Мамац за бес: Како нас друштвене мреже љуте

Рејџ бејт, мушкарац љутито удара руком о сто док гледа компјутер

Аутор фотографије, BBC/Jakov Ponjavić

    • Аутор, Кристина Кљајић
    • Функција, ББЦ новинарка
  • Време читања: 7 мин

Изнервирала вас је објава на друштвеним мрежама.

И пре него што сте приметили, већ сте се упустили у расправу у коментарима и тако упали у круг рејџбејтинга (ragebaiting) - садржаја на друштвеним мрежама који изазива бес и љутњу.

У буквалном преводу ragebait је „мамац на бес", то су све „информације, слике, видео снимци који се постављају на интернет да би намерно наљутили људе и подстакли их да одговоре онлајн" пише у Кембриџовом речнику.

„Људе се изнервирају, деле тај садржај и улазе у расправе, чиме несвесно помажу да се он шири још даље.

„Објаве које изазивају бес нису само провокација, већ прецизно осмишљена тактика која користи емоционалну енергију публике да би повећала домет", објашњава Војислав Бијелац, стручњак за маркетинг за ББЦ на српском.

Све чешће дељење оваквих објава поклопа се са тим што друштвене мреже плац́ају креаторима за њихов садржај, писао је раније ББЦ.

„Оне често промовишу штетна уверења попут мржње према женама, ЛГБТ+ заједници и мањинским групама", каже Лазар Филиповић, креатор ТикТок садржаја, за ББЦ на српском.

Рејџ бејт се разликује од његовог интернет рођака, кликбејта, где се наслови користе како би привукли читаоце да кликну на видео или чланак.

Може да има негативан утицај, како на оне који га објављују, тако и на публику која га конзумира, каже психолошкиња Марија Петровић за ББЦ на српском.

„Код младих, који још немају у потпуности развијену контролу импулса и јасан систем вредности, овај механизам може деловати посебно снажно.

„Потреба за припадањем групи и одвајањем од родитељског ауторитета често се преплиће са дигиталним обрасцима понашања, па реакције на мрежи постају и начин самопотврђивања", објашњава она.

Због лајкова, шерова и прегледа ствара се утисак да је изражавање „беса друштвено одобрено, па чак и пожељно", додаје Петровић.

Исцрпљени од љутње

Садржај који изазива бес појављује се у многим облицима, од рецепата за храну, политичких ставова до напада на поп звезде.

Анђелу Томић из Краљева објаве на мрежама некада исцрпљују.

„Често ми се то дешавало у јеку протеста и блокада.

„Највише ме нервирало то што су мреже биле препуне анонимних објава и снимака за које се видело да желе да стварају поделе и нетрпељивост према студентским протестима", прича 25-годишњакиња.

Студентски бунт у Србији, један од највећих последњих деценија, почео је блокадом Факултета драмских уметности у Београду, да би се постепено проширио на више од 50 широм земље.

Блокадама факултета више од 11 месеци студенти траже испуњење захтева, међу којима је кривична одговорност за смрт 16 људи у паду надстрешнице у Новом Саду, што је био и окидач за протесте.

„Посебно су ме узнемиравали садржаји за које се види да су генерисани вештачком интелигенцијом, једноставни и површно склопљени", каже Анђела.

Зато је често одлагала телефон, посебно пред спавање.

„Може бити исцрпљујуц́е имати тако јаке емоције све време, па зато људи често одустану од праћења вести", рекла је Ариел Хејзел, ванредна професорка комуникација и медија на Универзитету у Мичигену раније за ББЦ.

Како бес продаје?

„Сидни Свини има одличне фармерке."

Ова реченица појавила се у реклами за фармерице америчке компаније American Eagle са глумицом Сидни Свини, звездом серија Еуфорија и Бели лотус.

Убрзо после објављивана - на друштвеним мрежама Икс и Instagram низале су се реакције.

Неки су у коментарима критиковали игру речима када плавокоса и плавоока глумица изговара да „има одличне фармерке" („Сyднеy Сwеенеy хас греат јеанс") и повезали је са еугеником, спорним веровањем да човечанство може да се „побољша селективним размножавањем'.

Игра речи се односила на реч јеанс (фармерке) и генес (гени), које се изговарају слично.

Други су тврдили да је реч о ироничној шали и да су људи „превише осетљиви".

Бренд који нико не мрзи, бренд је којег нико не воли, објашњава маркетиншки стручњак Војислав Бијелац.

Rage baitје тактика која свесно игра на карту беса.

„Она дели публику, а свака подела покреће ангажман.“

American Eagle је од пажње на друштвеним мрежама зарадио 10 или 20 пута више него што је компанија потрошила на прављење рекламе.

„У свету реклама, данас је много теже него раније.

„Сада је успех у маркетингу када наведете потрошаче да деле рекламе на друштвеним мрежама", рекао је Ален Адамсон, суоснивач маркетиншке консултантске куц́е Метафорс (Метафорце) раније за ББЦ.

Ипак, рекламе морају да буду „изванредне" да би их људи делили, што значи „изузетно добре или изузетно лоше", додао је.

Садржаји који „изазивају бес добијају више коментара и дељења, не зато што су важнији, већ зато што су емотивно узбудљивији", указује Бијелац.

Свака порука која изазове осећај неправде, повређености или моралног неслагања има већу шансу да се рашири, јер је мозак психолошки програмиран да реагује на претњу, а не на спокој, закључује он.

Свини, реклама

Аутор фотографије, Getty Images

„Сидни Свини је вратила феминизам 1.000 година у назад" и „како је неко могао да направи овакву рекламу", питали су се корисници ТикТока у бројним видео снимцима.

Бес је емоција која настаје као резултат потиснутих осећања, каже психолошкиња Петровић.

Свака емоција је здрава јер јесте порука нашег бића, само је умеће препознати је и онда одговарајуће реаговати, како она не би била импулсивна, прејака и неадекватна, објашњава.

Када је неко непријатно осећање потиснуто, оно се „испољава мимо наше контроле, често тамо где се би то било без већих последица, што су често друштвене мреже".

На мрежама људи лакше испољавају бес без размишљања о казни или последици.

„Када неко има потребу да објављује агресивне садржаје, то може имати неколико узрока.

„Некад је то показатељ његовог потиснутог беса који проверава и провоцира реакцију гледалаца, а некад само потреба за лајковима", објашњава Петровић.

Девојке са телефоном

Аутор фотографије, Adam Berry/Redferns/Getty Images

Може ли нас бес ипак нечему научити?

Лазар Филиповић признаје да се и сам окушао у ономе што би се могло назвати „рејџ бејтингом", али са другачијом намером.

„Имао сам серијал видео снимака Добродошли на Балкан, у којем сам у 15 секунди објашњавао неку нелогичност одрастања у патријархату.

„Знао сам да ће видео стићи и до публике која не размишља на тај начин, али сам то радио циљано, да им понудим другачију, толерантнију перспективу", објашњава он.

Не треба ти психотерапеут ако имаш родитеље са Балкана", „Родитељ најбоље познаје сопствено дете", „Девојчице се уче да сређују њихову собу од малена, док за дечаке то ради мајка" - ово су реченице којима је Филиповић започео снимке из серијала.

Ти клипови су, каже, често изазивали бурне реакције, али су имали и милионске прегледе.

„Чини ми се да су макар мало олабавили начин размишљања неких људи и појаснили им зашто су неке предрасуде непотребне, а то ми је био циљ", каже он.

Постоји добар и лош садржај који може изазивати бес на интернету, верује Филиповић.

Први користи провокацију као средство да се покрену дијалог и преиспитивање вредности, док други продубљује постојеће друштвене поделе и тако шири нетрпељивост и мржњу, о овог је нажалост више, додаје.

„Желео сам да испровоцирам људе и натерам их да размисле", каже он.

Круг из ког није лако изаћи

Када је реаговање на објаве на друштвеним мрежама у питању, важне су „стратегије за саморегулацију", односно контролу осећања, каже психолошкиња Петровић.

То за почетак значи одлагање реакције, како бисмо успели да о њој промислимо и да је прилагодимо ситуацији, додаје.

Ипак, људи постају свесни беса тек у тренутку када је претешко да се ово осећање заустави.

Зато је битно реаговати пре, указује Петровић.

„Контрола беса би била заиста могућа уз помоћ стручњака или техника као што су писање дневника осећања и рад на емоционалној интелигенцији.

„Што је неко емоционално интелигентнији, а то је вештина која се учи и увежбава, у стању је да у самом настанку препозна непријатност, утврди њено порекло и одакле долази, а потом реагује на одговарајући начин", додаје.

Анђела се сада труди да избегава објаве на друштвеним мрежама које је нервирају.

„Није лако увек изаћи из тог круга, али не морам да изгубим живце поред телефона", закључује.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]