Зашто океани постају тамнији

Више од петине светских океана постало је тамније у последње две деценије, према истраживању Универзитета у Плимуту, у Уједињеном Краљевству.

Процес познат као „тамњење океана" дешава се кад промене површинског слоја океана отежавају светлу да се пробије кроз воду.

Овај горњи слој – звани „фотичка зона" – дом је за 90 одсто морског живота и кључан за одржавање здравих светских биохемијских циклуса.

Студија, објављена у Глобал чејнџ бајолоџи, показала је да је између 2003. и 2022. године 21 одсто светских океана постало тамније.

Зашто се мења боја?

Верује се да се разлози тамњења океана своде на факторе као што су измене у цветању алги и промене у температури површине воде, према истраживању.

Тамњење се често виђа у обалским регионима где се вода богата хранљивим материјама издиже на површину, а појачане падавине односе пољопривредни отпад и талог са копна у море, потпирујући цветање планктона.

Епизоде обилних падавина су све чешће и интензивније на многим местима широм света изазване климатским променама.

На отвореном океану, тамњење би могло бити повезано са температуром површине мора, што би могло довести до појачаног блокирања светла од планктона.

Које области су погођене?

Студија је показала да је више од девет одсто океана – област слична величини Африке – доживело смањење светла за више од 50 метара.

Још 2,6 одсто океана доживело је смањење за више од 100 метара.

Студија такође бележи да су најзначајније промене у дубини фотичке зоне виђене на врху Голфске струје, и у Арктичкој и у Антарктичкој области – областима планете које доживљавају наглашене промене због нарушене климе.

Тамњење је такође широко распрострањено у обалским областима и затвореним морима, између осталог и у Балтичком мору.

Студија указује да тамњење океана није ограничено само на обалске области, већ да погађа и отворене океане.

Међутим, не тамне сви делови океана, према овој студији.

Око 10 одсто океана је у истом периоду постало светлије.

Према ауторима студије, ова помешана слика одражава сложеност океанских система и многих фактора у игри који утичу на бистрину воде.

Како то утиче на морски живот?

Иако прецизне импликације промена нису сасвим јасне, могао би да буде погођен велики број морских врста и екосистема на планети, тврде научници.

„Истраживања показују да је површина океана променила боју у последњих 20 година, потенцијално као резултат промена у заједницама планктона", каже доктор Томас Дејвис, доцент очувања мора на универзитету.

„Али наши резултати пружају доказе да такве промене изазивају широко распрострањено тамњење које смањује количину океана доступну животињама где оне могу да рачунају на сунце и месец за преживљавање и размножавање."

Овај горњи слој воде је дом за већину морског живота и место где биљни организми звани фитопланктони врше фотосинтезу.

Ови микроскопски организми чине основу ланца исхране, а могу се наћи близу површине воде јер им је потребно довољно сунчевог светла за фотосинтезу.

Због овога многа морска створења лове и размножавају се у фотичким зонама, где постоји обиље хране.

Фитопланктони такође генеришу око половине кисеоника у атмосфери и кључни су за угљенични циклус и океански живот.

'Истински разлог за забринутост'

Доктор Дејвис каже да тамњење океана може имати утицај на ваздух који удишу људи, рибу коју они једу и способност света да се избори са климатским променама.

„Наши налази представљају искрен разлог за забринутост."

Професор Тим Смајт, шеф за науку при Морској биохемији и опсервацијама у Морској лабораторији Плимута, каже да би неке морске животиње којима је потребно светло могле да се приближе површини као последица ових промена.

То би довело до већег надметања за храну и друге ресурсе.

„То би могло да доведе до суштинских промена у читавом морском екосистему", каже професор Смајт.

Како је студија спроведена?

За потребне студије „Тамњење светских океана", истраживачи су анализирали скоро две деценије сателитских података заједно са напредним моделовањем океана.

НАСА-ини подаци из Океанске колор мреже – који деле светске океане у пикселе од 9 километара – омогућили су истраживачима да прате промене на површини океана у сваком од пиксела, док је алгоритам осмишљен за мерење светлости у морској води коришћен за процену дубине фотичке зоне на свакој локацији.

Соларни и лунарни модели зрачења такође су коришћени за истраживање како варијације и услови светла – и током дана, и током ноћи – могу утицати на морске врсте.

Промене у нивоима светла током ноћи биле су мање него током дана, али су и даље биле еколошки значајне, показала је студија.

Погледајте зашто Дејвид Атенборо мисли да су океани међу најважнијим местима на планети

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]