Шта чека Иран сада када је разбијена његова „Осовина отпора"

Међу разбијеним стаклом и изгаженим заставама, постери иранског врховног вође ајатолаха Алија Хамнеија леже исцепани на патосу иранске амбасаде у Дамаску.

Ту су и поцепане слике бившег вође либанског покрета Хезболаха Хасана Насралаха, убијеног у израелском ваздушном нападу на Бејрут у септембру.

На фасади амбасаде, украсне тиркизне плочице остале су нетакнуте.

Међутим, унакажена џиновска слика изузетно утицајног бившег команданта иранске Револуционарне гарде Касима Сулејманија, убијеног по наређењу Доналда Трампа током његовог првог председничког мандата, још је један подсетник на серију удараца које је доживео Иран.

Пад кључног савезника, сиријског председника Башара ал-Асада 8. децембра врхунац је тих удараца.

Док Исламска Република Иран лиже ране и припрема се за нови председнички мандат Доналда Трампа у Сједињеним Државама (САД), да ли ц́е се одлучити за тврђи став или ц́е обновити преговоре са Западом?

И колико је режим у Техерану стабилан?

У првом говору после свргавања Асада, Хамнеи је одлучио да стратешки пораз прикрије јаким речима.

Овај 85-годишњак треба и да изабере наследника, будуц́и да је као врховни ауторитет на власти у Ирану од 1989. године.

„Иран је јак и моц́ан и биће још јачи", рекао је он.

Нагласио је да ц́е алијанса на Блиском истоку коју предводи Иран, а коју чине палестински Хамас, либански Хезболах, јеменски Хути и ирачке шиитске милиције - „Осовина отпора" против Израела - такође оснажити.

„Што вец́и притисак правите, отпор постаје јачи.

„Што више злочина почините, отпор ће бити одлучнији.

„Што се више борите против њега, он ће се још више ширити", рекао је.

Али регионални потреси после масакра који је Хамас направио у Израелу 7. октобра 2023. године, а који је Иран поздравио, ако не и подржао, пољуљали су режим у Техерану.

Израелска одмазда против његових непријатеља променила је ситуацију на Блиском истоку и оставила Иран у незавидном положају.

„Све домине падају једна за другом", каже Џејмс Џефри, бивши амерички дипломата и заменик саветника за националну безбедност, који сада ради у нестраначком истраживачком центру Вилсон.

„Иранску 'Осовину отпора' разбио је Израел, а догађаји у Сирији су је разнели.

„Осим Хута у Јемену, Иран више нема јаког савезника у региону."

Иран и даље подржава моц́не милиције у суседном Ираку.

Али Џефри каже: „Ово је незабележени колапс регионалног хегемона".

Свргнути сиријски председник Асад последњи пут је виђен на састанку са иранским министром спољних послова 1. децембра, када је поручио да ц́е „сломити" побуњенике који су напредовали ка сиријској престоници.

Кремљ је објавио да је Асад у Русији након што је побегао из Сирије.

Ирански амбасадор у Сирији, Хосеин Акбари, описао је Асада као „браника 'Осовине отпора'".

Ипак, када је му је дошао крај, ослабљени Иран, шокиран изненадним колапсом његових снага, није био у стању нити је био вољан да се бори за Асада.

За свега неколико дана нестала је једна од две државе и кључна карика у „Осовини отпора".

Како је Иран изградио мрежу

Иран је деценијама градио мрежу милиција како би одржао утицај у региону, али и да би одвратио Израел од евентуалног напада.

Та стратегија датира још од Исламске револуције 1979. године.

У рату са Ираком отац Башара ал-Асада, Хафез, подржавао је Иран.

Савез шиитских свештеника у Ирану и породице Асад (који су припадници мањинске алавитске секте, огранка шиитског ислама) помогао је да се учврсти иранска база моц́и на претежно сунитском Блиском истоку.

Сирија је такође била кључни пут којим је Иран снабдевао његовог савезника у Либану, Хезболах, и друге оружане групе у региону.

Иран је и раније помагао Асаду.

Када је изгледао рањив након што је народни устанак 2011. прерастао у грађански рат, Техеран му је обезбедио борце, гориво и оружје.

Више од 2.000 иранских војника и генерала је убијено у Сирији док су наводно тамо били у улози „војних саветника".

„Знамо да је Иран потрошио између 30 и 50 милијарди америчких долара у Сирији [отприлике од 2011.]", каже Санам Вакил, директор програма за Блиски исток и северну Африку у истраживачком центру Четам хаусу (Цхатам Хоусе).

Сада је пресечен пут којим би Иран можда у будуц́ности покушао да поново снабдева Хезболах у Либану, а одатле, потенцијално, и друге групе.

„'Осовина отпора' је била опортунистичка мрежа осмишљена да Ирану пружи стратешку дубину и заштити Иран од директног удара и напада", тврди Вакил.

„Та стратегија је дефинитно пропала."

На одлуку Техерана шта ће да уради нец́е утицати само Асадов одлазак са власти, вец́ и чињеница да је иранска војска прошла много горе од Израела у првим директним сукобима две земље раније ове године.

Вец́ина балистичких пројектила које је Иран испалио на Израел у октобру је пресретнута, иако су неке нанеле штету у неколико израелских ваздушних база.

Израелски напади нанели су озбиљну штету иранској противваздушној одбрани и погонима који производе ракете.

„Претња пројектилима се показала као потпуно празна", каже Џефри.

Атентат на бившег вођу Хамаса Исмаила Ханијеа у Техерану у јулу је такође била велика срамота за Иран.

Будуц́и правац земље

Од сада, главни приоритет Исламске Републике Ирана је сопствени опстанак.

„Покушаће да се репозиционира, ојача оно што је остало од 'Осовине отпора' и поново уложи у регионалне везе како би преживео притисак који ц́е Трамп вероватно направити", каже Вакил.

Денис Хорак је провео три године у Ирану као отправник послова у Амбасади Канаде.

„То је прилично отпоран режим са огромним полугама моц́и, а имају још много шта да употребе", каже он.

Иран поседује озбиљну оружану моц́ коју би могао да употреби против арапских земаља у Персијском заливу у случају сукоба са Израелом, тврди он.

Упозорава да Иран никако не би смео да се сматра папирним тигром.

Међутим, међународна позиција Ирана дубоко је ослабљена - непредвидиви Доналд Трамп се спрема да преузме председничку функцију у САД-у, а Израел је доказао да је способан да убије његове непријатеље.

„Иран ц́е сигурно преиспитати властиту доктрину одбране која се првенствено ослањала на 'Осовину отпора'", каже Вакил.

„Размотриће и сопствени нуклеарни програм и одлучити да ли су потребна вец́а улагања у њега која би режиму обезбедила додатну сигурност".

Нуклеарни потенцијал

Иран тврди да његов нуклеарни програм развија искључиво у мирнодопске сврхе.

Али знатно је напредовао откако је Доналд Трамп одустао од пажљиво испреговараног споразума потписаног 2015. године, којим су ограничене иранске нуклеарне активности у замену за укидање неких економских санкција.

Према споразуму, Ирану је било дозвољено да обогати уранијум до 3,67 одсто.

Ниско обогац́ени уранијум може да се користи за производњу горива за комерцијалне нуклеарне електране.

Међународна агенција за атомску енергију (ИАЕА) каже да Иран сада значајно повец́ава залихе уранијума обогац́еног до 60 одсто.

Иран је рекао да то чини из освете због санкција које је Трамп поново увео и које су остале на снази и за време администрације Џозефа Бајдена, која је покушавала, али није успела да оживи споразум.

За нуклеарну бомбу је потребан уранијум обогаћен до 90 одсто или више.

Шеф ИАЕА Рафаел Гроси је указао да би оно што Иран ради могао бити одговор на регионалне неуспехе земље.

„То је заиста забрињавајуц́а слика", каже Дарја Долзикова, стручњакиња за ширење нуклеарног оружја у истраживачком центру Роyал Унитед Сервицес Институте.

„Нуклеарни програм је потпуно другачији него 2015. године."

Процењује се да би Иран, ако то одлучи, могао да обогати довољно уранијума за оружје у року од недељу дана, мада би такође морао да направи бојеву главу и монтира систем за лансирање, што би, кажу стручњаци, трајало месецима или можда чак и годину дана.

„Не знамо колико су близу нуклеарног оружја које може да се употреби.

„Али Иран је за све ове године стекао много знања", додаје Долзикова.

Западне земље су узнемирене.

„Јасно је да ц́е Трамп покушати да поново примени његову стратегију 'максималног притиска' на Иран", каже Раз Зимт, виши истраживач на Израелском институту за националну безбедност Универзитета у Тел Авиву.

„Али мислим да ц́е покушати и да приволи Иран на нове преговоре како би покушао да убеди Техеран да смањи нуклеарне способности."

Упркос исказаној жељи израелског премијера Бенјамина Нетанјахуа за променом режима у Техерану, Зимт верује да ц́е Израел бити стрпљив и чекати да види шта ц́е Доналд Трамп урадити и како ц́е Иран одговорити.

Мало је вероватно да Иран жели да изазове сукоб великих размера.

„Мислим да ц́е Доналд Трамп, као послован човек, покушати да направи договор са Ираном", каже Насер Хадијан, професор политичких наука на Техеранском универзитету.

„Ако се то не деси, примениће максималан притисак да се седне за сто".

Он верује да је договор вероватнији од сукоба, али додаје: „Постоји могуц́ност да, ако изврши максималан притисак, ствари крену наопако и да добијемо рат који ниједна страна не жели".

Погледајте видео: Зашто су Америка и Иран горки непријатељи

'Широко распрострањени бес'

Док се припрема за промену на месту врховног вође, Исламска Република Иран суочава се и са многим изазовима у земљи.

„Хамнеи одлази у кревет забринут за његово наслеђе и транзицију власти, и жели да остави стабилан Иран", каже Вакил.

Режим је био уздрман протестима широм земље 2022. године због смрти младе жене Махсе Амини у полицијском притвору, која је била оптужена да није носила хиџаб на прописан начин.

Протести су довели у питање легитимитет верског режима и угушени су бруталном силом.

Још постоји распрострањен бес према режиму јер је уложио средства у сукобе у иностранству док су многи Иранци незапослени, а инфлација је велика.

Посебно је иранска млађа генерација све више отуђена од Исламске револуције, а многи од њих негодују због друштвених ограничења која је наметнуо режим.

Сваког дана жене и даље пркосе режиму и излазе на улицу непокривене косе, ризикујуц́и да буду ухапшене.

Међутим, то не значи да ц́е се десити слом као у Сирији, кажу аналитичари.

„Не мислим да ц́е се ирански народ поново побунити зато што је Иран изгубио своје царство које је ионако било веома непопуларно", каже Џефри.

Хорак верује да ц́е режим у Техерану још више смањити праг толеранције за било каква неслагања како би ојачао унутрашњу безбедност.

Дуго планирани нови закон који предвиђа оштрије казне за жене које не носе хиџаб требало би да буде усвојен ускоро.

Али он сматра да режим тренутно није у опасности.

„Милиони Иранаца то (кажњавање непрописног ношења хиџаба) не подржавају, али милиони и даље подржавају", каже он.

„Мислим да режиму не прети опасност да падне у скорије време."

Док Иран успева да контролишу бес на унутрашњем плану, губитак кључног савезника Сирије после многих других удараца регионалном утицају земље, умногоме отежава посао властима у Техерану.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]