Изборни пресек: Дебате о НИС-у и здравству, потврђено 18 листа учесница

Сви учесници предстојеће изборне утакмице и њихов број на гласачком листићу коначно су познати.

Републичка изборна комисија потврдила је 18 листа, од којих су половина мањинске.

Изборни дан, 25. октобар се приближава, а телевизијске дебате су све учесталије.

Судбина Нафтне индустрије Србије (НИС), кључне компаније за функционисање целокупне привреде државе, која је годину дана под америчким санкцијама због већинског руског власништва, била је једна од тема предизборне дебате на Радио-телевизији Србија (РТС).

На телевизији Н1 учесници дебате говорили су о здравству, дугогодишњој бољки Србије.

Лицитирало се бројем здравствених радника који су напустили државу, колико има листи чекања и због чега.

На југу Србије, у Нишу је поново дошло до кошкања присталица током скупова владајуће Српске напредне странке и Студентске листе.

Још није познат тачан број гласачких места у дијаспори, упркос протесту испред Републичке изборне комисије и инсистирањима опозиције.

Другачија решења о судбини НИС-а

Држава би требало да преузме већинско власништво у НИС-у, сматра Душан Никезић, представник опозиционе коалиције „Европска Србија".

„Искористићемо право прече куповине и обезбедити стабилно снабдевање енергената.

„Од 26. октобра НИС ће поново бити наш", изјавио је на јавном сервису 8. октобра.

Синиша Мали, министар финансија у техничком мандату, представник „Уједињене Србије" узвратио му је питањем: „Зашто сте тада (2008.) господине Никезићу, продали НИС?"

„Зашто сте нас довели у ситуацију да зависимо од других", упитао га је, тврдећи да је компанија продата по нижој цени.

Никезић је у влади Мирка Цветковића 2008. био саветник за привреду и финансије.

Преузимање НИС-а јесте једно од решења које је увек на столу, али је пре свега геополитичко питање са економским последицама, сматра Милош Јовановић са листе „Аутентична десница".

„Предност бих дао преговорима, јер је ситуација врло озбиљна."

Александар Вучић, доскорашњи председник Србије, у више наврата је нудио да Србија откупи руски удео по већој цени, чак и по моделу да он буде враћен по окончању рата у Украјини и укидању америчких санкција руском Гаспрому.

Идеје о национализацији, односно одузимању имовине, до сада је одбијао.

Цене горива додатно су потпириле ватру у студију јавног сервиса.

Расту из месеца у месец и најскупље су у односу на државе у суседству, иако власти тврде да смањују акцизе, односно приходе од продаје енергената.

„Од 15. марта до 31. августа ове године, изгубили смо око 200 милиона евра (од смањивања акциза).

„То је све држава платила... губићемо све већи новац", изјавио је Вучић у првом предизборном обраћању.

На цене горива, пре свега, утиче унутрашња политика, а разлика у цени је 54 динара у односу на Северну Македонију, тврдио је Никезић.

У Србији је просечна плата 1.030 евра, а у Северној Македонији око 788 колико је износила у јулу 2026.

Док је Мали говорио о успесима у привреди, стабилном девизном курсу и капиталним улагањима, Дејан Шошкић, представник Студентске листе и некадашњи гувернер Народне банке, упозорио је на кључне проблеме са којима се држава суочава.

Приоритети су смањење корупције, престанак партијског запошљавања, јачање економије засноване на знању, смањење трговинског дефицита и подстицање приватних инвестиција.

„Нама је потребна истинита статистика која треба да нас отрезни и покаже где смо", поручио је Шошкић.

Томислав Николић на скупу СНС у Крагујевцу

У Крагујевцу, у централној Србији, одржан је предизборни скуп Уједињена Србија, на којој је осим носиоца Александра Вучића говорио и бивши председник Србије и један од оснивача СНС-а Томислав Николић.

По завршетку председничког мандата 2017. године, Николић се повукао из јавности и није имао истакнуто место у ранијим предизборним активностима СНС.

Николић и Вучић били су чланови Српске радикалне странке, коалиционог партнера ауторитарног режима Слободана Милошевића, који је смењен 2000. године.

Николић је на скупу у хали Језеро повукао паралеле између садашњег тренутка и петооктобарских промена, рекавши да је то била „скупо плаћена лекција" и да не би требало да се понови.

Пред скуп у Крагујевцу, на Instagram профилу Александра Вучића објављено је неколико снимака на којима Николић, са шајкачом на глави, позива на скуп у Крагујевцу.

Бивши председник поновио је тврдње о подршци из иностранства антирежимским протестима.

„Велика сила је ударила споља на нашу земљу. Нису у овој земљи смисли да нам ову децу изводе из школе", казао је.

Вучић је најавио даља улагања у инфраструктуру ако његова листа победи на изборима, али и велики број смена међу државним и локалним функционерима.

Ко је крив за листе чекања и колико је лекара отишло?

Здравство, вишегодишњи проблем Србије, био је тема дебате на телевизији Н1.

О листама чекања, запошљавању по политичкој линији, специјализацији, али и стању у стоматологији говорили су представници четири листе.

Златибор Лончар, министар здравља у техничком мандату, негирао је податке Синдиката лекара и фармацеута да је Србију у последњих годину дана наспустило 6.000 лекара, медицинских сестара и техничара.

Максимум 1.000 лекара, тврдио је Лончар, са листе СНС.

„То је по ономе што ми имамо у евиденцији и што нам се одјави", додао је.

Званичници су раније тврдили да се медицински радници и враћају у земљу.

Из иностранства се од 2024. до августа ове године вратило више од 400 здравствених радника, пренела је Радио-телевизија Војводина (РТВ).

Дугогодишња чекања на операције су још један од већих проблема здравства у Србији.

Лончар пре две године најављивао укидање листе чекања до јануара 2025. за одређене операције, а у марту 2026. говорио да ће се значајно смањитиу року од годину и по дана.

У ТВ дебати 8. октобра поновио је да су углавном укинуте, а да су блокаде криве за уградњу ендопротезе кука и колена.

После новосадске трагедије и погибије 16 људи студенти су блокирали факултете, а уследили су и антикорупцијски протести широм земље.

Листе су неуређене и подсећају на бирачки списак, тврде из Студентске листе.

„Потребан је интегрисани систем.

„Прва фаза је идентификација, друга је да се оспособе здравствене установе да пруже те услуге у већем броју, а трећа да се усаврши сарадња са приватним сектором", изјавио је хирург Мирослав Андрић са Студентске листе.

Листе чекања су последично стање, изјавио је Драган Делић из опозиционе „Европске Србије" и да су оне „грешка, не само ове власти, него уназад 30 година, јесу недовољне превентивне мере".

Листе чекања постоје свуда у свету и нема тог мађионичара који ће да их реши, тврдио је Владимир Ђукић из Социјалистичке партије Србије.

„У Енглеској је тренутно 60.000 људи на листи чекања, у Словенији се чека више од две године. За операцију херније, за коју се не чека ни дан у болницама у Србији, у Хрватској се чека по четири месеца", рекао је он.

ББЦ се обратио надлежним институцијама у поменутим земљама.

Погледајте видео о пожару на зидинама Нишке тврђаве током СНС скупа

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk