Ирански и европски званичници поново у преговорима око нуклеарног програма

Иранске дипломате састале су се са колегама из Велике Британије, Немачке и Француске како би разговарали о нуклеарном програму, први пут после израелских напада на иранска нуклеарна постројења у јуну.

После напада, рат је трајао 12 дана, а и Америка је бомбардовала више локација у Ирану, чиме су окончани преговори Техерана и Вашингтона о нуклеарном наоружању.

Три европске силе (Е3), које су имале представнике на новим преговорима у турском Истанбулу, запретиле су да ће поново увести санкције Ирану уколико се до августа не оствари напредак у преговорима о новом нуклеарном договору.

Преговори су били „озбиљни, искрени и детаљни", а усагласили су се да наставе дијалог, казао је Казем Гарибабади, заменик шефа дипломатије Ирана.

Он је претходно саопштио да би увођење санкција било „потпуно противзаконито".

Мере европских земаља су укинуте када је 2015. постигнут Споразум о иранском нуклеарном наоружању са Великом Британијом, Америком, Француском, Кином, Русијом и Немачком.

Уследиле су тензије због наводних покушаја Ирана да развије нуклеарно оружје, што су из Техерана увек порицали.

Према одредбама договора потписаног пре 10 година, иранске власти морају да ограниче активности у нуклеарном програму и да дозволе приступ међународним истражитељима.

Током првог мандата председника СДједињених Америчких Држава (САД) Доналда Трампа у Белој кући, Вашингтон је 2018. изашао из тог споразума.

Трамп је тада тврдио да се договор показао недовољно јаким да заустави Иран на путу ка нуклеарној бомби.

После тог потеза, Америка је поново увела санкције Техерану, а Иран је још више почео да крши одредбе споразума.

Велика Британија, Немачка и Француска сада прете да ће пооштрити санкције Ирану уколико тамошња влада не пристане да ограничи нуклеарни програм најкасније до октобра.

Техеран је показао да је спреман да поново преговара о техничким аспектима нуклеарног програма, казао је у петак Рафаел Гроси, генерални директор Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА).

Упозорио је и да Иран мора да буде транспарентан када подноси извештаје о нуклеарним активностима и постројењима.

„Морамо да саслушамо став Ирана о превентивним мерама које сматрају неопходним", додао је.

Три европске силе би требало да гледају на састанак у Истанбулу као „искупљење за њихове досадашње неконструктивне политике", казао је Есмаел Багеи, портпарол иранског Министарства спољних послова.

Оптужио је Лондон, Берлин и Париз да оправдавају „агресију и кршење закона" тиме што су подржали америчко-израелске нападе на Иран.

Ирански парламент је у јуну одлучио да се обустави сарадња са надзорним телом Уједињених нација за нуклеарни програм услед тензија са Израелом и Америком.

Пре одлуке Израел је лансирао ракете ка Ирану 13. јуна, а Техеран је одговорио пројектилима и нападом дроновима.

Из Вашингтона су тада дали рок од две недеље Ирану да обнове дипломатске везе са Израелом.

У том периоду, 20. јуна, немачке, француске и британске дипломатске мисије су одржале састанак са иранским колегама у Швајцарској, захтевајући деескалацију.

Техеран је „спреман" да се са њима састане опет, казао је тада Абас Арагчи, шеф иранске дипломатије.

Али, после преговора у Женеви, Вашингтон је напао иранска нуклеарна постројења.

„Операција Поноћни чекић" је „збрисала" ирански нуклеарни потенцијал, тврдио је после напада Доналд Трамп.

Амерички обавештајни подаци показали су касније да напади нису уништили нуклеарни програм Ирана, али су вероватно поништили неколико месеци рада тамошњих стручњака у постројењима.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]