Зашто је све теже видети моц́не Хималаје

Одрастао сам у Катмандуу, престоници Непала, посматрајући Хималаје.

Откако сам отишао, највише ми недостају широки, панорамски погледи на неке од највиших планинских врхова на свету.

Сваки пут када посетим Катманду, надам се да ћу макар на тренутак угледати тај величанствен планински венац.

Али последњих година немам много среће.

Хотел у којем сам одсео током недавне посете у априлу био је на солидној надморској висини са које се планине виде када је ведро, али ниједан дан током мог двонедељног боравка није био такав.

Чак ни са главног видиковца у Нагаркота, надомак Катмандуа, није могло да се види ништа осим густе измаглице, као да планине уопште не постоје.

„Више ово место не рекламирам да има поглед на 'излазак, залазак сунца и Хималаје' као раније”, каже Јогендра Шакја, који има хотел у том подручју још од 1996. године.

Главни кривац који данас заклања величанствени призор је озбиљно аерозагађење које се над регионом задржава у виду густе измаглице.

Туристичка индустрија у земљама као што су Непал, Индија, Пакистан, и Бутан, преко којих се протежу Хималаји, у великој мери се ослања на планине за привлачење милиона посетилаца из целог света.

„Током једне туре прошле године морали смо да обештетимо групу планинара, јер због измаглице наши водичи нису могли да им покажу Хималаје”, каже Лаки Четри, једна од првих жена планинарских водича у Непалу.

Научници упозоравају да је измаглица у овој области све интензивнија, да траје све дуже и знатно смањује видљивост.

Измаглица настаје као комбинација загађивача попут прашине и честица дима из пожара.

У неким деловима овог подручја се задржава, нарочито током сушне сезоне која сада, услед климатских промена, траје знатно дуже.

Стручњаци кажу да се видљивост мања од 5.000 метара сматра измаглицом.

Сезона монсуна траје од јуна до септембра, када облаци, а не измаглица, заклањају поглед на планине и смањују видљивост.

Зато је период од октобра до маја традиционално био најбољи за туризам, јер се тада очекивало мање падавина и најбоља видљивост.

Некада су март и април доносили густу измаглицу и врло ниску видљивост због високих температура и недостатка кише.

Данас тај период почиње већ у децембру.

А продужена сушна сезона значи да нема кише која би могла да разбије измаглицу.

Разочарани туристички радници и посетиоци

Џон Керол, туриста из Аустралије, посетио је Непал више од десет пута од 1986. године.

„Велико је разочарање када не можете да видите планине”, каже он.

„Није било овако пре 10т година, али сада измаглица доминира и то је изузетно разочаравајуће за посетиоце попут мене”, додаје Керол.

Кришна КЦ, покрајински председник Удружења планинарских водича Непала у покрајини Гандакију, на западу земље, каже да је индустрија планинарења у озбиљној кризи.

„Наши чланови, организатори планинарских тура, све су више обесхрабрени јер без погледа на Хималаје нема ни посла.

„Многи од њих чак размишљају да промене професију”, каже он за ББЦ.

Упорна измаглица

У централним Хималајима, на северу Индије, хотелијери и туристички радници у савезним државама Химачал Прадешу и Утараканду кажу да је измаглица сада гушћа и да се враћа много брже него раније.

„Имамо дуге сушне периоде, а затим изненадне, јаке падавине, што није био случај у прошлости.

„Због нередовних киша, измаглица се задржава много дуже”, каже Малика Вирди, која ради у туристичкој индустрији у држави Утараканду.

Међутим, Вирди верује да су и туристи упорни.

„Изгледа да су се туристи помирили са ситуацијом.

„Многи од њих прихвате да овог пута нису имали среће и говоре да их Хималаји позивају да се врате, и заиста се враћају”, каже она.

Западни Хималаји у Пакистану су до недавно били мање погођени измаглицом јер су планине релативно удаљене од великих градова.

Али локално становништво каже да чак и планински венци који су некада могли јасно да се виде из градова као што су Пешавар и Гилгит сада ретко могу да се виде.

„Измаглица се дуже задржава и више не можемо да видимо планине које смо некада могли”, каже Асиф Шуџа, бивши директор пакистанске Агенције за заштиту животне средине.

Зачарани круг

Неколико јужноазијских градова се редовно налази при врху листе најзагађенијих места на свету.

Јавно здравље у многим деловима региона озбиљно је погођено токсичним ваздухом, који такође узрокује прекиде у саобраћају и затварање школа и факултета.

Испусти из возила и индустрије, прашина са градилишта и макадамских путева, као и спаљивање отпада на отвореном представљају главне изворе загађења током целе године.

Честице попут чађи из великих шумских пожара и паљења стрништа на пољопривредним газдинствима у северној Индији, Пакистану и Непалу се током сушне сезоне комбинују са већ постојећим загађивачима у ваздуху.

Дужа и интензивнија сушна сезона, као последица климатских промена, довела је до значајног пораста броја шумских пожара у региону.

А метеоролошке прилике, када се топлији слој ваздуха задржава изнад хладнијег, стварају услове током којих се загађивачи задржавају у ваздуху и ограничава се вертикално кретање ваздуха, што онемогућава распршивање загађења.

„Измаглице и пешчане олује у јужној Азији су у порасту, а очекује се да ће се тај тренд наставити услед климатских промена и других чинилаца”, др Сомешвор Дас из Метеоролошког удружења јужне Азије каже за ББЦ.

Недавно истраживање у Катмандуу показало је да су од 2000. године у просеку скоро сви дани у децембру, јануару и фебруару изнад прага видљивости и да могу да се сврстају у дане са измаглицом.

Током 1990-их, проценат таквих дана у истим месецима био је око 60 одсто.

Према подацима непалског Завода за хидрологију и метеорологију, на аеродрому у Покхари, једном од главних туристичких центара у западном Непалу, је 2024. године забележено 168 дана са измаглицом.

То је значајан пораст у односу на 23 таква дана у 2020. и 84 дана у 2021. години.

Међутим, још увек не постоје свеобухватни и упоредиви подаци на регионалном нивоу о учесталости дана са измаглицом.

Стручњаци кажу да су Хималаји вероватно највише погођен планински венац на свету, управо због свог положаја у најмногољуднијем делу планете.

То значи да би очаравајући поглед на Хималаје убудуће могао остати резервисан махом за фотографије, уметничке слике и разгледнице.

„Преостаје нам да радимо овај посао са осећајем кривице, јер не можемо да покажемо планине људима који су нам управо због њих дошли и платили”, каже Лаки Четри, која је у Покхари, сликовитом туристичком месту на западу Непала, обучила многе жене да постану планинарске водичице.

„А против измаглице не можемо ништа”.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]