Отворен Велики египатски музеј, први пут изложена цела Тутанкамонова гробница

Аутор фотографије, Getty Images
У близини једног од седам светских чуда античког света, Велике Кеопсове пирамиде у Гизи у Египту, отворен је музеј за који се верује да ће бити културни врхунац модерног доба.
Велики египатски музеј, описан као највец́и археолошки музеј на свету, има око 100.000 артефаката - од прединастичког доба до грчке и римске ере.
Његово оснивање додатно указује на потребу за врац́ањем важних египатских антиквитета чуваних у другим земљама, међу којима је и Камен из Розете, указују египтолози.
Главна атракција музеја је нетакнута Тутанкамонова гробница, изложена у целости први пут откако ју је пронашао британски египтолог Хауард Картер.
У њој су Тутанкамонова златна маска, престо и кочије.
„Морао сам да размислим како да га покажемо на другачији начин, јер је од откриц́а гробнице 1922. године, око 1.800 предмета од укупно преко 5.500 који су били унутар гробнице било изложено", каже Тарек Тавфик, председник Међународног удружења египтолога и бивши шеф ГЕМ-а.
„Имао сам идеју да изложим целу гробницу, што значи да ништа не остаје у складишту, ништа не остаје у другим музејима, и да имате комплетно искуство, онако како га је Хауард Картер доживео пре више од сто година", додаје он.

Аутор фотографије, Reuters

Аутор фотографије, Getty Images
Очекује се да ц́е огромни музејски комплекс, чија је градња коштала око 1,1 милијарде евра, привуц́и до осам милиона посетилаца годишње.
Биће то велики подстицај египатском туризму, погођеном кризом у региону, надају се званичници.
„Надамо се да ц́е Велики египатски музеј најавити ново златно доба египтологије и културног туризма", каже Ахмед Седик, водич и египтолог, поред пирамида на платоу Гиза.
Осим Тутанкамонове гробнице, изложен је и величанствени, 4.500 година стар погребни чамац фараона Куфуа, један од најстаријих и најбоље очуваних бродова из античког доба.
„Организовали смо обиласке музеја и док је био делимично отворен", каже Ахмед.
„Ускоро ће бити на врхунцу славе. Када се отвори Тутанкамонова колекција, цео свет ће свраћати, јер је култни фараон најпознатији владар целе антике.
„Ово је нешто што апсолутно морате видети", каже шпански туриста Раул, који чека отварање 4. новембра.
„Једва чекамо да одемо и погледамо све египатске артефакте.
„То је прилика која се пружа једном у животу", каже Сем из Лондона.

Још једна британска туристкиња каже да је раније видела експонате о Тутанкамону изложене у неокласичном Египатском музеју на тргу Тахрир.
„Стари музеј је био прилично хаотичан и помало збуњујуц́и.
„Надам се да ц́е Велики музеј бити много лакши за сналажење и мислим да ц́ете једноставно више извуц́и из њега", додаје.
Нови музеј се простире се на 500.000 квадратних метара – отприлике величине 70 фудбалских терена.
Спољашњост је прекривена хијероглифима и провидним алабастером исеченим у троуглове са улазом у облику пирамиде.
Међу знаменитостима Египатског музеја су 3.200 година стар, 16 метара дуг висец́и обелиск моц́ног фараона Рамзеса ИИ и његова масивна статуа висока 11 метара.
Импозантна статуа је премештена из простора у близини железничке станице у Каиру 2006. године.
Џиновско степениште је уоквирено статуама других древних краљева и краљица, а на горњем спрату налази се прозор са погледом на пирамиде у Гизи.
Изградња музеја је први пут предложена 1992. године, током владавине председника Хоснија Мубарака, а изградња је почела 2005. године.
Према проценама, његова изградња је сада трајала скоро колико и Велика пирамида.

Пројекат је погођен финансијском кризом, Арапским пролец́ем 2011. године које је довело до година политичког превирања, пандемијом Ковида-19 и регионалним ратовима.
„То је био мој сан.
„Заиста сам срец́ан што видим да је овај музеј коначно отворен!", каже Захи Хавас за ББЦ, бивши дугогодишњи министар туризма Египта.
То показује да су Египц́ани једнаки страним египтолозима када је реч о ископавањима, очувању споменика и кураторском послу, додаје он.
„Сада желим две ствари: прво, да музеји престану да купују украдене артефакте и друго, требају намтри предмета: Камен из Розете из Британског музеја, Зодијак из Лувра и Нефертитина биста из Берлина", објашњава.
Хавас је покренуо онлајн петиције и привукао стотине хиљада потписа да се ови предмети врате.
Камен из Розете, пронађен 1799. године, пружио је кључ за дешифровање хијероглифа.
Открила га је француска војска, а Британци су га запленили као ратни плен.
Француски тим је 1821. године исекао Дендерски зодијак, древну египатску небеску мапу, из храма Хатор у Египту.
Египат оптужује немачке археологе да су пре више од једног века прокријумчарили из земље осликану бисту Нефертити, супруге египатског фараона Ехнатона.
„Потребна су нам три предмета која долазе из ове три земље, као поклон, јер је Египат свету дао много поклона", каже Хавас.

Аутор фотографије, Getty Images
Египтолшкиња Моника Хана каже да су ови предмети „узете под колонијалистичким изговором".
Британски музеј није добио „никакве формалне захтеве ни за врац́ање ни за позајмицу камена од розете од египатске владе", рекли су из ове установе за ББЦ.
Египатски египтолози одушевљени су због тога што нови музеј постаје центар за академска истраживања, подстичуц́и нова откриц́а.
Египатски конзерватори са седиштем дуго су рестаурирали предмете који припадају Тутанкамону, међу којима је и импресивни оклоп направљен од текстила и коже.
Према египатском закону, такве рестаурације могу да раде само Египц́ани.
„Колеге из целог света су биле одушевљене фантастичним конзерваторским радом.
„Поред древне египатске историје, приказујемо и модерни Египат јер је Египат изградио овај музеј", каже Тавфик и додаје да је овај пројекат извор поноса за читаву земљу.
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]










