Избори на Косову: 'Политички земљотрес', криза опозиције и Куртијев (вероватни) трећи мандат

Попут грогираног боксера у конопцима, који прима ударац за ударцем, а онда извлачи последњи атом снаге и задаје нокаут противнику.

Боксерским речником тако су изгледали поновљени парламентарни избори на Косову, а победник је Аљбин Курти, досадашњи и врло вероватно нови премијер.

Од фебруара, када су одржани претходни избори за Скупштину Косова, Курти је покушавао да формира већину, добијао је пацке из Америке, највећег савезника, али и из Европске уније (ЕУ).

И када је изгледало да ће косовски политички аутомобил и даље стајати у ћорсокаку, Курти је добио другу шансу да се коначно домогне трећег премијерског мандата.

Његова странка Самоопредељење освојила је, према прелиминарним резултатима главног изборног органа, готово 50 одсто гласова на поновљеним парламентарним изборима.

То је најмање 56 посланичких места, а за већину је потребан 61 мандат колико је потребно за састављање нове владе.

Куртијева странка је сада добила 30.000 гласова више него у фебруару (око 430.000 гласова сада, а у фебруару 396.787 гласова).

Највећи губитник поновљених избора је једна од две главне опозиционе странке Демократски савез Косова (ЛДК) који је остао без око 50.000 гласова (сада 118.490 гласова, а у фебруару 171.357).

„Самоопредељење је остварило историјску победу. У фебруару је победио с партнерима, а 28. децембра победио је народ Косова и Република.

„Што пре резултати буду потврђени, пре ћемо морати да успоставимо институције и наставимо са добрим радом", поручио је Курти у изборној ноћи.

Две главне опозиционе странке, Демократска партија Косова (ПДК) и ЛДК, освојиле су 21 одсто и 13,89 одсто.

Алијанса за будућност (ААК) Рамуша Харадинаја, једног од некадашњих команданата Ослободилачке војске Косова (ОВК) имала је 5,76 одсто, наступујаћи овог пута без коалиционог партнера Фатмира Љимаја.

Српска листа, коју подржава званични Београд, тврди да је освојила свих десет мандата који припадају тој етничкој заједници.

Децембарски избори су политички земљотрес који је Косово сврстао међу остале државе Западног Балкана, где је веома јака власт, а слаба опозиција, каже Иљир Деда, политички саветник.

„Они су више указали на кризу у опозицији и нису револуционарни резултат владајуће странке", додаје за ББЦ на српском.

У Скупштини Косова има 120 посланичких места, а по 10 је гарантовано српској заједници и осталим мањинама.

„То је 10 према нула. Сви који су гласали за Српску листу знају да је њихова држава Србија", поручио је Александар Вучић, председник Србије, уз честитке из Београда.

Странка За слободу, правду и опстанак Ненада Рашића, бившег министра за повратак у Куртијевој влади, тврди међутим да је освојила довољно гласаова за један мандат - што је имала и у фебруару.

Ако је Српска листа освојила свих десет загарантованих места у скупштини, то ништа не мења, тврди Деда.

„Куртију не треба широка подршка у скупштини и потребно му је само пет гласова, што може да добије од других мањинских заједница.

„Ако Ненад Рашић уђе у скупштину, биће министар, у супротном видећемо како ће се решити уставна одредба да влада Косова мора да има најмање једног министра из редова спрске заједнице коју треба да потврди и две трећине посланика", додаје.

Погледајте видео уочи избора на Косову

Док су Куртијеве присталице славиле у центру Приштине, у штабу Демократског савеза Косова (ЛДК) није било радосне атмосфере, јер су у односу на фебруарске изборе изгубили чак пет посланичких места.

„Резултат није онакав какав смо очекивали и желели. То је тренутак за размишљање.

„Када грађани говоре, морамо их слушати", поручио је Љумир Абдиџику, лидер странке, коју је основао Ибрахим Ругова.

Абдиџику, који се смешио са појединих постера у центру Приштине, понудио је оставку, а Куртију честитао победу.

„Они су изгубили око 50.000 гласова што се прелило на Куртијеву странку.

„Самоопредељење је остало јако у свим срединама, док су опозиционе странке задржаче само нека подручја.

„ЛДК је чак изгубио и тамо где је био најјачи", указао је Драгиша Мијачић, из Националног конвента о ЕУ, на Радио-телевизији Србије (РТС).

Куртију је изборну победу честитала и Демократска партија Косова (ПДК), Мемљија Краснићија (некада ју је водио Хашим Тачи, коме се суди за ратне злочине пред Специјализованим већем у Хагу), поручивши да неће одустати.

Враћање на међународну сцену

Због политичког застоја буџет за 2026. није усвојен, а економска ситуација је управо оно што највише брине становнике Косова.

Уочи фебруарских избора Курти је најављивао борбу против корупције, социјалне олакшице за угрожене и развој привреде уз подршку државе.

Планове је морао да одложи, јер није успео да обезбеди потребну већину за формирање владе, а ни конституисање скупштине није ишло глатко, јер је председник изабран тек из рекордног 57. пута.

Пред децембарске ванредне, Курти је обећао повећање плата на више од 1.000 евра и јачање војске, поносно говорећи о отварању нове фабрике муниције.

Ништа мање поносно није звучао и у изборној ноћи када је најавио стране инвестиције од милијарду евра.

Брже формирање скупштине и владе је неопходно за важне унутрашње и међународне процесе Косово, поручила је Вјоса Османи, председница, чији мандат истиче у априлу.

У јеку политичке кризе на Косову, САД су замрзле стратешки дијалог, а европски званичници су забринуто гледали на ћорсокак коме се није назирао излаз.

Низ лоших вести прекинут је управо најавом из ЕУ да ће укинути казнене мере до краја јануара 2026, због мирне предаје власти у општинама на северу Косова где већински живи српско становништво после локалних избора у октобру.

„Резултат избора коначно би требало да оконча политички застој који је земљу коштао милионе евра из фондова ЕУ“, изјавио је Рихо Терас, известилац Европског парламента за Косово.

Погледајте видео о новом мосту преко Ибра у Митровици на Косову

Драгиша Мијачић верује да је на изборни резултат између осталог утицало и укидање санкција.

„То је донело неку превагу, нарочито код гласова ЛДК-а који цене стабилност, а коју Курти доноси сопственом владавином. Највећи проблем су му биле санкције.

„Имате и признања, најаву великих инвестиција после формирања институција", указао је он на РТС-у.

Косово су током 2025. признали Кенија, Сирија, Судан и Бахами.

Да ли је Курти поново подобан партнер међународној заједници која претходних месеци и није била благонаклона према овом политичару?

„Нова Куртијева влада ће морати да нађе заједнички језик са америчком и администрацијама кључних европских земљама о путоказу који укључује и нормализацију односа са Србијом", указује Иљир Деда.

У дијалогу Београда и Приштине већ дуже време нема помака.

Помози ми, вратиће ти се

Али гласању на Косову није крај.

Двотрећинском већином у априлу 2026. треба да се бира нови председник или председница земље.

Драгиша Мијачић је и раније говорио да ће „Вјоса Османи највероватније помоћи Куртију, да би јој он помогао на априлским изборима".

„То се и заиста десило", поновио је дан после децембарских избора.

Док Самоопредељење и опозиционе партије нису успеле да пронађу заједнички језик у 2025. и раније формирају владу, Иљир Деда верује да ће се усагласати када је реч о избору председника.

„Да ли ће понови бити Османи или не, зависиће од Куртија - он је добио јасан легитимитет и наставиће досадашњу политику.

„Опозоционе партије ће прихватити сваку кандидатуру, јер не би могле, услед унутрашњег хаоса у који их је резултат бацио, да приуште нове изборе које би све извесније изгубиле", закључује Деда.

Скоро осамнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.