Из Паненкиног угла: Како је једна опклада довела до славног пенала

И на крају је жеља Немаца да оду на одмор променила историју.

Утакмица коју су одиграли у финалу Европског првенства 1976. године против Чехословачке уопште није требало да буде одлучена извођењем пенала.

Западна Немачка, која је бранила титулу првака Европе и била актуелни првак света, уједно је била и апсолутни фаворит за освајање титуле.

Иницијални план је био, чак и у случају да Чехословачка у продужецима сачува нерешен резултат, да се нови меч игра два дана касније.

Велшком судији Клајву Томасу је било речено и после датума за који је било заказано финале одложи повратак из Југославије.

Ипак, само неколико сати пре почетка меча, план је промењен.

„Био је то захтев који је дошао из Фудбалског савеза Немачке", присећа се Антоњин Паненка.

„Рекли су да су њихови играчи већ испланирали одморе, бла, бла, бла и тражили да се у случају нерешеног резултата уместо нове утакмице шутирају пенали."

Чехословачка је пред утакмицу важила за аутсајдера и шансу је, уместо у новој утакмици, пре видела у једанаестерцима, па је зато и пристала на такав предлог.

Паненка, елегантни плејмејкер њиховог састава, ментално је био припремљен, али је још једном прошао кроз сопствени план.

Смицалица коју је припремао пуне две године и која ће га начинити славним и озлоглашеним, херојем и душманином - без обзира на то да ли ће успети - била је спремна.

У његовој Чехословачкој, Паненка је био део готово дневног такмичења у пеналима са голманом Здењеком Хрушком.

И било је нешто то веома лично.

Паненка би извео пет пенала и да би победио морао је да погоди свих пет - Хрушки је једна одбрана била довољна за победу.

Онај који би изгубио, плаћао је пиво или чоколаду.

„Стално сам му плаћао", каже Паненка.

„Тако да сам током вечери размишљао о начинима на које бих могао да га победим и схватио да је чекао до последњег тренутка, па бирао страну у коју ће да се баци, леву или десну.

„И помислио сам: 'А шта ако пошаљем лопту директно по средини гола"?

Испробао је ново тактику, која је имала ефекта - чешће је побеђивао, трошио мање новца и у сваком случају добијао посластицу после тренинга.

И све је могло да се заустави баш ту и остане само део интерног такмичења.

Међутим, Паненка је схватио да је измислио нов начин извођења пенала.

У наредних пар година, такве пенале је тестирао на све већим и већим позорницама.

Прво их на тренинзима, затим на пријатељским утакмицама и коначно, месец дана пре почетка Европског првенства, против локалног ривала Дукле из Прага на првенственој утакмици.

И сваког пута је погађао, па му је и расло самопоуздање.

„Ништа нисам скривао", каже Паненка.

„Овде (у Чехословачкој) су људи знали, али у западним, фудбалски најразвијенијим земљама, нико није био заинтересован за чехословачки фудбал. Можда су пратили резултате, али нису гледали наше утакмице."

То значи да није било 'пушкица' или инструкција неког аналитичара који би помогли немачком голману Сепу Мајеру.

Када је стао на гол линију, могао је да се узда само у сопствени инстинкт.

Немачки репрезентативац Ули Хенес је претходно шутирао високо изнад пречке, што је био први промашај у пенал серији.

Одједном је улог је постао огроман - уколико Паненка постигле гол, Западна Немачка ће изгубити финале.

Паненкин залет је био дугачак и брз.

Изгледао је одлучно, као да ће снажно ударити по лопти.

Уместо тога, за најважнији ударац у каријери, извео је увежбани трик - спретно поткопана лопта је лагано полетела према средини гола.

Чак и пре него што је стигла до мреже, Паненкина рука била је високо подигнута у знак славља.

Збуњени Мајер је полетео у страну, брзо се придигао, али само да би упутио тужан поглед у правцу Паненке.

„Нисмо могли да поверујемо да смо прваци Европе", рекао је Паненка.

„Осећали смо се као Алиса у земљи чуда".

Надреално је било и у самом Прагу.

Титула првака Европе стигла је осам година након Прашког пролећа, када су совјетски тенкови прешли чехословачку границу и угушили покушаје да се у земљи ослаби комунистички систем.

Од тада су велика јавна окупљања у земљи била ретка и дозвољена само због дочека страних званичника.

Међутим, када се фудбалска репрезентација вратила у Чехословачку, ништа није могло да заустави излив емоција и велики број људи на улицама.

„Нико није очекивао да ће толико људи доћи да нам пожели добродошлицу", присећа се Паненка.

„Када би долазили страни државници, људи су такође излазили на улице и млади људи би обично махали заставицама у знак поздрава, али то је све било наметнуто.

„Овог пута изашли су сви спонтано да нас поздраве и да покажу подршку. Никада раније нисам искусио ништа слично, био је то један од најлепших тренутака у мојој каријери."

Паненкин одлучујући, препознатљив начин извођења пенала, био је довољан да се нађе у средишту пажње.

Не само код навијача, већ и код представника власти.

Од тренутка када су покушали да се удаље од совјетског модела, Чехословаци су били подвргнути процесу „нормализације".

То је подразумевало преобликовање или одстрањивање дисидентских елемената у друштву.

Само три месеца пре почетка Европског првенства 1976, чехословачка тајна полиција је ухапсила чланове једног чехословачког рок бенда и још неких музичара, у страху да би њихова дуга коса и стихови могли да подстакну револуцију.

Паненкин пенал - полетно изведен противно свим конвенцијама - дефинитивно није био 'нормалан'.

Извођење таквог трика на великој позорници са собом је носило значајан лични и спортски ризик.

„Никада нисам ни помислио да би политика и спорт или политика и фудбал могли тако да буду повезани, али тачно је да су неки и на тај начин гледали на целу ствар", каже Паненка.

„У политичким круговима, неки су ово видели као моје неслагање са политичким системом.

„Да нисам постигао гол, вероватно би било и неких последица по мене самог, некаквих санкција или проблема друге врсте."

То што је пронашао пут до мреже спасло га је непријатних питања и вероватно нове каријере у некој фабрици или руднику.

Постизањем гола, добио је и новог непријатеља.

За голмана Мајера је пораз у финалу био неуобичајен осећај - са Бајерном из Минхена претходног месеца је освојио трећу узастопну титулу првака Европе.

Ово сада је било невиђено понижење.

Извештај једног шкотског новинара из Београда описао је како је Паненкин шут разорио два предубеђења - чехословачки безлични, колективни стил и веру у Немачку неизбежну компетенцију, контролу и победу.

„Тврда и стара дисциплина репрезентације Чехословачке је и даље евидентна", написао је Иан Вуд.

„Али култ личности је задобио више од танане наде, а нови полет који је уследио најбоље илуструје управо Паненкино приземљење несрећног Сепа Мајера овим безобразним лажњаком којим је Чехословацима подарио шампионску титулу."

А било је и тежих описа Мајера од „несрећни".

„Неки страни новинари, нарочито они са запада, инсистирали су да сам понизио и исмејао Мајера, да сам од њега направио кловна и слично", каже Паненка.

„То није истина, за мене је то био само најједноставнији начин да постигнем гол, али Мајер је поверовао да сам га исмејао.

„Кад би чуо реч 'паненка', то је за њега представљало велику непријатност и обично је бурно реаговао. Наредних 35 година ми се није обраћао."

Ипак, како су деценије пролазиле, односи су се поправили.

„Паненка" је понављана изнова и изнова, што се показало као легитимна, али и ризична тактика бројних фудбалера.

Зинедин Зидан је дао један такав гол на Светском првенству 2006. године против Италије.

Енглески навијачи никада неће заборавити пенал којим је Андреа Пирло преварио Џоа Харта на Европском првенству 2012, док су Лионел Меси, Кристијано Роналдо, Тјери Анри, Нејмар и Златан Ибрахимовић такође изводили паненке.

Мајер више није усамљен, многи голмани су били преварени на сличан начин - трн у пети из 1976. године је извађен, стигма је нестала.

Углавном.

Одбио је да прича за ББЦ за потребе овог текста.

„Мислим да је наш однос постао савршено нормалан у последње време", каже Паненка.

,,Последњи пут сам га срео пре четири или пет година. Немци су организовали неку конференцију за штампу овде у Прагу и видео само да није нимало озлојеђен или љут на мене - попили смо по пиво и играли голф.

„Чак се и насмејао на помен оног једанаестерца. Када ме је недавно видео, запретио ми је прстом и руком кроз ваздух исцртао путању оне поткопане лопте."

Чак је и Паненкин однос према чувеном пеналу је данас комплексан.

Назива га „неодређеним".

„С једне стране сам поносан на пенал, то што је постао чувен и што га понављају најбољи играчи, али чињеница је да кад се помене име Паненка, сви мисле само о том пеналу.

„Тако да сам у једну руку поносан, али сам с друге стране несрећан зато што је тај пенал избрисао све што сам подарио навијачима - многе асистенције, голове, шансе које сам створио.

„На неки начин, тај пенал је убио моју каријеру".

А када данас имао прилику да понови ситуацију из 1976. године - Мајер га гледа са гол линије, а улог је титула првака Европе - да ли извео класичан једанаестерац или паненку?

„Наравно, урадио бих исто! Сигурно! Другачије не умем", одговара Паненка.

Погледајте видео: Кинеска сеоска супер лига - фудбалски карневал културе

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]