'Бетменова гамсиа': Нова врста гљиве названа по суперхероју

Далеко од сунчеве светлости, међу ходницима Сесалачке пећине, на истоку Србије, уочена је врста микроорганизма до сада непозната у свету науке.

Пронађена је у брису слепог миша, иначе редовног становника ове пећине, и после вишемесечних анализа утврђено је да је реч о новој врсти гљиве.

Пошто је откривена на шишмишу научницу су је симболично назвали Гамсиа батмании, по мрачном витезу са црним плаштом и маском слепог миша - Бетмену.

Реч је о микроорганизму који није опасан за човека, јер не може да расте на 37 степени, али би потенцијално могао да буде за слепог миша, за шта су потребна додатна испитивања, каже Жељко Савковић, са одсека за алкологију и микологију на Биолошком факултету.

„Све гљиве у пећинским и другим окружењима су важне, јер се хране разним распаднутим остацима биљака и животиња и тако доприносе кружењу материје и протицању енергије у екосистему.

„Могу се наћи у ваздуху, земљишту или седимената, али је ово први пут да је баш изолована из пећине", објашњава биолог за ББЦ на српском.

Од уочавања до потврде да је реч о новој врсти прошло је две године, када је 3. јануара 2026. званично објављен рад којим је постала научно потврђена врста.

Али откуд ова гљива на истоку Србије и зашто су важни слепи мишеви?

Сесалачка пећина, на два километра од Сесалца, села по којем је названа, смештена је између планина Ртањ и Слемен на истоку Србије.

Једно је од важнијих станишта слепих мишева, где научници београдског Биолошког факултета више од десет година раде истраживања заједно са члановима локалног Сокобањског еколошког друштва (СЕД).

Током теренског рада до сада су открили значајне колоније различитих врста слепих мишева, а међу њима и европског дугокрилаша (Миниоптерус сцхреиберсии).

На његовој кожи је, показаће касније анализе, била управо ова врста гљиве.

Још се не зна да ли ју је случајно мали сисар само покупио или она можда живи као микроорганизам на његовој кожи и помаже му, објашњава биолог Савковић.

Слепи мишеви су веома важни чланови сваког екосистема у којем живе, указује Јелена Буразеровић, билошкиња.

„Они нам природно нуде бесплатну услугу и контролишу бројност инсеката који су штетни по пољопривредне културе и преносиоци су потенцијалних заразних болести.

„Практично нам обезбеђују здраву храну", објашњава за ББЦ на српском.

Зато је важно, надовезује се њен колега Савковић, да се заштите пећинска станишта, али и слепи мишеви, који у Србији и имају тај статус.

„Ако желимо да имамо чисту воду и ваздух, онда морамо да очувамо и биодиверзитете", додаје.

Србија је богата крашким пределима у којима су пећине, а оне су природни филтери за воду и где год да је кречњачка подлога приметна је квалитетнија вода, напомиње биолошкиња.

У овој пећини откривене су још две нове врсте организама за науку - бескичмењаци.

„Помислили бисмо да се нове врсте откривају у прашумама, а заправо ето их у комшилуку", каже Буразеровић, која годинама истражује слепе мишеве.

Они су за научнике попут загонетке, јер имају јак имуни систем и спадају међу најдуговечније организме у односу на величину тела, додаје.

„Неке врсте слепих мишева могу да живе и до 42 године, активни су углавном лети, а сисари су, попут нас.

„Желели смо да сазнамо коју микрофлору имају на себи као вид заштите од разних болести, а помаже њиховом здрављу", објашњава.

Од Ђоковића и Шпановић до Џегера и Трампа

Научници често у познатим личностима, стварним или измишљеним, проналазе инспирацију за име тек пронађене организме.

Ситни светло наранџасти инсекти без очију са развијеним чулом мириса откривени у западној Србији названи су по једном од најбољих тенисера свих времена Новаку Ђоковићу - дувалиу дјоковици.

Тврдокрилци златне боје без очију и и издужених ногу и антена, Ремyелла спановицае, добили су име по Ивани Шпановић, некадашњој скакачици у даљ, сада троскокашици, најтрофејнијој и једној од најбољих атлетичарки у историји Србије.

По Мику Џегеру, певачу британске групе Ролингстонс, назван је пуж - Аномпхалус јаггериус, док је гитариста легедарном бенда Кит Ричардс био инспирација за назив морског створења изумрлог пре 250 милиона година, Перирехаедулус рицхардси.

Поред политичке доктрине, Донроова (верзија Монроове), по америчког председнику Доналду Трампу се зове и врста водоземца, откривена 2018.

Рекордер у овој категорији је некадашњи амерички председник Барак Обама по којем је 14 различитих врста добило име, а међу њима паук из Калифорније и мала корална риба из Обамине родне државе Хаваји.

Погледајте видео: Слепа мишица Савка разбија три најчешће заблуде о њеној врсти

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk