Од Кардашијан кокица до палачинки – да ли је помама за протеинима заиста оправдана

На полицама супермаркета све је више верзија грицкалица и основних намирница „богатих протеинима” - од палачинки и тестенина, до сутлијаша и смрзнуте пице.

Овом тренду су се придружиле и познате личности.

Клои Кардашијан је представила Кхлоуд Протеин Попцорн, који је описала као „савршену комбинацију укусне грицкалице и садржаја протеина који даје енергију за цео дан”, а амерички глумац и певач Зак Ефрон је још у јануару промовисао овсену кашу богату протеинима.

Али поставља се питање да ли је пораст рекламирања протеина само маркетиншки трик, или су ове намирнице заиста корисне ако желите да изградите мишићну масу или водите здрав живот?

И да ли су заиста вредни цене која је прилично виша од уобичајених верзија нарминица?

Продаја оваквих производа је у порасту.

Према подацима које је агенција за истраживање тржишта Минтел поделила са ББЦ-јем, у прва три месеца 2025. године, на чак 8,3 одсто пласираних производа (не рачунајући намирнице за спортску исхрану) је истакнуто да садрже значајну количину протеина или да су извор протеина.

То је пораст у односу на 6,1 одсто у претходној години, и 4,6 одсто у 2023.

Кити Соининен, директорка истраживања у Минтелу, каже да се тврдње о високом садржају протеина све чешће појављују не само на намирницама које природно обилују протеинима, попут пилећих груди и махунарки, већ и на производима за које то не бисмо очекивали.

„Кремови, десерти, гранола, палачинке, па чак и необичне пице се све чешће рекламирају као намирнице богате протеинима”, каже она.

„Протеин тренутно носи неку врсту 'ореола здравља'”.

Итан Смит, лични тренер из Ливерпула, каже да је исхрана богата протеинима неопходна за изградњу мишићне масе, али сматра да би она требало да се примењује без ослањања на индустријске протеинске грицкалице и напитке.

„Велики сам заговорник тога да нема ништа боље од целовитих, природних намирница које не садрже адитиве или друге вештачке супстанце”, каже он.

„Све потребне протеине можете да добијете из поврћа и немасног меса”.

Сматра да су погодност и практичност протеинских грицкалица, у комбинацији са позитивним погледом потрошача на протеине навели произвођаче да протеин користе у маркетиншке сврхе.

Да би произвођач могао да тврди да је његов производ извор протеина, мора да докаже да најмање 12 одсто енергетске вредности обезбеђују протеини.

А да тврди да је производ богат протеинима, тај удео мора да буде најмање 20 одсто.

Да би достигли захтевани проценат, произвођачи често додају састојке богате протеинима, попут орашастих плодова и махунарки, или уклањају воду да производе учине гушћим.

„Када неко у журби купује брзу храну за ручак, јасно је зашто ће се пре определити за протеинску плочицу или протеински напитак него за два кувана јајета”, каже он.

„Током 12 година рада као лични тренер, никада пре нисам видео оволику помаму за протеинима”.

Користи протеина су вишеструке – од изградње мишићне масе, боље спортског учинка, помоћи при мршављењу јер утичу на смањење апетита, до подршке женама током трудноће.

Ако покушавате да изградите мишиће, дневно треба да уносите око 1,6 грама протеина по килограму телесне, објашњава др Пол Морган, доцент у области људске исхране.

За просечну особу којој је циљ да очува опште здравље, препоручена дневна количина протеина је око 1,2 грама по килограму телесне масе, каже он.

Др Морган сматра да су многи производи у супермаркетима на којима је истакнуто да су „богати протеинима” чиста варка, и упозорава да можда нису толико корисни како се рекламирају.

„Мислим да имају одређене користи, али морамо да будемо опрезни јер је много тих производа заправо ултра-прерађена храна, а то је тренутно врло актуелна тема у нашој области о којој још не знамо довољно”, каже он.

Ризици претераног уноса протеина

Ултра-прерађена храна је у последње време под све већом лупом јавности.

Истраживање објављено у априлу је повезало унос оваквих намирница са повећаним ризиком од преране смрти.

Др Морган објашњава да истраживачи у његовој области покушавају да схвате како различити извори протеина - природни и ултра-прерађени - уитчу на мишиће.

Други проблем су калорије.

Др Морган објашњава да је гојење најчешц́и проблем код људи који покушавају да уносе више протеина, јер се сваки вишак складишти у телу као маст.

Неке протеинске грицкалице и напици имају готово исти садржај калорија као и обични производи сличног састава.

На пример, протеинске плочице са кикирикијем и чоколадом Натуре Валлеy имају 489 калорија на 100 грама, док Цадбурy плочице са кикирикијем и чоколадом имају 485 калорија на 100 грама.

Др Морган није сагласан да прекомеран унос протеина може да оштети кости или бубреге, осим код људи који већ имају неку хроничну болест.

Иако је забринут због ултра-прерађене протеинске хране, др Морган сматра да је повећан унос протеина кроз основне намирнице користан.

То може да буде посебно делотворно за старије људе који имају повећане потребе за протеинима ради очувања снаге мишића и здравља костију.

Тестенине богате протеинима марке Тесцо имају 8,8 грама протеина на 100 грама, док обична верзија исте тестенине има 5,8 грама протеина на 100 грама.

Међутим, ова протеинска верзију кошта много више – око 5,70 евра по килограму, док обична тестенина кошта око 1,53 евра по килограму.

Дакле, да ли се исплати куповати намирнице које се рекламирају да су богате протеинима?

Можда се исплати ако имате повећане потребе за протеинима ради очувања здравља, или ако покушавате да изградите мишићну масу и недостаје вам још мало да достигнете потребтни дневни унос, каже Итан.

„Ако се ваша исхрана углавном заснива на природним, целовитим намирницама, а недостаје вам још тих 20 грама протеина да испуните дневни циљ, и уз то желите нешто слатко, слободно узмите тај пудинг или слаткиш”, каже он.

„Равнотежа је важна, и не би требало да се ослањате искључиво на такве производе.

„Кад сам почињао да радим, о протеину сурутке говорило се само као о додатку исхрани”, додаје он.

„А данас? Невероватно је колико компанија ставља етикету 'протеин' на буквално све и свашта”.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]