомобила које је Трамп најавио прошле недеље ступити на снагу 3. априла.

Трамп је већ увео царине од 20 одсто на сав увоз из Кине и од 25 одсто на челик и алуминијум и проширио их на скоро 150 милијарди долара вредне производе.

Из табела 185 земаља и територија којима је Трампова администрација увела царине, њих 70 царини америчку робу по стопама већим од 10 одсто.

Компаније из чак 32 државе и територије плаћаће царину на увоз у САД изнад 30 одсто.

Најлошије је прошао Лесото који је имао царине на америчку робу од 99 одсто па ће убудуће извозници из Лесотоа у Америку добити намет од 50 одсто.

Из објављене одлуке може се закључити да је овај потез Трампове администрације нефер према земљама у развоју.

Међу богатијим земљама које ће плаћати више царине су само Јапан, Швајцарска, Јужна Кореја, Јужна Африка, Кина, Израел, Индија, Брунеј, Лихтенштајн, Норвешка (уз Европску унију).

Трампови саветници кажу да ће царине вратити стратешки виталне производне капацитете у САД.

Економисти упозоравају да би царине могле да успоре глобалну економију, повећају ризик од рецесије и повећају трошкове живота просечне породице у САД за хиљаде долара.

Забринутост око царина већ је успорила производну активност широм света, а истовремено је подстакла продају аутомобила и других увезених производа јер потрошачи журе да их купе пре него што цене порасту.

Истовремено нестабилност је завладала на финансијским тржиштима док су инвеститори чекали Трампову објаву.

Америчке акције су од фебруара изгубиле скоро пет хиљада милијарди долара вредности.

Светски лидери критикују Трампа

Многи државници већ су осудили Трампову одлуку, оцењујући је као велики ударац за светску економију.

Такву оцену изнела је шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен, али и Кина која је већ најавила да ц́е предузети „одлучне контрамере" против САД.

Нови амерички намети унеће „спиралу неизвесности", што ц́е изазвати „страшне" последице „за милионе људи широм света", каже Фон дер Лајен.

Она је нагласила погубан утицај на најугроженије земље, истичуц́и да неке од њих сада подлежу неким од највиших америчких царина.

Председница европске владе је поручила да ц́е Европа заузети јединствен приступ и саопштила да ЕУ припрема контрамере у случају да преговори не успеју.

„Ако се борите против једног од нас, борићете се против свих", поручила је она.

Италијанска премијерка Ђорђа Мелони, Трампова савезница, рекла је да је одлука „погрешна", али да ц́е радити на споразуму са САД како би „спречио трговински рат".

Њен шпански колега Педро Санчез рекао је да ц́е Шпанија „наставити да буде посвец́ена отвореном свету", док је ирски премијер Мајкл Мартин нагласио да је Трампова одлука „за дубоко жаљење" и да „не користи никоме".

Трамп је рекао да су његове мере „освета за непоштену трговинску политику" према САД и додао да је био „веома благ" у овим одлукама.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]