Велика размена заробљеника Русије и Украјине: '1.000 за 1.000'

Русија и Украјина су почеле велику размену заробљеника, договорену на састанку у Истанбулу 16. маја.

Обе стране су потврдиле да је размењено по 270 ратних заробљеника и 120 цивила у складу са споразумом из турске метрополе и да ће бити настављена наредних дана.

Ово је прва фаза велике размене по формули „1.000 за 1.000" и ако се реализује биће највећа од почетка рата у Украјини 2022. године.

Размена заробљеника била је и једини конкретан договор руске и украјинске делегације у Турској.

Иако су од почетка рата Москва и Кијев размењивали заробљенике, ни у једној досадашњој није било укључено толико цивила.

„Први део споразума о размени 1.000 за 1.000 је спроведен.

„Овај договор је постигнут на састанку у Турској и важно је да се реализује у потпуности.

„Данас 390 људи, а у суботу и недељу очекујемо да се размена настави", рекао је украјински председник Владимир Зеленски.

Почетак размене први је објавио амерички председник Доналд Трамп.

„Честитам обема странама на овим преговорима. Да ли би ово могло довести до нечег великог???", написао је на његовој платформи Истина (Трутх Социал).

Дан раније, 22. маја, Москва и Кијев су известили да су једни другима предали спискове затвореника за размену.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је да је питање размене „прилично радно интензивно" јер „говоримо о хиљаду за хиљаду".

До сада је било близу 60 размена заробљеника, а једна од највећих била је у децембру 2024. уз посредовање Уједињених Арапских Емирата.

'Није реално да Ватикан буде посредник у преговорима', каже Москва

Пре ове објаве, из Москве је саопштено да се противи предлогу Доналда Трампа да Ватикан буде посредник у преговорима о примирју и евентуалном миру Русије и Украјине.

Идеја о Ватикану је нереална, рекао је руски министар спољних послова Сергеј Лавров, преноси ТАСС.

Према његовим речима, Ватикану би било непријатно да буде домац́ин преговора две православне земље.

Лавров је поново довео у питање и легитимитет украјинског председника Владимира Зеленског, рекавши да ће то бити од сунштинског значаја за потписивање могуц́ег будуц́ег мировног споразума Кијева и Москве.

„Питање легитимитета Зеленског ц́е бити од одлучујуц́ег значаја, јер ако они чији легитимитет, најблаже речено, више никога не убеђује, онда они који их замене могу да доведу у питање постигнути споразум", рекао је Лавров.

Руске власти су више пута говориле да Зеленског не сматрају легитимним председником, пошто му је петогодишњи мандат истекао 2024.

У Украјини се не одржавају избори због ванредног стања.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је да ц́е место за следец́у рунду преговора Русије и Украјине бити изабрано „када за то дође време".

„Наравно, ову одлуку не може да донесе једна страна, за то је потребна сагласност обе.

„Када дође време, одлука о месту наставка преговора ц́е бити донета", рекао је он, преносе РИА Новости.

Претходно је Италија подржала Трампов предлог да Ватикан посредује у преговорима о прекиду ватре у Украјини.

Из кабинета премијерке Ђорђе Мелони саопштено је да је Италија спремна да „посредује у контактима и ради на миру" у Украјини и да „позитивно гледа" на спремност папе Лава Четрнаестог да буде домац́ин разговора у Ватикану.

За сада нема чврстог договора о даљим разговорима: састанак руских и украјинских званичника у Истанбулу 16. маја донео је додатне захтеве Москве, а не напредак - осим размене заробљеника.

Папа Лав је прошле недеље рекао да је Ватикан „увек спреман" да споји непријатеље и да ц́е „уложити све напоре" да мир превлада.

Али Света столица каже да је идеја о организовању преговора или чак посредовању у разговорима за сада више нада него било какав конкретан план.

Чини се да је Кијев за идеју о посредовању Ватикана.

Зеленски је 20. маја на мрежи Икс објавио да је разговарао са Ђорђом Мелони и о „могуц́им платформама за разговоре са Русима".

Италијанска премијерка је, како је рекао, имала „као и увек, кул идеје", иако је Турску и Швајцарску навео и као алтернативна места.

Кремљ би можда више волео да место преговора остане Турска.

Говоре о процесу „Истанбул плус", описујући све преговоре као наставак споразума о којем се у Турској разговарало и неколико месеци пре почетка руске инвазије на Украјину крајем фебруара 2022.

Москва између осталог тражи од Кијева да повуче све снаге из четири региона који је Русија припојила, а које сада делимично контролише, уз Крим, украјинско полуострво које је анектирала још 2014.

Тражи и да Украјина драстично смањи сопствену војску.

Кијев се противи захтевима Кремља.

Трамп је у више наврата исказивао незадовољство, па и фрустрацију због Путина и Зеленског, сматрајући да одуговлаче да окончају рат који је ушао у четврту годину.

Оптужио је украјинског лидера да се „коцкао са Трец́им светским ратом” на експлозивном састанку у фебруару у Овалном кабинету у Белој кући, а у априлу је рекао да је „веома љут” и да је „бесан” на Путина после новог застоја у преговорима.

Ако изоставимо најновију реторику после телефонског разговора Трампа и Путина, чини се да су Украјина и Русија спремне да наставе неку врсту преговора - а разговор у било ком облику је напредак после вишегодишњих оружаних непријатељстава.

Остаје да се утврди да ли ц́е у руској делегацији бити виши званичници него они који су били у Истанбулу 16. маја на разговору са украјинским представницима.

Трамп је обец́ао да ће ублажити санкције Русији, као и да ће направити нове трговинске споразуме и економске инвестиције, како би Путина намамио да крене ка мировном споразуму.

После телефонског разговора са Путином 19. маја, Трамп је то поновио.

Са друге стране, није се разговарало о било каквим негативним последицама, као што су нове санкције руском банкарству и извозу енергената.

У интервјуу америчком новинару Такеру Карслону у фебруару 2024. године, Путин је рекао да би се рат одавно завршио да није било Вашингтона и британског премијера Бориса Џонсона, који су, како је рекао, спречили закључивање споразума у Истанбулу.

Рекао је да је шеф украјинске делегације на преговорима у Истанбулу већ био потписао споразум, а онда се умешао Џонсон и додао да је то признао управо тај потписник.

Руски председник је у том интервјуу више пута поновио да је Русија увек спремна за разговоре, да их никад није ни одбијала и да је сада на Западу да увиди грешке и да процени како је најбоље да се извуче из ситуације коју је сам закувао.

„Мислили су да могу да сломе, да униште Русију, а упркос свим санкцијама, Русија је сада пета економија на свету.

„Били су непромишљени, мислили су да је могуће поразити Русију на бојном пољу, а ја им кажем да то није могуће. Сада и они то увиђају.

„И зашто бисмо ми њима сада помагали да смисле како да нађу решење?", рекао је Путин.

„Ако постоје опције, постоји и жеља", додао је.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]