Да ли би овако могао да изгледа наш дом на Месецу или Марсу

Да ли је ова конструкција у облику јајета будуц́и дом индијских астронаута у свемиру?

Хаб-1, скрац́ено од Хабитат-1 (станиште), је прва „аналогна мисија", што значи симулација свемирских услова за припрему астронаута за стварне свемирске мисије Индијске организације за свемирска истраживања (ИСРО).

Недавно је одржана тронедељна симулација на високим планинама Хималаја у области Ладаку.

Свемирска архитекткиња Аста Кача-Џала, која ради у бироу за свемирску архитектуру Аака са седиштем у Гуџарату, савезној држави Индије, рекла је за ББЦ да ове симулације помажу да се идентификују и реше проблеми са којима би астронаути и опрема могли да се суоче у будућим свемирским мисијама.

Објекат Хаб-1, изграђен од тефлона високог квалитета и изолован пеном која се користи у индустрији, има кревет, скривену полицу која може да се извуче и користити као радна станица, простор за складиштење залиха и прибора за хитне ситуације, чајну кухињу, и тоалет.

Астронаут који је учествовао у симулацији провео је три недеље у том објекту.

„Хаб-1 је пројектован узимајући у обзир да ц́е простор на Месецу или Марсу бити веома ограничен", каже Кача-Џала.

„Количине воде ц́е такође бити веома ограничене, па смо предвидели суви тоалет.

„Такође смо поставили систем за правилно одлагање отпада и обезбедили да у станишту нема непријатних мириса."

Она сада преговара са ИСРО-ом о изградњи првог индијског сталног објекта за симулацију услова живота у свемиру у Ладаку.

Ова симулација се обавља у време када се Индија спрема да пошаље своје прве астронауте у свемир.

Индијска агенција за свемирска истраживања планира да у мисију названу Гагањан пошаље три астронаута на три дана у ниску Земљину орбиту на 400 километара изнад површине Земље.

Ако све буде ишло по плану, мисија ц́е бити покренута током следец́е године.

Индија такође планира да постави њену прву свемирску станицу до 2035. и пошаље човека на Месец до 2040. године.

Америчка свемирска агенција НАСА, Европска свемирска агенција, Русија, Кина, и друге земље, као и приватне фирме које имају свемирске програме обављају десетине симулација, а два од четири индијска астронаута одабрана за мисију Гагањан тренутно се обучавају у НАСИ.

„Када будемо правили сопствене симулације, нец́емо морати да зависимо од страних свемирских агенција за обуку наших астронаута", каже професор Субрат Шарма, декан за истраживачке студије на Универзитету у Ладаку, који је сарађивао на пројекту.

Област Ладак је изабрана за експеримент јер „у географском погледу, стеновит и неплодни терен и тло имају сличности са материјалом и стенама пронађеним на Марсу и неким деловима лунарног терена, што је чини идеалним за истраживање свемира", рекао је за ББЦ.

Универзитет испитује узорке тла прикупљене током мисије да утврди да ли ц́е астронаути моц́и да користе локалне материјале за изградњу домова у свемиру.

Ова област у Хималајима на граници Индије и Кине налази се на 3.500 метара надморске висине, где владају екстремни климатски услови и ваздух је разређен.

Током дана температура овде може да падне са максималних 20 степени Целзијуса на минималних -18 степени.

Не може да се пореди са температурама на Марсу (где оне могу да падну испод -153 степени Целзијуса) или Месецу (где је -250 степени уобичајена температура у неким дубоким кратерима), али ипак представља испит људске издржљивости.

Како каже професор Шарма, „пошто не можете сваки пут да идете у свемир за потаребе испитивања, потребни су ови објекти у којима могу да се створе услови слични онима у свемиру".

Додаје да је Ладак једна од области Индије где се неплодна земља протеже километрима, што „даје осец́ај да сте сами на планети".

И управо тако се осец́ао астронаут током симулације, који је провео три недеље затворен у капсули у леденој пустињи.

„Био сам одсечен од света.

„Сваки покрет који сам направио био је планиран - када се будим, када шта радим и када спавам.

„Камера је даноноћно пратила сваки покрет и слала податке о мојим активностима и здрављу тиму за подршку", рекао ми је 24-годишњак који није желео да буде именован.

„Првих неколико дана је било сјајно, али онда је почело да бива монотоно јер се све одвијало по распореду, и то је почело је да утиче на мене, на мој дневни учинак.

„Мало ми се пореметио распоред спавања и опала ми је концентрација."

Током симулације астронаут је носио биометријске уређаје да стручњаци могу да прате његове обрасце спавања, откуцаје срца и нивое стреса.

Његова крв и пљувачка су свакодневно анализирани да се види како подноси такве услове живота.

Научници кажу да је један од најважнијих делова мисије симулација психолошких чинилаца да би се утврдио њихов утицај на људе који ће ићи у свемир.

С обзиром да је циљ свемирских агенција из целог света да у наредним годинама пошаљу астронауте на Месец и тамо поставе сталне базе, очекује се да ц́е овакве симулације бити кључне за истраживање и обуку.

У априлу је у америчкој држави Орегону тим научника и инжењера почео испитивања за припрему Леси, пса робота НАСА-е, за ходање по површини Месеца.

У јулу су се пријавила четири добровољца након што су годину дана провели у „аналогном" објекту у америчкој држави Тексасу који је направљен за симулацију живота на Марсу.

Према часопису Економист, НАСА се нада да ц́е успети да одштампа у 3Д базу користец́и само материјале који се налазе на површини Месеца, док Кина и Русија сарађују на остварењу њихових планова. ⁠

Индија не жели да заостаје.

Професор Шарма каже да ће анализа података прикупљених у Ладаку, „помоц́и Индији да развије медицинску технологију која ц́е задовољити потребе наших астронаута када се буду суочили са проблемима у свемиру".

„Морамо да знамо како ц́е наша тела функционисати на Месецу где су дани и ноц́и много дужи него на Земљи, или у свемиру где нема довољно кисеоника", закључује.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]