Срби у Лос Анђелесу за ББЦ о пожарима: „Као да је неко навукао црну завесу на град"

Аутор фотографије, REUTERS/Carlos Barria
- Аутор, Грујица Андрић
- Функција, ББЦ новинар
- Време читања: 11 мин
Док пламен гута читава насеља Лос Анђелеса, судбину највећег града Калифорније дели и око 50.000 Срба који живе тамо.
Једна од њих је и Сандра Драшковић, 44-годишња водитељка и продуценткиња, која сцене виђене од 7. јануара, када су пожари почели, описује као „отужне и надреалне".
„Ништа слично нисам искусила, застрашујуће је, када се све оно што је спаљено види изблиза јасно вам је колика је катастрофа настала, спаљено је до земље", каже Драшковић у разговору за ББЦ на српском.
Ватрогасци и становништво се данима боре са разорним пожарима у Лос Анђелесу, у којима је досад страдало најмање 11 људи, а око 180.000 људи је евакуисано.
ББЦ на српском је разговарао са људима пореклом из Србије, који су пожаре у близини њихових домова гледали сопственим очима.
Сандрина прича: Евакуација и повратак у „црн" стан
Током осам година, колико Сандра Драшковић живи у Лос Анђелесу, у највећем калифорнијском граду и околико било је више пожара, али онај са којим се тренутно боре је „дефинитивно најгори".
„Створили су се услови за савршену олују - ветар је у неким тренуцима дувао 130 километара на сат, ваздух је био баш сув, кише није било од априла, али нисам очекивала пожаре ових размера", прича водитељка и продуценткиња за ББЦ на српском.
Драшковић живи у насељу Хенкок Парк, северно од историјског центра града и непосредно код подножја Холивуд Хилса и близу Сансет булевара, где су избили неки од првих пожара у Лос Анђелесу.
„У среду смо осетили дим, навукли су се црни облаци, које је ветар погурао ка нама, затворила сам све прозоре због дима и загађења", препричава 44-годишња Сандра.
Тог 8. јануара разговарала је и са пријатељицом, која је морала да се евакуише из најтеже погођеног Пасифик Палисејдса, насеља на северозападу града.
Иако је била забринута, тада „ништа није слутило" да би слична судбина могла да задеси и њен крај, али све се променило врло брзо тог дана, када је чула „гомилу хеликоптера који надлетају њену зграду", прича Драшковић.
„Није то необично за Лос Анђелес, али ово је било скроз другачије, као да почиње рат.
„Отворила сам врата и видела сам да свуда пада пепео и жар, да је дим још гушћи него раније тог дана, јер је тада плануо Холивуд Хилс, који је на три километра од мене", описује.

Аутор фотографије, REUTERS/Carlin Stiehl
Неко време је оклевала да напусти стан, али је одлуку донела када су издата упозорења за евакуацију у областима које се граниче са Хенкок Парком.
„Сат времена пошто је избио пожар у Холивуд Хилсу, одлучујем да се склоним, како не бих дошла у ситуацију да ме извлаче из куће.
„Нисам била у блиској, тренутној опасности, и не желим да драмим, али ветар је дувао из правца пожара на брду и све је падало доле ка нама, па је било реалне могућности да се нешто запали и овде", каже Сандра.
На путевима су биле велике гужве, јер су хиљаде људи бежале пред пожарима, а Драшковић се запутила ка истоку, до куће њених рођака, где је преспавала у среду.
У четвртак, 9. јануара, када је укинута наредба о евакуацији у њеном делу града, вратила се у стан, пролазећи поред насеља која су била уништена у пламену.
Њено насеље и зграду је у среду увече спасило то што је ветар дувао слабије, а ватрогасци су оближња жаришта пожара могли да гасе из ваздуха, што није био случај у целом Лос Анђелесу, додаје.
Упркос томе, код куће ју је сачекало непријатно изненађење.
„Схватила сам да сам оставила отворен мали прозор у купатилу, а у стану није било сиво, већ црно, нешто између прашине и црног песка, пуно гарежи.
„Знам да је то минорно у односу на оно што се другима догодило ових дана, али даје перспективу колико је ситуација тешка и које су размере катастрофе, чак и у деловима града који нису у пожару", препричава.
У петак, 10. јануара, када је и говорила за ББЦ на српском, у њеном насељу је „прилично тихо", становници имају струју и воду, али је „живот далеко од нормалног".
„Јуче (у четвртак) су грешком послали позив за хитну евакуацију на 10 милиона бројева и помислила сам: 'О не, зар опет?'.
„Убрзо су послали и информацију да је дошло до грешке, али и због тога схватиш да увек мораш да имаш спремну торбу са основним стварима и да се надаш најбољем", закључује Сандра.
У овом чланку се појављује садржај X. Молимо вас да дате дозволу пре него што се садржај учита, пошто може да користи колачиће и друге технологије. Можда бисте желели да прочитате X политику колачића и политику приватности пре него што дате пристанак. Да бисте видели овај садржај, одаберите "Прихватите и наставите”.
End of X post
Драганина прича: Црно небо и снег од пепела, „као у хорор филму"
Двадесетак километара даље, у Санта Моники, између неколико пожара нашла се породица 39-годишње Драгане Раките, која од јуна живи у овом делу Америке, а потиче из Руме.
Њена кућа налази се на 20 минута вожње од Холивуда, 15 минута од Сансет булевара и неколико километара од Пасифик Палисејдса и Малибуа, а сви ови делови града спадају међу најпогођеније пожарима овог јануара.
Најближи пламен на Вилшир булевару, где јој три сина иду у школу, био је на само два километра ваздушном линијом од њеног дома, прича Драгана за ББЦ на српском.
„У уторак, када је све почело, из дворишта смо на небу видели страшну ватру, црвенило и дим, чинило се као да је ту, иза наше куће", описује.

Аутор фотографије, Dragana Rakita/Privatna arhiva
Убрзо је отишла до Сансет булевара, где је њен супруг радио, како би се на лицу места уверили у размере катастрофе која је задесила град.
„Људи су остављали кола у гужви и пешке силазили низ улицу, само би се појављивали из црног дима.
„У том мраку се само видело како нешто гори у брду, а ватра је изгледала као лава, није била као било која друга ватра коју сам досад видела. Деловало је да ватра лети кроз ваздух", прича Ракита.

Аутор фотографије, REUTERS/David Ryder
Те ноћи су из локалних власти најављивали најтеже пожаре због великих удара ветра, због чега је Драгана са супругом целу ноћ преседела будна испред телевизора, пратећи вести.
„Била сам у великом страху, па сам прву ноћ попаковала све неопходне ствари и све смо ставили у кола.
„Ветар био толико јак да нам је померао аутомобил, а небо јако црно.
„Као у хорор филму", додаје.
Чим је свануло у среду, 8. јануара, изашла је у двориште како би проверила ситуацију на улици.
„Било је језиво, као да је неко навукао црну завесу преко нас, сунце се једва видело и било је крваво, пепео је константно летео, у дворишту по нама као да је падао снег, мирис паљевине је био толико јак да остаје у коси и после пет минута напољу", описује Ракита.

Аутор фотографије, Dragana Rakita/Privatna arhiva
Очекивала је, каже, и више од градских власти.
„Град оваквог капацитета и није био толико спреман колико смо ми очекивали, људи су се жалили што у хидрантима није било довољно воде", додаје.
У Санта Моники је сада ситуација безбеднија, али је живот њене породице отежан.
„Деца не иду у школу, врата и прозори су нам стално затворени, а када их отвориш мислиш да ћеш се отровати", каже.
Упркос несташицама струје у околним местима, Санта Моника има електричну енергију, али вода није за пиће.
„Маркети нормално раде, али су опустошени што се тиче хране и воде, па смо имали проблем да се снабдемо и зато смо ишли у околна места, а напољу увек носимо маске, јер је страшно загађење", прича 39-годишњакиња.
Због неизвесности њена породица „живи дан за дан, прати ситуацију и спремни су на све".
„Уколико се погорша ситуација, планирамо да се евакуишемо неких 160 километара јужно код пријатеља и то је засад једино привремено уточиште", додаје Ракита.
Јаснина прича: Експлозија као будилник и спас од пријатељице из детињства
Између две ватре нашла се и Јасна Ђуран Гара, 34-годишња музичарка из Кикинде, која у Лос Анђелесу живи од 2016. године.
Са породицом живи у насељу Лос Фелиз, врло близу Холивуд Хилса, али и око 25 километара далеко од Алтадене, места на северу Лос Анђелеса, који је жестоко страдао у пожарима.
Памти пожаре из 2018. године, када њено тадашње насеље није било угрожено, али су утицали на њен живот.
„Тада смо спасили једног напуштеног пса, који је још са нама, тако да смо и те пожаре кроз то искуство проживели", прича Ђуран Гара за ББЦ на српском.

Аутор фотографије, Jasna Đuran Gara/Privatna arhiva
У уторак, 7. јануара Јасна је била на послу, а током састанка са колегама почеле су да пристижу вести о великом пламену на Пасифик Палисејдсу.
„Само ноћ пре тога смо сви заједно били у цркви Свети Сава у Сан Габријелу, славили заједно Божић и гледали децу како отварају божићне пакетиће.
„За пар сати се све преокренуло, настаје апокалипса и људи остају без свега", каже тужно 34-годишња музичарка.
Њено насеље није било погођено првог дана пожара у Лос Анђелесу, али је већ следећег дана пробудило непријатно изненађење.
„У среду око пет ујутру пробудила нас је експлозија испред зграде, ветар је био као торнадо, цела зграда се тресла и нисмо знали шта се дешава.
„Пожар је био у оближњем Холивуд Хилсу, убрзо смо чули сирене, нестало је струје и потпуно смо изгубили сигнал, телефони су само показивали 'СОС', а ја читам поруке од породице из Србије, која проверава да ли смо добро и не могу да им одговорим", описује непријатно искуство.
Тада се, каже, „први пут јако уплашила".
Телефонски сигнал се вратио на тренутак, а спас за њену породицу стигао је са неочекиване адресе.
„Једино је успела да ме добије другарица из основне школе у Кикинди, која живи на сат времена од нас.
„Само ми је написала 'Јасна, долазите брзо код мене', дала информације о стању на путевима и одмах смо кренули код ње у Оринџ Каунти", прича Јасна.
„Ето, имала сам баш среће да ме другарица из детињства спасе", додаје.
Пут са северозападног у југоисточни део града подразумевао је пролазак поред неких подручја која су изгорела у пожару.
„Заиста страшно, потпуна паника, око тебе све гори и нема му краја, ветар је био прејак и само су се чуле сирене.
„Било је саобраћајних несрећа, људи су остављали аутомобиле и настављали пешице, са обе стране аутопута видиш само дим, а знаш да је иза њега расуло", каже Ђуран Гара.

Аутор фотографије, Jasna Đuran Gara/Privatna arhiva
Са породицом је и даље у Оринџ Каунтију, јер повратак у у Лос Фелиз још није могућ.
„У нашем крају тренутно нема струје, воде и гаса, зграда је сада само једна велика кутија, каблови за струју су свуда по путу, саобраћајни знакови су такође порушени.
„Не можемо ништа да знамо унапред, највећи страх ми је неизвесност, јер су ранији пожари имали некакав пут и имали смо јасна очекивања када ће се зауставити, а сада се не види се крај", каже Јасна.
Зоранова и Иванова прича: Наизглед нормалан живот у ненормалним околностима

Аутор фотографије, REUTERS/Nathan Frandino
„Ево, баш чистим аутомобил од пепела и крећем на посао, па можемо да причамо", каже ми Зоран Алексић, 66-годишњи бивши пилот и инструктор летења, који више од 40 година живи у Лос Анђелесу.
Досад није видео веће пожаре у том граду на западној обали Америке, а памти десетине њих.
„Ветар Санта Ана је ових дана дувао и брже од 160 километара на сат, па ту не помаже никакав противпожарни апарат, већ можете само да гледате и да се чудите", каже Зоран.
Алексић има две куће у Лос Анђелесу: она у којој живи је на југоистоку, недалеко од међународног аеродрома, и за сада је на безбедном.
Друга, коју издаје станарима, налази се се „у брдима, одмах испод Холивуд знака", прича Зоран.
Она је сада „тачно између две ватре", додаје.
„Километар је удаљена од пожара у Холивуду, који се ширио и брзином од четири километара на сат.
„Да је ветар дунуо на страну куће, вероватно би била захваћена", истиче.
Станари у његовој кући су, како каже, у приправности, чекају са спакованим торбама уколико буде разлога за евакуацију.
Ни у деловима града који тренутно не горе ситуација није идеална, напомиње Зоран.
„Ваздух је на многим местима одвратан и тешко је кад изађеш напоље, па смо у кући на обали угостили неколико пријатеља, који су се померили из њихових делова града, највише због ваздуха", прича.

Аутор фотографије, CAROLINE BREHMAN/EPA-EFE/REX/Shutterstock
У Лос Анђелесу претходних дана не страдају само људи, објекти и шуме, каже 66-годишњак.
„Виђам јако много којота и других дивљих животиња по аутопутевима док возим, сишле су из брда и беже од пожара", каже Зоран.

Аутор фотографије, Zoran Aleksić/Privatna arhiva
Попут Зоранове, ни породица Иван Антонијевића, 54-годишњег угоститеља родом из Ваљева, није директно угрожена пожарима.
Али, ни живот, ни посао, не одвија се уобичајеним током.
„Овде никад пожар није био овакав, што су ми рекли и људи који овде живе 50 година, што је људе помало затекло неспремним, многи су без ичега напуштали куће, а ватрогасци због ветра и дима на неким местима нису могли да гасе ватру из ваздуха, већ само са земље", описује Антонијевић за ББЦ на српском.

Аутор фотографије, Ivan Antonijević/Privatna arhiva
Ресторани које води су у Калвер Ситију и Ел Сегунду, где и живи са породицом, а ове зоне у градском језгру Лос Анђелеса удаљене су 15 до 25 километара од најближих пожара, каже Иван.
„Код нас је засад све безбедно, али се мало осећа у ваздуху да горе пожари. Било је доста дима и пепела, неки људи носе маске", прича угоститељ.
„Има помало страха, Американци углавном остају код кућа, прате вести и гледају да ли морају да се евакуишу, сви имају пуне резервоаре у аутомобилима, ако треба да се крене одмах", додаје.
Упркос наизглед нормалном функционисању овог дела града „самим тим што ми син не иде на факултет и супруга не иде да ради у школи, ситуација је другачија и знаш да нешто није како треба", закључује Иван.
Погледајте видео о пожарима у Лос Анђелесу
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]








