Пад надстрешнице у Новом Саду: Шта кочи истрагу и зашто се споре суд и тужилаштво

Од „надреално брзо завршене истраге", како су говорили представници власти у Србији, стигло се до међусобног пребацивања одговорности правосудних органа.

Више јавно тужилаштво (ВЈТ) у Новом Саду је припремило оптужни предлог против 13 осумњичених за пропусте који су довели до пада надстрешнице на Железничкој станици, када је 16 људи настрадало, а једна жена тешко повређена.

Виши суд у Новом Саду је, међутим, вратио предмет на допуну истраге.

У неуобичајеном заплету два месеца касније, тужилаштво каже да „не може да заврши истрагу" због застоја у раду суда.

Из суда су се успротивили тужилаштву, тврдећи да раде „ажурно и без одлагања".

И тужилаштво и суд се „правдају зашто је поступак у овој фази застао", каже Радован Лазић, члан Председништва Удружења тужилаца Србије.

„Није јасно шта је изазвало саопштење ВЈТ јер није било критика на његов рачун, односно зашто су се сада огласили, а раније нису били склони комуникацији са јавношћу", додаје он за ББЦ на српском.

Драгана Бољевић, почасна председница Друштва судија Србије, каже да се није срела са оваквом ситуацијом током 40 година рада у правосуђу.

„До сада се није десило да један државни орган, посебно странка у поступку, објављује саопштење, из кога би произилазило да је веома узнемирен што не може да заврши свој посао, а потом за то оптужује други државни орган, односно суд.

„Таквим саопштењима се урушава ионако слабо поверење људи у правосуђе", каже она.

У паду надстрешнице новосадске станице, два пута реновиране последњих година, 1. новембра 2024. на лицу места је погинуло 14 људи, а у болници је потом преминуло двоје од троје тешко повређених.

Меďу жртвама је било и деце.

Трагедија је била је повод за најпре грађанске, а потом и студентске протесте који трају и данас, осам месеци касније.

На протестима се тражи утврďивање одговорности за несрећу и истрага могуће корупције у реконструкцији станице.

Поред новосадског, у Београду се воде се још два поступка у случају пада надстрешнице, повезана са корупцијом.

Ни за један још нема потврђене оптужнице.

Два месеца после несреће, новосадско тужилаштво предложило је оптужницу за 13 осумњичених, али је суд вратио на дораду.

Суд је одлуку образложио потребом за „бољим разјашњењем... да би се испитала основаност оптужнице".

„Изненадио сам се када је подигнута оптужница, због брзине и врло кратке истраге у предмету који је сложен, а последице су трагичне.

„Пожурило се и зато се десило да до данас није ступила на правну снагу.

„Брзина не треба да буде приоритет, већ су много важнији квалитет истраге и оптужнице", каже Лазић.

Шта каже тужилаштво, а шта суд?

Више јавно тужилаштво саопштило је да је средином априла 2025. почело допуну истраге у случају пада надстрешнице, према судском налогу.

Два месеца касније, из тужилаштва стиже вест да је допунска истрага прекинута пошто су браниоци предложили да се издвоје поједини докази, без навођења детаља.

Браниоци су тражили и да се „предузму одређене доказне радње које је тужилаштво претходно одбило, сматрајући их сувишним".

Виши суд до данас није одлучио о овим предлозима одбране, тврди тужилаштво.

„Више јавно тужилаштво у Новом Саду је стога тренутно онемогућено да заврши истрагу и подигне оптужницу против лица одговорних за трагични догађај", пише у саопштењу објављеном 18. јуна 2025.

Дан касније, Виши суд одбацује „нетачне закључке дела јавности да суд опструише вођење истраге".

„Сматрамо да су овакве објаве усмерене на урушавање поверења грађана у рад Вишег суда у Новом Саду", пише у саопштењу.

Тринаест осумњичених имају велики број бранилаца и свако од њих је поднео већи број захтева и предлога о којима суд одлучује, образлаже се у саопштењу.

Сметњу је представљала и „незаконита блокада пуне две недеље" која је онемогућила рад, тврде из суда.

Зграде суда и тужилаштва у Новом Саду блокиране су више пута претходних месеци, у протестима на којима се тражила одговорност за пад надстрешнице, али и пуштање на слободу активиста осумњичених за различита кривична дела усмерена против власти.

Друштво судија Србије, струковна невладина организација основана 1997. године, раније је осудило блокаде правосудних институција.

Погледајте снимак једне од многих блокада седишта правних институција

Последња размена саопштења „последица је великог притиска и на тужилаштво и на суд", каже Драгана Бољевић.

„Било је и политичких притисака, али овога пута је био већи и незапамћен притисак незадовољних, а посебно оних који су блокирали зграде правосудних институција у Новом Саду", указује она.

Оправдана је заинтересованост јавности за ток поступка, али је адекватан одговор „што је могуће транспарентнији рад у границама дозвољеног" тужилаштва и суда, оцењује Бољевић.

„Више јавно тужилаштво у Новом Саду је од првог дана радило веома интензивно, што се види из објављених докумената и вештачења.

„Али није комуницирало са јавношћу, која углавном само хоће да зна шта ради тужилаштво, у ком смеру иде, када очекује да ће да заврши посао", каже.

Притисак јавности јесте постојао „али је био изазван одсуством информација и затвореношћу тужилаштва и суда”, оцењује Лазић.

Ко су осумњичени у поступку?

Поступак се води против Горана Весића, бившег министра грађевинарства, његове помоћнице Аните Димоски, као и бивших директора Инфраструктура железнице Србије - Јелене Танасковић и Небојше Шурлана.

Осумњичени су за тешко дело против опште сигурности, у вези са кривичним делом изазивање опште опасности.

Весић је убрзо после привођења пуштен да се брани са слободе, а Танасковић и Димоски су у кућном притвору, уз електронски надзор.

Шурлан је пуштен из притвора 29. маја. И њему је одређен кућни притвор.

Осталим осумњиченим, међу којима су инжењери, на терет се ставља исто дело против опште сигурности, али у вези са кривичним делом непрописног и неправилног извођења грађевинских радова.

Због тога су истрагом обухваћени пројектанти из Саобраћајног института ЦИП Слободан Наумовић, Милан Јелкић и Љиљана Милић Марковић.

Осумњичен је и ванредни професор Грађевинског факултета у Београду Милан Спремић, известилац Републичке ревизионе комисије која је прегледала Идејни пројекат.

Оптужницом су обухваћени и Јасна Стојиљковић Милић, одговорна за техничку контролу испред компаније Цестра, Зорица Славковић Марјановић и Душан Јанковић, одговорни за извођење грађевинских радова испред кинеског конзорцијума, као и Марина Гавриловић и Дејан Тодоровић, лица одговорна за стручни надзор испред Ежиса.

Сви осумњичени су пуштени из притвора.

Новосадска трагедија

Обнова станице изграђене 1964. године, а после реконструкције отворене два пута - 2021. и 2024, окосница је једног од најважнијих инфраструктурних пројеката Владе Србије - брзе линије од Београда до Будимпеште.

Инвеститор пројекта била је Инфраструктура Железнице Србије, а пројекат реконструкције израдио је Саобраћајни институт ЦИП.

За извођење радова на овом пројекту изабран је конзорцијум кинеских компанија Чајна релвеј интернашнал и Чајна комјуникејшнс констракшн.

Француској компанији Ежис и мађарском Утиберу додељен је стручни надзор, према Одлуци о додели уговора из 2022. године, доступној на сајту Министарства грађевинарства.

Само неколико сати по паду надстрешнице, представници власти су тврдили да она није била део реконструкције, што су поједини стручњаци касније оповргли.

Збг пада надстрешнице оставке су поднела двојица министара - Весић и Томислав Момировић, који је водио ресор унутрашње и спољне трговине.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]