Ко је Фетулах Гулен и шта је са његовим школама на Балкану

Описивали су га као имама који има „државу у држави“, другог најмоћнијег човека Турске и „заклетог непријатеља“ председника Реџепа Ердогана, али и човека са утицајем на Балкану.

Фетулах Гулен, исламски проповедник, преминуо је у Америци у 83. години, где је живео.

Творац је покрета и идеологије Хизмет, чији је био духовни вођа.

Има милионе следбеника широм света и контролу над више од 1.000 образовних институција у 150 држава, међу којима се често помињу и балканске земље.

Турска и њен председник Ердоган активно раде на њиховом затварању, посебно после покушаја дела војске да 2016. преузме контролу над земљом.

У сукобима је погинуло око 250 људи, а за све је оптужен Гулен, који је негирао умешаност.

Турска његов Хизмет данас назива ФЕТО – Фетулах терористичка организација.

Интернет страница Херкул, која објављује Гуленове проповеди, објавила је на Иксу да је имам преминуо у недељу увече у болници у савезној држави Пенсилванији.

Гулен на Балкану

Рођен је у априлу 1941. на истоку Турске, као син имама.

Са свега 18 година је почео да држи проповеди, а са 28 постаје најмлађи имам у Турској, када добија велику подршку међу верницима, пише Време.

Био је познат као проповедник који промовише толерантни, умерени, ислам, наглашава скромност, напоран рад и све заснива на образовању.

Због тога1960-их креће у оснивање образовних институција широм Турске, потом и по свету.

У наредних неколико деценија, гуленисти су дошли на низ важних функција у Турској, посебно у полицији и судству, али и Ердогановој Странци правде и развоја (АКП).

Када су 1998. објављени су снимци на којима Гулен наводно позива присталице да „стрпљиво“ раде на томе да „преузму контролу над државом“ - чију су аутентичност многи оспоравали - проповедник одлази у САД.

Званично на лечење, али тиме и избегава потенцијални судски процес против њега у Турској.

Ердоганове власти у међувремену оптужују Хизмет да школује младе који се „инфилтрирају у институције“ и „под маском доброчинства заправо раде државама иза леђа“.

Медији на Балкану последњих година често су писали о вртићима, школама и универзитетима наводно повезаним са гуленистима.

„Бејза“, то јест „блиставо бела“.

Тако је гласио назив приватне основне школе у Београду, повезиване са Гуленом, о којој су медији посебно писали те 2016, после покушаја пуча у Турској.

„Господин Гулен није власник, али, као и сваки човек, може да има инспиративну тачку, као што је некима Нелсон Мандела, Буда или Новак Ђоковић“, изјавио је тада директор Кемал Јилдиз.

Надлежни су одмах саопштили да школа послује по закону, да се настава изводи по програму Министарства просвете Србије, а да је оснивач „страно физичко лице“.

Уследио је и захтев Турске да се затворе све школе под Гуленовим патронатом у Србији, наводећи да та у Београду потенцијално није једина.

Мехмет Акарча, саветник тадашњег турског премијера Биналија Јилдрима, изјавио је за Блиц да су српски званичници „Турској пружили пуну подршку у борби против тероризма“.

Данас се интернет претрагом „Бејза“ школе наиђе на натпис - „трајно затворено“.

Акарча је тада истакао да Гуленових школа највише, што се Балкана тиче, има у Босни и Херцеговини (БиХ), где постоје још од краја 1990-их.

Пре свега су га Гуленом повезиване образовне институције „Босна Сема“, којих има у више градова – Сарајеву, Бихаћу, Зеници, Тузли и Мостару.

Има их више од десет и то од предшколских установа до универзитета.

Они су такође негирали оптужбе за „ширење Гуленове идеологије“, истичући да су „у потпуности босанскохерцеговачке школе“.

„Босна Сема“ школе у међувремену су више пута мењале власништво, а од 2018. њима руководи британска компанија Ричмонд парк едукејшн, по којој носе име.

Турски амбасадор у БиХ више пуа је позвао на затварање школа повезиваних са гуленистима, што су подржали и поједини локални политичари, али до тога није дошло.

Званична Анкара је тражила и изручење Гуленових присталица из БиХ, који и даље нису изручени.

Северна Македонија је међутим изручила је 15 осумњичених да су припадници Хизмета.

Њихови идентитети нису откривени, али је амбасада Турске у Скопљу саопштила да је реч о директорима и званичницима едукативних институција, медија и невладиних организација.

Највише се на удару нашла приватна школа „Јахја Кемал“ из Скопља, која има огранке у неколико градова.

Еркал Кара, турска амбасадорка у Скопљу, назвала ју је чак „терористичком“, апелујући на родитеље да не уписују децу „ако не желе да постану терористи“.

Из Министарства просвете су тада саопштили да та школа има адекватну дозволу за рад и да функционише у складу са законом.

Школе повезиване са гуленистима у Албанији постоје већ дуго, а посебно се истиче Мехмет Акиф колеџ у Тирани, основан 1993. године.

Има их и у Драчу и Скадру.

Гулен колеџи данас су највеће и најутицајније приватне школе у Албанији, пише Центар за геостратешка истраживања и тероризам (Цегит) из Србије, који се бави питањем безбедности.

Они тврде да организације под контролом Гулена најјачи утицај остварују управо у Албанији, која је „њихово упориште на Балкану“.

Ипак, 2020. је затворено неколико институција због наводне повезаности са Хизметом.

„Мехмет Акиф“ школе, као и друге повезиване са гуленистима, постоје и на Косову.

Колики је њихов утицај показују и незваничне тврдње да су деца Хашима Тачија, Рамуша Харадинаја, Јакупа Краснићија, Агима Чекуа и других некадашњих високих званичника Косова, завршила школе у Хизмет систему, пише Цегит.

Из косовског Министарства образовања су за све школе под сумњом да су „гуленистичке“ саопштили да раде косовским законима.

Похађа их више од 1.500 ученика, додали су.

Ипак, косовска полиција је 2018. такође ухапсила и депортовала шест турских држављана због повезаности са Гуленовим покретом.

Универзитет Медитеран из Подгорице је у јавности повезиван са Хизметом, што су из ректората тог универзитета одмах негирали.

„У Црној Гори постоје неке мање институције Фатулаха Гулена, у Подгорици и Рожајама, али оне нису тако јаке као у земљама региона“, рекао је Рифат Фејзић, реис Исламске заједнице у Црној Гори, за РСЕ.

Гулен и Ердоган – од савезника до непријатеља

Гулен је некада био велики савезник Ердогана, којем је помогао да 2002. дође на власт.

Међутим, до промене у њиховом односу 2013. године.

Велики протести против Ердогана угушени су насилним путем, чему се Гулен успротивио.

Недуго затим, блиски сарадници дугогодишњег турског председника, међу којима је и његов син, оптужени су за корупцију.

Ердоган за све то криви Гулена, тврдећи да присталице Хизмета са високих положаја у држави раде против њега.

Турска влада убрзо проглашава Хизмет терористичком организацијом, који Ердоган назива „кацерогеним“, обећавајући да ће учинити све како би га „искоренио“.

Потом долази 2016. година, када део војске покушава да свргне Ердогана.

Ипак, пуч није добио подршку јавности и остатка војске, тако да није успео.

Турска Влада је за све окривила Гулена – који је све време у Америци – али је он негирао те тврдње и осудио државни удар.

Ухапшено је на хиљаде људи, а сви који су сматрани Гуленовим присталицама су отпуштани из јавне службе.

Турска је затражила његово изручење, што су САД увек одбијале.

У интервјуу за ББЦ из 2014. године, Гулен је избегао одговор на питање за кога би гласао на тадашњим турским изборима.

„Ако бих нешто рекао људима, могао бих да кажем да људи треба да гласају за оне који поштују демократију, владавину права, који се добро слажу са људима“, рекао је.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]