Зашто падају плафони јавних објеката у Србији

Обрушио се малтер са таванице чекаонице железничке станице у Ћуприји, пало је неколико плоча са плафона у реновираним здравственим установама у Врању и Нишу, шикљала је вода из клима уређаја у Хали спортова у Краљеву - све у року од десетак дана.

До ових случајева је дошло док траје истрага о паду надстрешнице на недавно реконструисаној железничкој станици у Новом Саду 1. новембра када је погинуло 15 људи, а двоје тешко повређено.

Овакви инциденти се дешавају јер нису поштовани сви критеријуми, односно неко није урадио посао у складу са правилима струке и стандардима, каже Иван Игњатовић, грађевински инжењер, за ББЦ на српском.

„Узроци могу бити бројни, али се сви своде на неку врсту пропуста - у пројектовању, грађењу или одржавању, при чему су заказали и контролни механизми за сваки од ових процеса.

„Врло ретко се дешава да су утицале потпуно непознате околности или да их није било могуће предвидети”, објашњава професор Грађевинског факултета.

Чак и у случајевима када се временом промене својства материјала, периодичним прегледима могуће је уочити промене и предупредити озбиљније проблеме, указује.

Као могуће узроке, Игњатовић не искључује и брзину извођења радова, немар, понекад и лакомисленост.

„Због брзине која се намеће као кључни фактор и у пројектовању и у грађењу, дешавају се професионални пропусти, али и злоупотребе процедура - израде пројектне (али и градилишне) документације које су 'про форме' и не одговарају стварном стању ствари или изостављању кључних елемената и проблема на пројекту јер је за њихово разрешење потребно више времена", каже.

Како предупредити?

После трагедије у Новом Саду, са свих страна стижу упити за преглед објеката, јер је „постало јасно да о грађевинским објектима, а нарочито њиховим конструкцијама, треба бринути током целог употребног века, а не само током пројектовања и изградње”, каже Игњатовић.

Због трагедије у Новом Саду ухапшено је 13 људи, али је у међувремену из притвора пуштен Горан Весић, досадашњи министар грађевинарства.

Још није подигнута ниједна оптужница.

Опозиција сумња у искреност власти да ће до краја испитати и расветлити случај, оптужујући је за корупцију у инфраструктурним пројектима - што виде као узрок пада надстрешнице на станици - као и за контролу правосуђа.

У међувремену су власти у Београду и у Новом Саду наложиле ванредни инспекцијски надзор јавних објеката.

„Биће потребно време да одговорни схвате да је брига о објектима којима управљају стална активност и непрекидни процес, а не само једнократни задатак који сада, после ове трагедије, треба одрадити”, каже инжењер.

Нису дужни да имају техничка лица, али је „њихова обавеза да за прегледе објеката ангажују грађевинске инжењере и друге стручњаке”, тврди.

„Повремени инциденти, као што су обрушавања делова фасаде, били су знаци упозорења који се нису узимали за озбиљно“, напомиње у писаном одговору.

Да ли сада људи и медији више обраћају пажњу на ове инциденте или је оваквих проблема било и раније?

Због повећане пажње дешава се и да људи уочавају „велике“ проблеме тамо где их реално и нема, додаје професор.

Ипак, проблема је било широм Србије.

Ћуприја: Железничка станица

Месец дана после трагедије у Новом Саду, са плафона је пао део малтера у чекаоници недавно реконструисане железничке станице у Ћуприји, у централној Србији.

Чекаоница је била празна у тренутку пада малтера.

Зграда стара више од века, реконструисана је 2023. године, за шта је издвојено више од 30 милиона динара, како би се санирали темељи објекта и заменио кров.

Станица у Ћуприји била је једна од 27 широм Србије предвиђена пројектом уређења.

„Дежурни тужилац је извршио увиђај, наложио да полиција обезбеђује објекат и забранио уклањање отпадног материјала док грађевинска инспекција не изврши надзор“, саопштено је из Основног јавног тужилаштва у Параћину, чија је месна надлежност и станица у Ћуприји.

Инспекција треба да каже да ли је објекат безбедан и да приложи документацију у вези са извођењем грађевинских радова на железничкој згради да би се утврдило да ли има елемената кривичног дела, пише у одговору ове институције за ББЦ на српском.

Неколико сати касније, по објављивању вести о инциденту у Ћуприји, Ана Брнабић, председница Скупштине Србије, изјавила је да „сада није реално да одговарамо за сваки гипс који падне, а дешава се не само код нас него свуда у свету".

Ниш: Клиника за кардиологију

Неколико плоча од пресованог картона пало је крајем новембра у просторији нишке Клинике за кардиологију, чије је реновирање у току.

Извођач радова је прихватио одговорност, каже Зоран Перишић, директор Универзитског клиничког центра.

„Све је замењено и сређено, а повређених није било“, додаје кратко за ББЦ на српском.

Универзитетски клинички центар, основан пре скоро 35 година, друга је по величини здравствена установа у земљи, а најважнија за југ земље.

Локална групација Телегра ИПИ Траде је за око 43 милиона динара требало да изради идејно решење, пројекат за извођење свих фаза радова, али и саме радове.

Због чега је дошло до пуцања плоча, из ове фирме нису одговорили ББЦ-ју.

Перишић, који је и бивши градоначелник Ниша, каже да „оваквих инцидената није било раније" и да „са извођачима имају вишегодишњу коректну сарадњу и постављених десетине хиљада квадратних метара“.

Краљево: Хала спортова

Неколико стотина километара даље од Ниша, средином новембра дошло је до цурења воде у Хали спортова у Краљеву, на западу Србије.

Услед пуцања цеви на клима уређају, омањи „водопад”, како су га описали поједини медији, сручио се на седишта и паркет у сали која може да прими до 6.000 људи у тренутку када је одржаван турнир у малом фудбалу.

Штета је брзо поправљена и реч је о техничкој грешци, јер се опрема и уређаји редовно одржавају, каже Срећко Бојанић, вршилац дужности директора Спортског центра Ибар.

„Квар је био на инсталацији, а не на апаратима. Визуелно не може да се уочи да ли је нешто склоно квару, јер је заштићено изолацијом“, додаје за ББЦ на српском.

У Хали спортова у Краљеву, отвореној 2005. године, први пут ван Београда одигран је тениски меч репрезентације Србије у Дејвис купу, коју је тада предводио Новак Ђоковић.

„Често није иницијални проблем у конструкцији, већ на пример у инсталацијама или изолацијама, али ако се ти проблеми игноришу током времена чак и конструкција може да буде угрожена”, указује инжењер Игњатовић.

Кад се уради стручни преглед објекта, потребно је и да неко поступи по препорукама, у супротном, само ће се утврдити да постоји оштећење и да се развија, а да се не утиче да буде безбедан, каже он.

„Они који газдују јавним објектима до сада као да нису разумели да о објектима треба бринути, поправљати, одржавати, једноставно - да нису трајне творевине, већ да имају свој експлоатациони век“, додаје у писаном одговору.

Врање: Болница

Крајем новембра, украсна плоча пала је и са плафона у ходнику испред Хирушке амбуланте у згради Опште болнице у Врању на југу Србије.

„До пада плоче дошло је због цурења воде”, пише у саопштењу болнице.

Нико није повређен, а проблем је брзо решен, додали су.

Нови део болнице отворен је пред крај 2023. године.

Држава је за финансирање овог пројекта издвојила близу две милијарде динара, више од милијарду и по за финансирање комплетне реконструкције болнице, и више од 400 милиона динара за изградњу потпуно нове топлане само за потребе болнице.

Арена Београд

Институт за материјале и конструкције Грађевинског факултета упозорио је у новембру ове године предузеће „Арена Београд“ да је „уочено оштећење крова" највеће спортске хале у Србији.

И раније је ово предузеће упозоравано и позивано да „прегледа и оцени стање кровне конструкције и главних стубова" објекта.

Власник објекта, према Закону о планирању и изградњи, одговоран је за одржавање зграде, ванредне и редовне провере стања конструкције.

Директор „Арена Београд“ одговорио је тада да је кров безбедан и да се пре сваког догађаја врши провера.

Међутим, на Порталу јавних набавки 19. новембра је објављен оглас да ова фирма тражи извођача радова за „поправку лименог кровног покривача".

До објављивања текста, ББЦ није добио одговор због чега је објављен оглас, ако је претходно речено да је све у реду.

Из Института тврде и да конструкција није прегледана до 2021. године.

Да ли је Арена Београд д.о.о после тога ангажовала неког да утврди и провери стање објекта и када, ББЦ није добио одговор.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]