'Трећи родитељ': Зашто су тетке важне у дечијим животима

Котрљајуће француско Р, коса црвене боје, шиваћа машина и плех вруће гибанице.

Ово су ми асоцијације сваки пут кад помислим на тетка Лелу.

Ту слику неизоставно прати и питање: „Јање моје, како си?”

Често сам се питала откуд јој толико стрпљења да редовно саслуша моје, углавном, клиначке дилеме и да са топлином одговара на сијасет питања која јој постављам.

Пре неколико година сам и сама постала тетка и добила жељени одговор.

Кад год мој братанац умиљато и разговетно изговори, за мене ту чаробну реч, престајем са свим активностима и спремна сам да га водим и до Месеца.

Да не говорим да са њим могу сатима да возим аутиће по соби.

Тетке подстичу развој деце на различите начине, али највише безбрижном љубављу и непосредним понашањем, јер немају родитељску одговорност нити панику, каже Мери Стојковић, дечија психолошкиња.

„Тетке умеју да буду детињасте, не глуме строгоћу и користе друге методе да би допрле до детета у односу на родитеље.

„Зато им се деца, посебно девојчице, поверавају током пубертета, јер родитељи у тим годинама постају 'непријатељ', а њима је тада највише потребан ослонац", објашњава она за ББЦ на српском.

Љубав, поверење и радост према тетки су немерљиви и оне су незаменљиве фигуре.

„Тетке су пријатељице дечије душе", додаје Стојковић, која је и сама тетка 17-годишње девојчице.

Сликарка на тетку

„Ако желите боље да ме упознате, упознајте моје две тетке", говорила је често Лана Петровић новим пријатељима када је кренула на факултет.

„Сигурно су на мене утицале више него моји родитељи.

„Томе сведочи и једна реченица из дневника моје маме који ме је пратио у одрастању: Има пет година и срећна је кад проводи време са теткама", цитира ова 28-годишњакиња исписане речи.

Њена прва сећања везана су за глас тетке Каће који пева успаванке, четкице и боје на које је мирисао теткин, тада мали импровизовани кућни атеље и на неописиву радост кад заједно треба нешто да раде.

„Било је довољно да се појави на неком нашем малом дечијем догађају, прављењу ручка од блата, санкању, шивењу одећи за лутке и осећала бих се као да је празник.

„Дуго сам, кад ме питају шта ћу бити, поносно одговарала – 'Сликарка, као моја тетка'", каже Лана.

Таленат је изостао, али не и љубав према уметности коју је од ње наследила – и на томе јој неизмерно захвална.

'Ти си најлепша и најбоља'

У истом дворишту, поред Каће, живела је и Ланина друга тетка - Снежа.

Завесе од перли које звецкају, велике златне минђуше и цигарета међу прстима значили су само једно - да је Лана поново побегла од родитеља и дошла код Снеже.

„Живела слобода!

„Код ње је била дозвољена гласна музика, понека псовка и гутљај кафе без бојазни да ће ми порасти реп", присећа се.

Узела би је на крило и причала сатима измишљене сценарије у којима је Лана, тада девојчица, уживала.

„Ја постајем Мис света док ми она аплаудира у публици.

„Ми смо тајне агенткиње на задатку или се возимо у камперу кроз Аризону", говори са одушевљењем и после толико година.

На скоро свим фотографијама из детињства Лана је у одећи леопард принта са лажном цигаретом – бојицом или гранчицом у руци, по узору на тетка Снежу.

„'Ти си најлепша и најбоља', говорила ми је кад год се расплачем или растужим", сећа се Лана.

И дан данас јој тетка Снежа говори исто.

„Или ја у себи поновим ову мантру која одмах охрабрује и подиже самопоуздање кад живот крене по злу", каже ова 28-годишњакиња.

Подршка тетака током одрастања, посебно код девојчица, веома је драгоцена, јер су оне „стуб њиховог менталног здравља", тврди Стив Бидлф, психијатар и аутор књиге Десет ствари које су потребне девојчицама.

Многа истраживања показују да деца која проводе време са теткама нису склона депресији и анксиозности, већ су сигурнија у себе.

Овај однос је делотворан и у другом смеру.

Тетке, које су бар једном недељно проводиле време са њиховим нећацима, биле су знатно опуштеније и растерећеније, указују бројне студије.

'Посебна врста љубави'

Јелена Јовановић није имала ту подршку и потајно је завидела свим пријатељицама које су се поносно дичиле саветима и заједничким авантурама са теткама.

Зато је један од најлепших дана у њеном животу био када је сазнала да јој је сестра трудна.

„Мислим да сам била узбуђенија од ње.

„Беба се није ни родила, а ја сам већ имала пакет купљених ствари", присећа се узбуђено и после толико година.

Када је Јелена угледала сестричину кроз прозорско окно у породилишту, заплакала је.

„Не умем да објасним колики је то био вртлог емоција у мени - љубав на први поглед.

„Сећам се да су ме медицинске сестре суптилно избациле, јер се време посете завршило", додаје.

Није желела да пропусти ниједан тренутак и кад год је могла проводила би времена са сестричином.

„Чини ми се да понекад мало и претерујем у угађању, мада моја мезимица каже да умем да будем строга, али зна се кога зове када нешто забрља у школи", каже ова 35-годишњакиња.

Јелена је у међувремену постала мајка, али то није умањило њену приврженост Марији.

И даље имају њихове заједничке активности, попут одласка у позориште или биоскоп.

На Јеленином радном столу поред фотографија њене деце је и Маријина урамљена слика.

Рам је ручно направљен, а на ободима је угравирано: Најбоља тетка на свету, моја тетка.

„То вам је нека посебна врста љубави", сматра она.

'Друга мајка'

Тетке су и у књижевним делима кроз векове илустроване као брижне, стрпљиве, увек доступне и пуне разумевања.

Жене које се несебично брину о нећацима и симболично носе титулу „друге мајке".

Међутим, у академским истраживањима, њихова улога се често занемаривала, указују социолози Ванеса Меј са Универзитета у Манчестеру и Кинерет Лахад са Универзитета у Тел Авиву.

За разлику од „строгих улога и очекивања" наметнутих мајкама, тетке имају ту слободу да са децом на маштовит начин решавају проблеме, писао је раније ББЦ.

„Оне се и даље не поштују онолико колико заслужују због свега што представљају у нашим животима", тврди Патриша Сотирин, ауторка две књиге о улози тетака у култури и друштву.

Последњих година све је више жена које немају сопствену децу, већ улогу мајке надокнађују титулом тетке.

Њих често описују као жене окренуте каријери које немају времена за породицу, а заправо је све супротно, указује Мелани Ноткин, која се последњих 20 година бавила улогом тетака у савременом друштву.

„Оне нису хладне и много више су спремне да поделе новац и време са децом брата или сестре", њен је закључак.

'Па ти си моје дете'

Тетка Лела и даље стрпљиво слуша моје догодовштине, утиске са концерата и бескрајне идеје о путовањима.

И даље носим тегет сако који ми је сашила када сам уписала студије.

Био је то први сако који сам у животу обукла.

Када сам, по завршетку студија, изнајмила стан, донела ми је у округлој кутији иглу, конац и дугмиће.

Сваки њен долазак значи да ћемо тог дана да купимо млевену кафу и празан бурек, а да ћемо остатак времена провести у парку.

Теткин стан одише топлином од тренутка када закорачите у њега.

У дневној соби, поред прегршт фотографија њених унука и деце је и јастук са поруком - најбоља тетка на свету.

Шиваћа машина је у углу, а поред кревета укрштене речи и књиге.

Блиски пријатељи ми говоре да све више подсећам на њу, јер ме не држи место и увек сам спремна за нову акцију.

Те речи ми, признајем, годе.

Кад год да је посетим, топла гибаница је већ на столу, у лименој чинији домаћи, љут ајвар, баш по мом укусу, чека ме кеса са салветама и влажним марамицама да се нађе у путу и јак загрљај.

На свако моје хвала, спремно одговара:

„Међу нама нема хвала, па ти си моје дете".

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]