Научници открили диносауруса величине пилета

Аутор фотографије, Martina Charnelli
Диносаурус величине пилета откривен је после дугог истраживања необично малих костију у северној Шпанији.
Нова врста је названа Фоскеиа пелендонум.
Верује се да је лутао нашом планетом пре око 125 милиона година и припада изумрлој групи диносауруса биљоједа који се називају орнитоподи.
Упркос величини, истраживање је открило да је диносаурус имао неочекивано развијену лобању.
„Његова анатомија је необична", рекла је палеонтолошкиња Пенелопе Крузадо Кабаљеро са Универзитета Ла Лагуна у Шпанији.
Пронађени фосили припадају најмање пет различитих јединки, према истраживању међународног тима који предводи палеонтолог Пол Емил Диедоне са Националног универзитета Рио Негро у Аргентини, који на овоме ради од 2013. године.
„Рекао бих да је најзанимљивији део овог откриц́а то што показује да још увек има много фосилног материјала који треба пронац́и и да ц́е вец́ина њих потицати од малих диносауруса" , рекао је Диедоне за ББЦ.
„Мали диносауруси били су много разноврснији него што смо раније мислили и могуц́е је да вец́ина група које познајемо потиче од малих диносауруса који су временом постајали вец́и", додао је.

Аутор фотографије, Dieudonné et al. 2026
Тешко их је било открити
Мањи остаци диносауруса су крхкији и теже их је пронац́и, приметио је Диедоне.
„Седименти неких малих костију лакше нестају", додао је.
Овај диносаурус је био необично мали, према речима палеонтолога Коена Штајна са Слободног универзитета у Бриселу у Белгији, који је коаутор студије.
Верује се да је био висок око 25 до 30 цм, величине пилета.
„Мислим да можемо са сигурношц́у рец́и да је вероватно међу најмањим, ако не и најмањи, на европском континенту.
„И можда претендент на титулу најмањих диносауруса уопште", рекао је Штајн за ББЦ.

Аутор фотографије, Dieudonné et al. 2026
Мала величина фосила могла би указати да су у питању младунци.
Али дубље истраживање је показало другачије.
Најмање један је био одрастао, објаснио је Штајн.
Као младунци су вероватно ходали на све четири, док су као одрасли постали двоножни.
Фоскеа је најранији познати рабдодонтоморф - подгрупа орнитопода.
Рабдодонтоморфи су „вероватно били веома мали од почеткаи то би им омогуц́ило да побегну од предатора", објаснио је Диедоне.
„Мала величина није компатибилна са трчањем на дуге стазе, вец́ са тражењем брзог скровишта", додао је.
Откриц́е дуго неколико деценија
Вец́ина фосила је пронађена 1998. године, а још неки су пронађени у наредним годинама на истом локалитету.
Али су им биле потребне године да буду идентификовани.
Фидел Торсида Фернандез Балдо је први открио локалитет и сакупио вец́ину остатака.
„Од почетка смо знали да су ове кости изузетне због своје ситне величине", казао је.

Аутор фотографије, Paul-Emile Dieudonné
Истраживачи кажу да је проналазак ове врсте значајан за разумевање еволуције орнитоподних диносауруса.
Фоскеа потиче од старогрчке речи за светлост - фос.
„То што су били мали не значи да су еволутивно једноставни", рекао је палеонтолог Маркос Бесера са Националног универзитета у Кордоби у Аргентини.
Такође су имали посебан распоред зуба, предње зубе усмерене напред „попут огромног трозупца у средини“, приметио је Диедоне.
Поред „донекле необичних“ зуба, имала су и „занимљиву лобању", додао је Штајн.
„То показује још један пример експеримената које је еволуција имала", додао је.

Аутор фотографије, Paul-Emile Dieudonné
Лобања
Претходна истраживања објављена 2016. године објавила је да су у питању фосили диносауруса званог Вегагете орнитопод.
Међутим, није било довољно информација да се он формално идентификује.
У најновијем истраживању описани су новооткривени делови лобање.
То је довело до именовања врсте диносауруса - Фоскеја пелендонум.
„Код живих биц́а, генерално, део тела који нам даје највише информација је лобања. Она нам говори о процесу жвакања, виду, о равнотежи тела", објаснио је Диедоне.
Облик главе се веома лако прилагођава потребама животиње у њеном окружењу, „тако да нам ове кости лобање, ма колико мале и фрагментиране биле, дају много информација о начину живота животиње".
„Важно је документовати ове ствари како бисмо сазнали како су расли, како су живели, како су умирали и како су еволуирали, како бисмо разумели како се живот у прошлости континуирано мењао у променљивим окружењима", објаснио је.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу.
Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk
































