Шта је думскролинг и можемо ли му се одупрети

Читање вести са екрана уз јутарњу кафу до скоро је била свакодневна навика 35-годишњег Душана Станојевића.

Некада је ту слику употпуњавао и глас његових омиљених телевизијских водитеља јутарњег програма.

„Одувек сам волео да знам шта се дешава око мене", говори Станојевић за ББЦ на српском.

Међутим, приметио је да је све више негативних наслова и прича праћених узнемирујућим фотографијама и снимцима.

То је почело да га тишти и ствара му осећај нелагоде и тескобе, мада, како каже, није имао личних проблема, али није скретао поглед са екрана.

Симптоми које је Душан уочио последица су проблема који психолози називају думскролингом (доомсцроллинг) - изложеност узнемирујућем медијском садржају.

Истраживања показују да негативне вести стварају и осећај неизвесности, а код многих људи изазивају песимизам.

Прекомерно праћење узнемирујућег медијског садржаја у неким случајевима може да изазове посредну трауму, показују резултати ових истраживања.

Чак и ако се не удубљујете у садржај са екрана, тело ту акцију доживљава као стресни догађај, указује психолошкиња Џеми Крен.

„Ментално сте исцрпљени, а чак и када знате да вас стресира и да не би требало то да радите, ипак настављате.

„Не учите ништа ново, само сте заглављени у кругу негативности", каже она за ББЦ на српском.

Читати или не читати?

Дрвена полица до врха пуна новина и магазина у углу собе и телевизор у боји са ознаком ЕИ, некадашњег гиганта електронске индустрије из Ниша, прва је слика која се Душану појави пред очима при помисли на детињство.

У тој гомили посебно место заузимао је Политикин забавник и дечији лист Школарац које је бесомучно листао док се папир не похаба.

Деда му је радио у штампарији, а новине су биле неизоставно штиво у њиховој породичној кући.

На списку за продавницу редовно је писало - не заборавити новине.

Ту навику је задржао и када се преселио у већи град на студије.

„Нико ме није терао да читам и пратим вести, то ми је некако било спонтано", каже овај машински инжењер.

Као миленијалац, припадник генерације рођене између 1981. и 1996. године која је одрастала заједно са интернетом, друштвене мреже су освојиле и његов свет.

Окретање новинских страница заменио је листањем по телефонском екрану где и кад год је могао - у градском превозу, у паузи за ручак, па и на одмору.

Када је 3. маја 2023. у Београду 13-годишњи дечак убио деветоро вршњака и чувара школе, а 20-годишњак дан касније у местима око Смедерева и Младеновца, деветоро и ранио још 12 младих људи, Станојевић се први пут осетио узнемирено иако је само читао о овим трагедијама.

„И раније сам читао о ратовима, трагедијама, несрећама и гледао страшне призоре.

„Изгледа да су ови случајеви били окидач - као да су лоше вести одједном биле на сваком кораку", присећа се он.

После сваког прочитаног текста или погледаног снимка осећао би се исцрпљено и нерасположено, али није могао да престане да бесомучно трага за новим информацијама.

Погледајте видео на Јутјуб каналу ББЦ-ја на српском о дигиталној деменцији

Слично се осећала и 45-годишња Марина Станковић када је почела пандемија корона вируса.

Непрестано је читала медијске сајтове да би сазнала најновије информације.

„Број заражених пацијената расте, повећава се и број преминулих", „Скочио са зграде, јер није могао да остане у кући", неки су од наслова које и данас, пет година касније, памти.

„Као да је одједном кренула лавина негативних информација и није било ниједне инспиративније приче.

„Или их просто нисам видела", каже данас Марина, мајка двоје деце.

Око 68 одсто учесника анкете америчке маркетиншке агенције Дигитал Тхирд Цоаст изјавило је да су их узнемиравале вести током пандемије.

Сличан је и број оних који су се осећали преплављено и сагорело због количине вести која је тих дана стизала до њих.

Више од половине учесника овог глобалног истраживања рекло је да су смањивали праћење медијског садржаја како би избегли немир и нелагоду.

„Много пута се нађемо у ситуацији да непрестано буљимо у екран, што нас излаже превеликој количини негативних информација.

„Али то нас и спречава да будемо присутни у стварном животу, где можда пропуштамо позитивне тренутке, или не завршавамо једноставне дневне задатке због преоптерец́ености", указала је психолошкиња Лаура Козиеј.

Стари проблем у новом руху

Думскролинг није нови израз који је генерација Алфа, рођена између 2010. и 2024. године, кпја не зна за живот без интернета, увела у свакодневни говор.

Људи су одувек обрац́али пажњу на лоше вести и наш мозак је програмиран тако да вечито трага за „опасношћу", каже Крен.

Друштвене мреже претвориле су тај древни инстинкт у 24-часовни лов, седам дана у недељи, упозорава она.

Глобалне теме никада нису биле доступније - снимци изгладнеле деце који у колонама беже од напада на Блиском истоку, разрушене зграде, звуци сирена и експлозија и снимци авионских несрећа доступни су нам у само неколико кликова - као да су у непосредној близини.

„Скроловање је само модерни вид старе навике, појачан алгоритмима.

„Превише је глобалних дешавања и осећамо потребу да будемо у току", каже психолошкиња.

Због вишемесечних протеста у Србији покренутих падом надстрешнице железничке станице у Новом Саду који је усмртио 16 људи, Душан се вратио старој навици.

„Кажем себи да је доста и онда опет наставим да читам.

„Видим да сам изнервирам, али не вреди - вуче ме, желим да знам шта се дешава", каже.

'Није лако, али је знатно боље'

Можемо ли да ускладимо потребу за информисањем са негативним утицајем које узнемирујући садржаји и лоше вести имају по здравље?

Не у потпуности, али је изводљиво, оптимистична је психолошкиња Крен, која годинама истражује утицај медија на ментално здравље.

„Не можете се искључити, али покушајте да ограничите време читања медијских садржаја, поставите границе, пронађите инспиративније приче - има их, нисмо окружени само проблемима", саветује Крен.

Као и сваком мишићу, и мозгу је потребно време да се опорави од напрезања, у овом случају, од количине информација, објашњава.

„Шетња, разговор са блиским људима или чак тишина могу да помогну", каже Крен.

Душан је одлучио да повремено са телефона обрише апликације медија које прати.

Првих дана би доживљавао „мале кризе", каже.

„Скувам кафу пре посла и ухватим себе како тражим иконицу на телефону - као да сам неки зависник и у фази сам одвикавања.

„Успешно сам је савладао, рекао бих. Није лако, али је знатно боље", каже поносно.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]